OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Фудбал

                    Италијанска лига: Могу ли Срби да постигну 100 голова у Серији А?

                    Читај ми!

                    Пише:  Франко Белмонте

                    понедељак, 08. авг 2022,  08:30 -> 22:07

                    Влаховић у Јувентусу, Лука Јовић у Фјорентини, Сергеј Милинковић-Савић у Лацију, уз аустријског Србина Марка Арнаутовића у дресу Болоње, обећавају барем 75 голова у следећем италијанском првенству. Поред српских староседелаца у Серији А, попут Саше Лукића, Дарка Лазовића, Ивана Илића, Ивана Радовановића и Николе Миленковића, значајан допринос би могли да дају тек пристигли Немања Радоњић, Немања Матић и поготово Филип Костић. У Серији А постиже се око хиљаду голова по првенству а српски фудбалери имају потенцијал да достигну и престигну магичну бројку од 100 голова.

                    Као никада у историји Калча голови би могли да говоре српским језиком у сезони која је пред нама. Штавише,  сваки десети би могао да носи потпис на ћирилици будући да се у Серији А постиже око хиљаду голова по првенству а српски фудбалери имају потенцијал да достигну и престигну магичну бројку од 100 голова. Штавише, није искључено да на крају сезоне најефикаснији нападач, играч везног реда и дефанзивац буду Срби. 

                    Центарфор Душана Влаховић је већ две године уз Чира Имобилеа најубојитији голгетер Серије А, везњак Сергеј Милинковић Савић је редовно изнад квоте од десет голова и међу најраспуцанијим  играчима средине терена, и поред тога што не изводи пенале, дефанзивац Никола Милиенковић такође има квалитете и предиспозиције да се умеша међу бекове, централне и крилне, са највише голова на рачуну. 

                    Влаховић у Јувентусу, Лука Јовић у Фјорентини, Сергеј Милинковић-Савић у Лацију, уз аустријског Србина Марка Арнаутовића у дресу Болоње обећавају барем 75 голова у следећем првенству. Поред српских староседелаца у Серији А, попут Саше Лукића, Дарка Лазовића, Ивана Илића, Ивана Радовановића, Николе Миленковића, значајан допринос би могли да дају тек пристигли Немања Радоњић, Немања Матић и поготово Филип Костић.  

                    Влаховић у Јувентусу

                    Влаховић је последње две  сезоне завршио са преко 20 постигнутих голова у Серији А. Прошлог пролећа су га пубалгија и зихерашка тактика Макса Алегрија спречили да подигне лествицу на 30 првенствених голова.  У фудбалској години која нас чека тренер Јувеа је најавио промене у стилу игре које би, као први циљ, требало да имају обезбеђивање више употребљивих лопти за Душана. Долазак Анхела Ди Марије и Филипа Костића су такође у функцији максимализације учинка српског центарфора.

                    Интересантно је да су и Алегри и Влаховић у интервјуима претходних дана  наводили 30 голова као циљ у следећој сезони. По рачуницама које се праве у Континаси, Јувентусу је потребно барем 25-30 голова Влаховића да би могли да се боре за скудето. То није мишљење већ фудбалска математика и логика.  

                    На Влаховићу је велика одговорност и мораће да понесе велики терет очекивања навијача Јувентуса на својим плећима јер ће Старој дами у првом делу сезоне недостајати Пол Погба и Федерико Кјеза, али то је логична друга страна медаље његове фараонске плате од седам милиона евра и чињеница да га је торински клуб платио више од 80 милиона евра (70 милиона трансфер, плус издашне провизије за посреднике и менаџере). Фамилија Елкан-Ањели је инвестирала тако велики новац у Влаховића јер желе да прославе стогодишњицу власништва над Јувентусом са тробојним штитом (скудетом)  следећег лета.  

                    Јовић у Фјорентини

                    Лука Јовић је дошао у најбољу могућу средину за препород своје каријере. Фјорентина је клуб великих голгетера и често је била одскочна даска или место оживљавања посусталих фудбалских бомбардера. Довољно је вратити филм у последњих тридесет година, од Габријела Омара Батистуте, преко Алберта Ђилардина, Адријана и Луке Тонија до Душана Влаховића. Истина, било је и супротних примера, Пеђи Мијатовићу, Бобу Вијерију, Марију Гомезу није пошло за ногом да се врате на стазе славе носећи љубичасти дрес.  

                    Наруку Јовића иде чињеница да тренер Фјорентине, Винченцо Италијано, практикује офанзиван и агресиван фудбал који ставља нападаче у позицију да се често налазе у зони шута. Такође, формација 4-3-3, са форсирањем напада преко крилних позиција, апсолутно одговара карактеристикама Јовића.

                    Неће бити уопште изненађење ако Јовић поред реке Арно пронађе исту бомбардерску лимфу као поред Мајне у Франкфурту.  

                    Милинковић-Савић без пенала и Костић у Јувеу

                    Сергеј Милинковић-Савић је у последњих пет шампионата Италије постигао 43 гола и поред тога што не изводи пенале. Да се којим случајем специјализовао за извођење једанаестераца, везиста Лација не само да би имао сигуран двоцифрени голгетерски учинак већ би био редовно изнад квоте од 15 голова по првенству што је учинак о коме могу да сањају многи професионални нападачи са милионским уговорима. 

                    Ако остане у Лацију и ако у Формело дође Иван Илић, који би требало да преузме место од Луиса Алберта у везној линији римског тима, Милинковић ће играти много ближе противничком голу, имаће још већу слободу у нападу и мање обавеза у дефанзивној фази игре, тако да ће моћи да покаже свој једнако раскошан талената за трешење мреже. Више од десет голова је готово загарантовану на рачуну Милинковића у сезони која почиње за пар дана.  

                    Филип Костић ће имати велику шансу у Јувентусу (под условом да се преговори успешно заврше) да значајно поправи свој голгетерски скор, посебно ако буде играо као крилни нападач у формацији 4-3-3, мада има назнака да би тренер Јувеа могао да покуша да трансформише Костића у бека, с обзиром на то да је Алекс Сандро већ дуже време ван форме.

                    Такође, Костић би био идеалан и за формацију 3-5-2 у којој би покривао леви бок, односно био би тзв. пети у везној линији. Досадашњи скор Костића указује да у сезони постиже барем 5-6 голова, у Серији А тај учинак би морао да поправи.  

                    Радоњић и Лукић у Торину

                    Немања Радоњић је направио одличан избор када је изабрао да настави своју каријеру у Торину и да се врати у Италију после неславне епизоде у Роми када је био тинејџер. Ако се по јутру дан познаје Радоњић ће бити једно од најпријатнијих изненађења. Попут Луке Јовића који ће у тренеру Винченцу Италијану имати великог савезника, тако ће и Радоњић у шефу струке Торина, Ивану Јурићу, имати савршеног учитеља за оживљавање каријере.

                    У прилог Радоњића иде и чињеница да ће имати такав радијус кретања да ће много чешће, него што је то био случај у претходним клубовима, бити у зони противничког шеснаестерца. Прошлонедељна утакмица Купа Италије против Палерма је биле тек нека врста аперитива од онога што Јурић има у глави за српског фудбалера. Неће бити велико изненађење ако се Радоњић први пут у својој каријери приближи двоцифреном броју голова у једној сезони, пошто ће често мењати позицију са центарфором Санабријом у последњих 25 метара терена. 

                    Значајну улогу у прилагођавању Радоњића има и његов друг још из омладинских дана у Партизану Саша Лукић. Новопечени капитен Торина је постао стуб Граната и човек од максималног поверења тренера Јурића. У претходној сезони Лукић је поставио лични рекорд у броју првенствених голова и у новој фудбалској години се предвиђа да би могао и да побољша свој скор од пет голова у шампионату.  

                    Арнаутовић и остали 

                    Иван Илић, Дарко Лазовић, Иван Радовановић и Немања Матић не постижу много голова, али би сви заједно са по пар погодака могли пресудно да допринесу остварењу циља од сто "српских" голова у Серији А.

                    Никола Миленковић је прошлу годину завршио само са једним голом, али би у новој могао да се врати на свој претходни просек у дресу Фјорентине од три до пет голова. По свој прилици Миленковић ће остати у Тоскани и са новим еленом и капитенском траком око руке могао би да буде више од лидера тима из Фиренце. 

                    Марко Арнаутовић, аустријски фудбалер чији је матерњи језик српски, не игра за репрезентацију Србије, али није случајно да је у тиму који предводе Синиша Михајловић и Мирослав Тањга одиграо своју најбољу сезону постигавши 14 голова. 

                    Арнаутовић је центарфор каквог Болоња није имала од времена Марка Ди Ваја, што објашњава у доброј мери зашто власник клуба Џо Сапуто, веома лак на продаји играча Болоње, одолева сиренама из Премијер лиге и не жели да се одрекне играча на коме је Михајловић инсистирао као ни на једном другом од доласка на клупу тима из Емилије. 

                    Поред Арнаутовића, у Серији А игра још неколико Срба који су одрасли ван Србије, попут велике наде Лазара Самарџића за кога је Пјерпаоло Марино, технички директор Удинезеа и превејана фудбалска лисица, уверен да ће постати један од најбољих фудбалера у Серији А. Ту су и Раде Крунић који се окитио титулом првака Италије са Миланом и Милан Ђурић који је из Салернитане прешао у Верону.   

                    Прама грубим рачуницама, Влаховић би требало да постигне око тридесет голова у Серији А, Јовић око 20, Милинковић и Арнаутовић преко десет, Костић и Радоњић би могли да се приближе двоцифреним бројевима, док би од свих осталих ваљало очекивати барем двадесетак погодака. Дакле, кад све саберемо, између 100 и 110 голова ће у следећој сезони елитног шампионата Италије носити потпис играча чији је матерњи језик српски. На страну шпански (пре свега због Аргентинаца и других Јужноамериканаца), у историји италијанског фудбала голови нису никада говорили тако често на другом језику као што би то могао бити случај са српским у следећој сезони. 

                    Друштво
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Одговор на слом представничке демократије по Лењину и Грамшију: Списи од пре сто година и данашња политика
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Пише:  Дарко Коцјан
                    Филмови за уреднике, новинаре, читаоце и гледаоце: Медији за масовно уништење
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Могу ли обавештајне службе оборити или сачувати неки режим: ЦИА, снајка, ЦИА...
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Пише:  Александар Мандић
                    Епоха Милана Вукоса: Најважније име у историји српске телевизије
                    Економија
                    Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто није било кеша на шалтерима Поште: Kо је покушао да минира, а ко је спасио српски финансијски систем
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Слом империје Давора Мацуре: Алта банка, најбрже растућа и најбрже падајућа банка у Србији
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Пише:  Сара Риландер (ed.)
                    Нобелова награда за економију: Микроекономске основе макроекономске стабилизације по новокејнзијанском моделу
                    Свет
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Скуп десничарске Коминтерне у Трамповој резиденцији у Мар-а-Лагу: Шта је то Сипак и како би да освоји свет
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Пише:  Саша Марковић
                    Све што сте хтели да знате о криптовалутама и криптолоповима: Генијална измишљотина Сатошија Накамота
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Пише:  Зоран Станојевић
                    Међуизбори у Америци: Тексашки масакр секиром или како је дизел пресудио Трампу
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Пише:  Горан Белановић
                    Како су севернокорејски хакери украли 6,36 милијарди долара у криптовалутама: Лазарусова пљачка века
                    Историја
                    Ко је био Јурај Шпилер по коме је настао лик Шицера из Малог Рита: Банатски крволок, жртва црвеног терора
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Ко је био Јурај Шпилер по коме је настао лик Шицера из Малог Рита: Банатски крволок, жртва црвеног терора
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Последњи лет и неразјашњена смрт Дага Хамаршелда, шефа Уједињених нација: Плаћеници, шпијуни и борба за Конго
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Дан примирја, наша Eнглескиња и јато малих сивих препелица над Србијом: Сећање на Флору Сендс
                    Прича о праисторији у Србији почела је у Сићевачкој клисури пре пола милиона година: Корени европске цивилизације
                    Пише:  Слободан Бубњевић
                    Прича о праисторији у Србији почела је у Сићевачкој клисури пре пола милиона година: Корени европске цивилизације
                    Култура
                    Филмски ратови за мртвачке сандуке: Топаловићи и Фишерови против кинеске погребне индустрије
                    Пише:  Вуле Журић
                    Филмски ратови за мртвачке сандуке: Топаловићи и Фишерови против кинеске погребне индустрије
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Пола века „Салаша у Малом Риту“: Прича о Бранку Бауеру и златном стандарду домаћег серијског програма
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Пише:  Горан Тарлаћ
                    Пет незаборавних улога велике Мире Бањац: Љиља, Сена, Даница, Ружа и Милада гуле кромпир
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Сећање на докторку Сашу Божовић и њену књигу: Теби моја Долорес
                    Музика
                    Електрична слобода Нила Јанга: Сонични ураган из прохујалих времена
                    Пише:  Жикица Симић
                    Електрична слобода Нила Јанга: Сонични ураган из прохујалих времена
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Тешка је музика коју је Точак слао времену и простору: Четири скице за портрет Радомира Михаиловића
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    Пише:  Зорица Којић
                    Шта се чуло на 42. Београдском џез фестивалу: Витешка правоверност и субверзивни идеали
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Пише:  Жикица Симић
                    24-каратни рок са плоче „Da Capo“ групе Love: Неопевани хероји великог рокенрол праска
                    Спорт
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Одлазак Џевада Преказија: Велики фудбалер, човек без мрље, доживотни Југословен и заљубљеник у Београд
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Наши људи на челу „Краљевског клуба“: Како су Миљанић, Бошков и Антић водили Реал Мадрид
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Животни пут Љубице Оташевић: Од кошаркашице Звезде и репрезентације Југославије до Холивуда
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Политика
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Титово наслеђе, мултиполарност, неутралност и мир: Зашто светски мир зависи од несврставања малих земаља
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Аксиоматски приступ спољној политици Србије: У сусрет изборима 25. октобра и после њих
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Лектира
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за „Политику“ 1927: Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пише:  Драгослав Љ. Петковић
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за  „Политику“ 1927:  Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    Пише:  Вук Врчевић и Милорад Медаковић
                    Пет цртица из Његошеве свакодневице: Како је Његош елетризирао црногорске шенатуре и главаре и друге згоде
                    На Дан ослобођења Београда: Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Пише:  Историјски архив Београда
                    На Дан ослобођења Београда:  Сећање на шест октобарских дана Битке за Београд 1944. године
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Пише:  Ото Бихаљи-Мерин
                    Ото Бихаљи-Мерин и његово време: Путовање кроз живот уз ратове, политику и уметност
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.