OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Уз Евробаскет 2022: Berlin Shuffle (1)

                    Веза Новака Ђоковића и кошаркаша Србије: Од чоколада у Литванији до најскупље фотографије у Арени štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Горислав Папић

                    четвртак, 01. сеп 2022,  09:38 -> 22:06

                    Лична историја навијања за кошаркашку репрезентацију Србије и Новака Ђоковића, од Вилњуса и Њујорка 2011. до Њујорка и Берлина 2022.

                    Каква је то фотографија!? Најбољи кошаркаш на свету у дресу репрезентације прославља кош, из првог реда са паркета одушевљено га бодри најбољи тенисер на свету. А да би фотографија као и утакмица била спектакуларна увеличали су је, с леве стране најтрофејнији тренер у историји европске кошарке Жељко Обрадовић и с десне стране трофејни кошаркаш који једини у овом фамозном друштву може да се похвали освојеним олимпијским златом, Ратко Радовановић.

                    Новаку Ђоковићу, најбољем тенисеру на свету Сједињене Америчке Државе не дозвољавају да игра „US Open" ове године и он неочекивано добијено слободно време користи да из првог реда прати све утакмице наше кошаркашке репрезентације, коју предводи најбољи кошаркаш на свету: Никола Јокић. Навијач Новак Ђоковић је чак ишао у Љубљану на пријатељски меч против Словеније, у Истанбул на квалификациони меч против Турске тако да је бодрење Србије на кошаркашком мечу деценије у Београду против Грчке било сасвим природно.

                    Сасвим природно би било да Новака видимо и у првом реду на Европском првенству али неприродно ће да буде да ми, српски навијачи, у време кошаркашког првенства нећемо паралелно морати да тражимо где и како да гледамо Новака у Њујорку. Једино је овако чудно било 2017, када смо Истанбулу одлично играли а због Ђоковићеве повреде нисмо гледали преко баре већ само преко бара у истанбулским угоститељским објектима, чије је особље знало да нам да до знања да цени што долазимо из земље Жељка Обрадовића.

                    Јер још крајем деведесетих репрезентативна кошарка пребачена је с краја јуна на почетак септембра. Десетак година касније због Новака тенис постаје Србима битан скоро колико и кошарка и, тим речником речено, репрезентација уместо у термину Вимблдона игра у термину „US Opena".

                    Вилњус 2011.

                    Новак је први „US Open" освојио 2011. године. Јокић је те године на фејсбуку тражио ривале на теренима у сомборским јамама: „Хоће ли неко на баскет?" А ми смо наравно били у Вилњусу на европском првенству у кошарци.

                    Изузетно занимљив је главни град Литваније. Памтим веома леп стари град, са барокним, готским и ренесанским грађевинама, памтим неку таблу захваљивања Џорџасу Бушасу на некој од државних зграда јер их је увео у НАТО, памтим и неке занимљиве кафане, мада је у том сегменту Каунас јачи бар колико је Жалгирис јачи од Лиетувас Ритаса. Литванског јутра, преведено на српски.

                    Није било јутро већ неко поподне када смо у последњем мечу у групи победили Турску. Било нам је стало. Много. Само годину дана прошло је од оне епске крађе у Истанбулу, када је Тунџери газио линије а Ашику испадало око да не би шутирао слободна бацања. Колико је то само болело.

                    И опет је била драма. Јаки су били Турци тада, Хидајет Туркоглу, Ерсан Иљасова, сви они млади арслани. Код нас је одлично играо Миленко Тепић а преломио је, наравно, Теодосић. Замало да преломи и на другу страну када је тако шутнуо тројку да замало не пуче табла, али онда је дао нека бацања и измислио чудесну асистенцију Савановићу. Нашао га је у рекету самог а Саван је из неке одбојке у паду дао можда и одлучујући кош.

                    Не памтим да је неко прославио „освету Турцима" и још једну битну победу једењем килограма чоколаде, али то сам  успео те ноћи у Вилњусу. А та друга битна победа био је, наравно Новак.

                    Њујорк 2011.

                    Било је то његово друго финале у Њујорку, још није имао титулу а те године играо је боље него икада. Ваљда је успео да у целој години изгуби само један меч. Финале је, рецимо било заказано за 11 увече по нашем тј. литванском времену и ми смо, савесно, већ око пола 10 кренули да тражимо погодно место са великим телевизором.

                    Ех, да је тада неко могао да направи фотографију или снимак потраге тројице 30-годишњака из Србије за преносом финала „US Opena". Не, никога у Литванији не занима тенис. Ниједна телевизија у Литванији то не преноси. Еуроспорт за литванско тржиште пушта нешто сасвим друго.

                    Тенис? „US open"? Вртели су у неверици главом литвански угоститељи а нас је хватала паника као кад су Теу Турци отели лопту на превођењу минут до краја. Тад је био фаул и псовали смо судије а шта сад да радимо. Није то још било  време јурења стримова на Интернету у хотелској соби.

                    После много одбијања  бар смо схватили шта тражимо - Еуроспорт али оригинални, не локалну подружницу. То би могли да имају хотели који имају сателитску а не кабловску антену. Новак је већ освојио први сет кад смо пронашли један такав хотел. И некако успели да љубазној рецепционерки објаснимо шта желимо.

                    Али, таман се закувало на крају другог сета а сазнајемо да се у 1 лоби хотела затвара. Успели смо, небитно сад како,  ипак да напослетку да останемо сами са Еуроспортом, Новаком и Надалом у затвореном хотелу на ободу Старог града у Вилњусу. А онда смо приметили и огромну куглу пуну „Рошеро ферер" чоколадица. Да задовољни гост кад се одјављује из хотела узме једну чоколадицу за срећан пут.

                    Не иде уз пиво али је добро за нервозу и против спавања, па смо отворили прву „Рошеро" лоптицу када је већ Надал после два изгубљена сета кренуо да се враћа и кад је добио тај брек у трећем сету. На крају, Новак је освојио свој први трофеј у Њујорку а ми смо појели пехар „Рошеро ферера". Какав смо злочин починили приметили смо тек кад смо задовољни после Новаковог тријумфа погледали наш сто на којем су стајале три празне пивске чаше и бар стотину златних омота чоколадица.

                    Словенија 2013.

                    Две године касније Европско је у Словенији а Србија игра у групи у Јесеницама. Од Јесеница знао сам за хокејашки клуб и за ону реплику Драгана Петровића Пелета као Словенца из „Бољег живота": „А ви, ако пролазите кроз Јесенице - прођите."

                    Нисмо зато били ни смештени у Јесеницама већ на Бледу. Последња утакмица у групи била је против Црне Горе; иако сам имао лошије улазнице, некако упадам у први ред и седам поред Кокана Ђуришића. Познато лице које је Тегелтија толико пута снимио приликом прослава победа наше репрезентације током деведесетих.

                    „Хоћемо ли добити", пита ме. „Наравно", изговорим а  онда ми прође кроз главу његово презиме, погледам да ли има навијачких обележја на себи, сачекам неколико секунди па додам: „Ако навијамо за исту репрезентацију?" „За Србију, него за кога", насмеја се Кокан а мене ослободи нелагоде. Како да седим поред навијача црногорске репрезентације док играмо против њих?

                    На крају смо изгубили; није нам требало, већ смо били први у групи па је Дуда Ивковић меч искористио да испроба неке тактичке замисли. Глуп је осећај када гледаш меч који тим за који навијаш не жели да победи. Толико глуп да се враћамо на Блед без жеље да пронађемо место где ћемо ту ноћ гледати финале „US opena". Наравно, играју: Ђоковић и Надал. А и није Блед Вилњус. На Бледу ништа не ради после поноћи.

                    Тек ујутро смо чули резултат. Надал победио Новака. Није овај Блед тако лош. Зашто да кафане и хотели буду отворени после поноћи?

                    Шпанија 2014.

                    Следеће Светско првенство је у Шпанији. Србија игра у Гранади, губи редом и од Шпаније и од Француске и од Бразила, и тек као четврта у групи одлази у осмину финала. А тамо првопласирана из друге групе - Грчка.

                    Био је то спектакуларан меч као пре неколико дана у Арени. По именима Грци су били бољи, али када је буквално у првом нападу Никола Калинић монструозно закуцао преко Бурусиса, знали смо да у том мечу бој неће да бије свијетло оружје.

                    Теодосић, Богдановић, Калинић, Бјелица, Радуљица феноменално су се уклопили у магистарски рад Александра Ђорђевића и Србија је на крају победила Грке скоро 20 разлике.

                    „Немој", сећам се да су викали са клупе Марку Симоновићу, али он је ипак шутнуо тројку на 15 разлике у последњој секунди док су грчки играчи већ тужно стајали на паркету. И погодио.

                    Лепо је те ноћи било бити Србин у Мадриду; лепше је ваљда било само после оне победе у полуфиналу над Французима. А када смо пијани од среће у неко доба дошли у хотел, сачекала нас је вест: Ђоковић изгубио од Нишикорија. Пет пута смо проверавали. Новак да изгуби од Нишикорија полуфинале Њујорка!? Заспали смо са идејом да је то нека грешка.

                    Берлин 2022.

                    Следеће године Новак је исправио грешку; освојио је Њујорк победивши у финалу Роџера Федерера. И то дан после након што је у осмини финала Европског првенству у Лилу Србија победила Финску. Два дана касније у четвртфиналу победили смо Чешку.

                    Те 2015. године, у Денвер је из Меге отишао Никола Јокић. Од 41. пика на драфту за ових седам година постао је најбољи кошаркаш на свету.

                    Никола Јокић сада је и најбољи играч Србије, коју у Прагу, у групи,  чекају, између осталих, и Финска и Чешка. Али, Праг је за уживање - права узбуђења крећу у Берлину.

                    Први меч у Берлину Србија ће играти у осмини финала; надамо се ту лакшем противнику: Украјини, Великој Британији или Естонији. Надам се да ће на трибинама с нама у Берлину да буде и Новак Ђоковић. И да га, баш као и нас, први пут неће интересовати ко је те ноћи победио у финалу „US opena", у Њујорку.

                     

                    Свет
                    Биланс америчког Рата против тероризма: Од пада Кула близнакиња до данас
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Биланс америчког Рата против тероризма:  Од пада Кула близнакиња до данас
                    Данас лавови, сутра овце: Где ће почети нови светски рат по Оду Арнеу Вестаду
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Данас лавови, сутра овце: Где ће почети нови светски рат по Оду Арнеу Вестаду
                    О европском лицемерју и хушкању на рат: За чији рачун треба напасти Русију
                    Пише:  Бранко Милановић
                    О европском лицемерју и хушкању на рат: За чији рачун треба напасти Русију
                    О новом филму о самиту Реган-Горбачов у Рејкјавику 1986. године: Апокалипса, када?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    О новом филму о самиту Реган-Горбачов у Рејкјавику 1986. године: Апокалипса, када?
                    Друштво
                    Мој рођак, непостојећа особа: Прича из двaдесетог века
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Мој рођак, непостојећа особа: Прича из двaдесетог века
                    Машина је прочитала Бредберија и запалила библиотеку: Како је вештачка интелигенција проговорила
                    Пише:  Горан Белановић
                    Машина је прочитала Бредберија и запалила библиотеку: Како је вештачка интелигенција проговорила
                    Три правца размишљања о свету вештачке интелигенције: Економија, политика и филозофија за ново доба
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Три правца размишљања о свету вештачке интелигенције: Економија, политика и филозофија за ново доба
                    Два математичара против 10.000 АI агената: Како се решaвање једначина старих 200 година претворило у сукоб људи и машина
                    Пише:  Саша Марковић
                    Два математичара против 10.000 АI агената: Како се решaвање једначина старих 200 година претворило у сукоб људи и машина
                    Економија
                    Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Против сврсисходног делања и аврамских религија у свету изобиља: Белешке уз Кејнсове „Економске могућности“
                    „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом
                    Пише:  Аница Телесковић
                     „Економист“ против економисте: Ко је оклеветао Дарона Аџемоглуа и какве то везе има са вештачком интелигенцијом
                    Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Шта је Варуфакис у Београду рекао o Америци, Европи и нама: Будите близу Европској унији, али не улазите
                    Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Шта би повећање камата Европске централне банке могло да значи за Србију: Баук инфлације пред вратима
                    Политика
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Од „косовског Џорџа Вашингтона“ до 25 година робије: Може ли суд у Хагу бити укинут и како ће изгледати Тачијев жалбени маратон
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Како је америчка „лака коњица“ бранила бивше команданте ОВК
                    Албанац, наш најбољи (не)пријатељ: Комшије о којима заправо не знамо ништа
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Албанац, наш најбољи (не)пријатељ: Комшије о којима заправо не знамо ништа
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Историја
                    Голубови као војнe писмоноше кроз историју: Птичја курирска станица испод Петроварадина
                    Пише:  Драган Куруцић
                    Голубови као војнe писмоноше кроз историју: Птичја курирска станица испод Петроварадина
                    Данило Грегорић, немачки човек у Београду: Тајни преговарач за приступање Тројном пакту
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Данило Грегорић, немачки човек у Београду: Тајни преговарач за приступање Тројном пакту
                    Судбина заборављеног националног борца Стеве Петрановића: Прва позоришна представа у БиХ
                    Пише:  Вуле Журић
                    Судбина заборављеног националног борца Стеве Петрановића: Прва позоришна представа у БиХ
                    Телевизија у нацистичкој Немачкој: Паралелна стварност под знамењем кукастог крста
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Телевизија у нацистичкој Немачкој: Паралелна стварност под знамењем кукастог крста
                    Култура
                    Витомил Зупан, еротоман, боксер, морнар и партизан, робијаш и бестселер писац: Довиђења у следећем рату
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Витомил Зупан, еротоман, боксер, морнар и партизан, робијаш и бестселер писац: Довиђења у следећем рату
                    Лекције из људскости Арсена Диклића: Од „Не окрећи се сине“ преко „Салаша у Малом Риту“ до „Дјеце Козаре“
                    Пише:  Чедомир Вишњић
                    Лекције из људскости Арсена Диклића: Од „Не окрећи се сине“ преко „Салаша у Малом Риту“ до „Дјеце Козаре“
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Из историје женског покрета за право гласа, слободу и равноправност: Правдољубље Олге Попс Тимотијевић
                    Први пут с књигом Лазе Лазаревића у рукама: Оно чега има и чега нема у његовим причама
                    Пише:  Вуле Журић
                    Први пут с књигом Лазе Лазаревића у рукама: Оно чега има и чега нема у његовим причама
                    Музика
                    Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији
                    Пише:  Жикица Симић
                    Лифт за тринаести спрат рокенрола: Плоча која је отворила врата психоделији
                    Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Балада о Владимиру Висоцком: Прекинути лет Хамлета са Таганке
                    Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе
                    Пише:  Жикица Симић
                    Песме иза огледала вештичијег доба: Донованови сновиђајни филмови за слепе
                    О реалном и немогућем, слушајући албум Ролингстонса „Aftermath“: Звук ствари које ће доћи
                    Пише:  Жикица Симић
                    О реалном и немогућем, слушајући албум Ролингстонса „Aftermath“:  Звук ствари које ће доћи
                    Спорт
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на прву медаљу наших кошаркаша: У режији Радивоја Кораћа Жућка
                    Велики фудбалери које су мундијали мимоишли: Како и зашто им се није дало
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Велики фудбалери које су мундијали мимоишли: Како и зашто им се није дало
                    Шест деценија од прве шампионске титуле Војводине: Како су Лале прекинуле владавину Велике четворке
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Шест деценија од прве шампионске титуле Војводине: Како су Лале прекинуле владавину Велике четворке
                    Има ли живота после фудбала: Кад зелена чоја замени зелени травњак
                    Пише:  Франко Белмонте
                    Има ли живота после фудбала: Кад  зелена чоја замени зелени травњак
                    Лектира
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за „Политику“ 1927: Због чега су се посвађала два српска научника
                    Пише:  Драгослав Љ. Петковић
                    Никола Тесла о Михајлу Пупину у разговору за  „Политику“ 1927:  Због чега су се посвађала два српска научника
                    Стварање лажних сећања: Како се сугестијом и дезинформацијама могу створити „сећања“ на догађаје који се никада нису догодили
                    Пише:  Елизабет Ф. Лофтус
                    Стварање лажних сећања: Како се сугестијом и дезинформацијама могу створити „сећања“ на догађаје који се никада нису догодили
                    Одисеја као алегорија вештачке интелигенције: Агамемнонови наследници у Силицијумској долини
                    Пише:  Јанис Варуфакис
                    Одисеја као алегорија вештачке интелигенције: Агамемнонови наследници у Силицијумској долини
                    Како је писао Душан Весић: О једној плочи Бијелог дугмета од пре четрдесет година
                    Пише:  Душан Весић
                    Како је писао Душан Весић: О једној плочи Бијелог дугмета од пре четрдесет година
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.