Рококо
11.07: Ковитлац
четвртак, 08. јул 2021, 23:16 -> 11:08
Једанаести јул
Делмор Шварц, гласовити амерички песник, рођен у децембру 1913, умро је једанаестог јула 1966. Ово су његови стихови:
Мирни крочимо кроз априлски дан,
Спорадично поезијом јави се велеград
Где шворцер и рентијер седе у парку,
Вриште деца, кола крај нас беже у даљину лаку,
Између радника и милионера сваку
Разлику обезбеђује бројка.
Година је деветсто тридесет седма,
Отета су нам многа драга лица,
Шта ће остати од тебе и мене
(Ово је школа у којој учимо...)
Сем фотографије и памћења мрене?
(... да време је ватра у којој горимо.)
(Ово је школа у којој се учимо...)
Шта је то сопство усред све ватре?
Шта сам сада, што онда сам био?
Због чега патићу, да опет бих чинио?
Теодицеју сам писао у средњошколске сате,
Сав живот обнављао у невиности.
Деца што вриште ведра су док трче,
(Ово је школа у којој се уче...)
До краја погубљена у својој краткој игри.
(... да горе и од времена су њихове луче.)
Страсна журба, ватрени ковитлац!
Где ми је отац и Еленора?
Не где су данас, мртви седам година,
Већ шта били су тада?
Никад изнова? Никад изнова?
Од деветсто четрнаесте до данашњег дана,
Берт Спира и Роуда троше, само троше...
Не где су они сада (узгред, где су сада?)
Већ тада шта су били - обоје лепоте;
Сваки минут прљи у зажареној соби,
Огромна кугла кружи у сунчаном огњу
И баца тричавост и вечност у ништавило.
(Како ствари измичу! Како искре чило!)
Шта сам сада, што некад сам био?
Нека успомена обнавља опет и стрпљиво
Најмању боју најмањег дана.
Време је школа у којој учимо.
Време је ватра у којој горимо.
Шварца су у животу мучили алкохолизам и проблеми с менталним здрављем, стога је и умро млад. Међу следбеницима и поштоваоцима његовог талента су и Роберт Лауел, Сол Белоу, Џон Бериман те Лу Рид. Боно из U2 му је посветио песму „Acrobat".
