Италијанска лига: Могу ли Срби да постигну 100 голова у Серији А?

Као никада у историји Калча голови би могли да говоре српским језиком у сезони која је пред нама. Штавише,  сваки десети би могао да носи потпис на ћирилици будући да се у Серији А постиже око хиљаду голова по првенству а српски фудбалери имају потенцијал да достигну и престигну магичну бројку од 100 голова. Штавише, није искључено да на крају сезоне најефикаснији нападач, играч везног реда и дефанзивац буду Срби. 

Центарфор Душана Влаховић је већ две године уз Чира Имобилеа најубојитији голгетер Серије А, везњак Сергеј Милинковић Савић је редовно изнад квоте од десет голова и међу најраспуцанијим  играчима средине терена, и поред тога што не изводи пенале, дефанзивац Никола Милиенковић такође има квалитете и предиспозиције да се умеша међу бекове, централне и крилне, са највише голова на рачуну. 

Влаховић у Јувентусу, Лука Јовић у Фјорентини, Сергеј Милинковић-Савић у Лацију, уз аустријског Србина Марка Арнаутовића у дресу Болоње обећавају барем 75 голова у следећем првенству. Поред српских староседелаца у Серији А, попут Саше Лукића, Дарка Лазовића, Ивана Илића, Ивана Радовановића, Николе Миленковића, значајан допринос би могли да дају тек пристигли Немања Радоњић, Немања Матић и поготово Филип Костић.  

Влаховић у Јувентусу

Влаховић је последње две  сезоне завршио са преко 20 постигнутих голова у Серији А. Прошлог пролећа су га пубалгија и зихерашка тактика Макса Алегрија спречили да подигне лествицу на 30 првенствених голова.  У фудбалској години која нас чека тренер Јувеа је најавио промене у стилу игре које би, као први циљ, требало да имају обезбеђивање више употребљивих лопти за Душана. Долазак Анхела Ди Марије и Филипа Костића су такође у функцији максимализације учинка српског центарфора.

Интересантно је да су и Алегри и Влаховић у интервјуима претходних дана  наводили 30 голова као циљ у следећој сезони. По рачуницама које се праве у Континаси, Јувентусу је потребно барем 25-30 голова Влаховића да би могли да се боре за скудето. То није мишљење већ фудбалска математика и логика.  

На Влаховићу је велика одговорност и мораће да понесе велики терет очекивања навијача Јувентуса на својим плећима јер ће Старој дами у првом делу сезоне недостајати Пол Погба и Федерико Кјеза, али то је логична друга страна медаље његове фараонске плате од седам милиона евра и чињеница да га је торински клуб платио више од 80 милиона евра (70 милиона трансфер, плус издашне провизије за посреднике и менаџере). Фамилија Елкан-Ањели је инвестирала тако велики новац у Влаховића јер желе да прославе стогодишњицу власништва над Јувентусом са тробојним штитом (скудетом)  следећег лета.  

Јовић у Фјорентини

Лука Јовић је дошао у најбољу могућу средину за препород своје каријере. Фјорентина је клуб великих голгетера и често је била одскочна даска или место оживљавања посусталих фудбалских бомбардера. Довољно је вратити филм у последњих тридесет година, од Габријела Омара Батистуте, преко Алберта Ђилардина, Адријана и Луке Тонија до Душана Влаховића. Истина, било је и супротних примера, Пеђи Мијатовићу, Бобу Вијерију, Марију Гомезу није пошло за ногом да се врате на стазе славе носећи љубичасти дрес.  

Наруку Јовића иде чињеница да тренер Фјорентине, Винченцо Италијано, практикује офанзиван и агресиван фудбал који ставља нападаче у позицију да се често налазе у зони шута. Такође, формација 4-3-3, са форсирањем напада преко крилних позиција, апсолутно одговара карактеристикама Јовића.

Неће бити уопште изненађење ако Јовић поред реке Арно пронађе исту бомбардерску лимфу као поред Мајне у Франкфурту.  

Милинковић-Савић без пенала и Костић у Јувеу

Сергеј Милинковић-Савић је у последњих пет шампионата Италије постигао 43 гола и поред тога што не изводи пенале. Да се којим случајем специјализовао за извођење једанаестераца, везиста Лација не само да би имао сигуран двоцифрени голгетерски учинак већ би био редовно изнад квоте од 15 голова по првенству што је учинак о коме могу да сањају многи професионални нападачи са милионским уговорима. 

Ако остане у Лацију и ако у Формело дође Иван Илић, који би требало да преузме место од Луиса Алберта у везној линији римског тима, Милинковић ће играти много ближе противничком голу, имаће још већу слободу у нападу и мање обавеза у дефанзивној фази игре, тако да ће моћи да покаже свој једнако раскошан талената за трешење мреже. Више од десет голова је готово загарантовану на рачуну Милинковића у сезони која почиње за пар дана.  

Филип Костић ће имати велику шансу у Јувентусу (под условом да се преговори успешно заврше) да значајно поправи свој голгетерски скор, посебно ако буде играо као крилни нападач у формацији 4-3-3, мада има назнака да би тренер Јувеа могао да покуша да трансформише Костића у бека, с обзиром на то да је Алекс Сандро већ дуже време ван форме.

Такође, Костић би био идеалан и за формацију 3-5-2 у којој би покривао леви бок, односно био би тзв. пети у везној линији. Досадашњи скор Костића указује да у сезони постиже барем 5-6 голова, у Серији А тај учинак би морао да поправи.  

Радоњић и Лукић у Торину

Немања Радоњић је направио одличан избор када је изабрао да настави своју каријеру у Торину и да се врати у Италију после неславне епизоде у Роми када је био тинејџер. Ако се по јутру дан познаје Радоњић ће бити једно од најпријатнијих изненађења. Попут Луке Јовића који ће у тренеру Винченцу Италијану имати великог савезника, тако ће и Радоњић у шефу струке Торина, Ивану Јурићу, имати савршеног учитеља за оживљавање каријере.

У прилог Радоњића иде и чињеница да ће имати такав радијус кретања да ће много чешће, него што је то био случај у претходним клубовима, бити у зони противничког шеснаестерца. Прошлонедељна утакмица Купа Италије против Палерма је биле тек нека врста аперитива од онога што Јурић има у глави за српског фудбалера. Неће бити велико изненађење ако се Радоњић први пут у својој каријери приближи двоцифреном броју голова у једној сезони, пошто ће често мењати позицију са центарфором Санабријом у последњих 25 метара терена. 

Значајну улогу у прилагођавању Радоњића има и његов друг још из омладинских дана у Партизану Саша Лукић. Новопечени капитен Торина је постао стуб Граната и човек од максималног поверења тренера Јурића. У претходној сезони Лукић је поставио лични рекорд у броју првенствених голова и у новој фудбалској години се предвиђа да би могао и да побољша свој скор од пет голова у шампионату.  

Арнаутовић и остали 

Иван Илић, Дарко Лазовић, Иван Радовановић и Немања Матић не постижу много голова, али би сви заједно са по пар погодака могли пресудно да допринесу остварењу циља од сто "српских" голова у Серији А.

Никола Миленковић је прошлу годину завршио само са једним голом, али би у новој могао да се врати на свој претходни просек у дресу Фјорентине од три до пет голова. По свој прилици Миленковић ће остати у Тоскани и са новим еленом и капитенском траком око руке могао би да буде више од лидера тима из Фиренце. 

Марко Арнаутовић, аустријски фудбалер чији је матерњи језик српски, не игра за репрезентацију Србије, али није случајно да је у тиму који предводе Синиша Михајловић и Мирослав Тањга одиграо своју најбољу сезону постигавши 14 голова. 

Арнаутовић је центарфор каквог Болоња није имала од времена Марка Ди Ваја, што објашњава у доброј мери зашто власник клуба Џо Сапуто, веома лак на продаји играча Болоње, одолева сиренама из Премијер лиге и не жели да се одрекне играча на коме је Михајловић инсистирао као ни на једном другом од доласка на клупу тима из Емилије. 

Поред Арнаутовића, у Серији А игра још неколико Срба који су одрасли ван Србије, попут велике наде Лазара Самарџића за кога је Пјерпаоло Марино, технички директор Удинезеа и превејана фудбалска лисица, уверен да ће постати један од најбољих фудбалера у Серији А. Ту су и Раде Крунић који се окитио титулом првака Италије са Миланом и Милан Ђурић који је из Салернитане прешао у Верону.   

Прама грубим рачуницама, Влаховић би требало да постигне око тридесет голова у Серији А, Јовић око 20, Милинковић и Арнаутовић преко десет, Костић и Радоњић би могли да се приближе двоцифреним бројевима, док би од свих осталих ваљало очекивати барем двадесетак погодака. Дакле, кад све саберемо, између 100 и 110 голова ће у следећој сезони елитног шампионата Италије носити потпис играча чији је матерњи језик српски. На страну шпански (пре свега због Аргентинаца и других Јужноамериканаца), у историји италијанског фудбала голови нису никада говорили тако често на другом језику као што би то могао бити случај са српским у следећој сезони.