Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон

Једино европско суђење високопозиционираним лидерима које се у овом тренутку води у свету улази у фазу која би, сматрају стручњаци, због сложености поступака могли трајати годинама.

Осим „косовске четворке“, најпознатије име у притвору међународних судова је Родриго Дуарте, некадашњи председник Филипина који је у марту прошле године пребачен у Хаг због суђења за злочине против човечности, јер је током „рата против дроге“ за његовог мандата убијено неколико хиљада људи. Дуарте је у притворској јединици Међународног кривичног суда.

У Специјализованим већима 16. септембра изречене су првостепене пресуде четворици бивших високих руководилаца тзв. ОВК – политичком лидеру Хашиму Тачију, шефу тајне полиције Кадрију Весељију, члану главног штаба Реџепу Сељимију и портпаролу Јакупу Краснићију. Оптужени за ратне злочине и злочине против човечности почињене током 1998. и 1999. године на Косову и Метохији и у северној Албанији, Тачи и Краснићи осуђени су на по 25 година затвора, Весељи на 18, а Сељими на 13 година.

Пресуда Тачију прочитана је тачно 16 година пошто га је тадашњи потпредседник и каснији први човек Беле куће, Џозеф Бајден позирајући испред велике слике Џорџа Вашингтона, упоредио са првим председником САД.

„Ово је косовски Џорџ Вашингтон“, рекао је тада Бајден.

До сада, Европска унија, под чијом се капом суђења и одржавају уложила је енормна средства у рад овог суда – рачуна се да је од почетка истрага 2008. године потрошено око 500 милиона евра. Приштинске институције су, на одбрану некадашњих лидера ОВК, званично потрошиле између 40 и 50 милиона евра.

Жалбе и иницијативе, може ли суд бити укинут

Сва четворица осуђених најавила су жалбе Апелационом већу овог суда, од чије ће одлуке зависити да ли ће се адвокати одбране, у даљим корацима, обраћати преосталим инстанцама – Врховном и Уставном суду, чија се истурена одељења, која чине искључиво странци, такође налазе у Хагу.

Готово истовремено, ветерани Ослободилачке војске Косова, који већ данима протестују због пресуда Специјалног суда у Хагу најавили су покретање парламентарне иницијативе за распуштање тих већа. Подршку је најавила и Тачијева Демократска партија Косова.

Правници, пак, сматрају да је такав развој ситуације мало вероватан, јер би укидање суда, који је после силних проблема основан, захтевало уставне промене које претпостављају двотрећинску већину у парламенту, уз две трећине гласова мањинских заједница.

За сваки случај, лидере косовских Албанаца, али и ветеране ОВК западне дипломате подсетиле су на поруку коју су им амбасадори САД, Немачке, Италије, Француске и Велике Британије упутили још почетком 2018. године, приликом покушаја косовског парламента да укине закон о оснивању специјалног суда.

„Свако ко подржава (суспензију специјалног суда) истовремено одбацује партнерство Косова са нашим државама... Апелујемо на косовске лидере и посланике у парламенту да искрено упознају становнике Косова о суровим негативним последицама уколико наставе овим путем“, упозорили су, тада, амбасадори Квинте.

Најоштрије упозорење косовским Албанцима још од 1998. године, када је амерички амбасадор Роберт Гелбарт ОВК назвао терористичком организацијом, уследило је када су 43 посланика, 22. децембра 2017. године, покренула иницијативу за укидање закона којим је специјални суд основан.

Одмах затим, у парламент у Приштини умарширао је тадашњи амерички амбасадор Грег Делави, праћен осталима амбасадорима Квинте и упозорио иницијаторе да је то „ужасна идеја“, која ће имати „страшне последице“.

Парламент у Приштини је, затим, два пута покушао да одржи седницу, али безуспешно, јер су посланици Демократског савеза Косова, покрета Самоопредељење и Српске листе бојкотовали седницу.

Остатку политичара на Косову је некадашњи шеф уставног суда, Енвер Хасани објаснио да без промене устава, не може бити укинут Специјални суд, те да је правни пут за укидање једнак оном после којег је настао – обезбеђивањем двотрећинске већине уз гласове две трећине посланика мањинских заједница.

„Овде није у питању промена закона, већ промена основа устава. Променом устава део правосудних овлашћења пренет је на међународну заједницу“, рекао је Хасани Бирну.

„Укидање закона о Специјалним већима нема основа уколико се не укину и уставни амандмани... Не можемо укинути међународне обавезе Косова“, рекао је тада Хасени.

Жалбе судовима у Хагу

Хашим Тачи и тројица некадашњих лидера Ослободилачке војске Косова, стога, не могу да се жале косовском уставном суду, већ, теоретски, истуреном одељењу које, у Хагу, чине троје судија Специјалног суда.

Тачи се, до сада, четири пута неуспешно жалио овом телу. Прву жалбу поднео је још новембра 2020. године, али је одбијен јер је Специјално веће уставног суда оценило да би прихватање његових аргумената подрило правну основу на којима се заснива овај суд. Четири покушаја Пјетера Шаље су такође окончана неуспехом.

Основ за те жалбе могу бити грешке о правним питањима која би могла довести до поништавања пресуда, грешки о чињеницама које су довеле до повреде права или грешке у изрицању пресуде.

Жалбе морају бити поднете у року од 30 дана од изрицања пресуде.

Након тога, председавајући трочланог апелационог већа именује судију извештача за преджалбени поступак, који је одговоран за даљи след потеза, укључујући доношење одлука, наредби и упутстава.

Овај судија у року од 21 дана мора да сазове конференцију на којој се износе питања у вези са жалбом. Тужилаштво и одбрана, када поднесу жалбу, у спис морају да уврсте све аргументе и правне изворе који представљају однову жалби. Рок за ове радње је 60 дана, или 30 уколико се предмет односи само на висину казне.

Даљи ток жалбеног поступка укључује 30 дана за подношење правних аргумената, односно 15 уколико се поднесак односи само на казну. У правилнику се наводи и да затим следи спис одговора у роковима од 10 до 15 дана. Уколико је потребно, Апелациони суд након истека свих ових рокова заказује расправу.

Када стране заврше подношење поднесака, састаје се Апелационо веће које разматра предмет и доноси пресуду на основу жалбене документације и додатних доказа.

Апелациони суд може потврдити, преиначити или изменити пресуду, али и наложити ново суђење. Уколико жалбу поднесе само страна која заступа осуђене, апелациони суд не може изрећи казну тежу од првостепене.

Суштински, одлука о жалби изриче се у року од 60 дана од подношења последњег поднеска, мада ово време уз ваљано образложење може бити продужено.

Пут ка Врховном суду

Уколико стране нису задовољне, предмет се може упутити и Врховном суду, а затим и Уставном суду Специјализованих већа, што би могло трајати годинама.

Уставни суд специјализованих већа чине тројица судија изабраних са списка судија овог већа, чији је мандат строго ограничен на тумачење косовског устава у вези са јурисдикцијом и правним оквирима о процедурама Специјалних већа и тужилаштва.

Тачи се овом телу, безуспешно, жалио већ четири пута.

Жалбе његовог тима односиле су се на валидност оптужби 2020. године у случају заведеном под шифром „KSC-CC-2022-15“, затим 2024. године када се жалио на легалност специјалних мера надзора или „KSC-CC-2024-25“.

Годину дана касније жалио се на случај у којем му се судило збох узнемиравања сведока, што је такође одбачено.

Прву жалбу је поднео још пре формалног хапшења када се жалио на мандат суда и позвао се на доцније пропалу уставну иницијативу да се преиспита и евентуално умањи мандат Специјалних већа. У новембру 2020. године, Специјално веће уставног суда у Хагу је одбацило Тачијеве амандмане.

Специјалном већу уставног суда четири пута се, такође неуспешно, обраћао и Пјетер Шаља, који је јула 2024. године осуђен у Хагу на 18 година затвора због ратних злочина почињених 1999. године у Куксу у Албанији. Апелациони суд му је, доцније, смањио казну на 13 година затвора.

Прва правоснажна пресуде изречена је једном од локалних команданата некадашње ОВК, Салиху Мустафи, који је због убиства, произвољног затварања и мучења у логору Злаш осуђен на 22 године затвора.

Како ствари стоје, жалбени поступци у случајевима четворице некадашњих лидера ОВК могли би трајати годинама.