Богдан са маском Салвадора Далија, Србија надомак Палавана: Савршени план за шесто светско злато štampaj

Постоји ли савршен план? Мегапопуларна шпанска телевизијска серија „Кућа од папира“, „La casa de papel“, направљена је са идејом да постоји могућност да се пљачка злата учини праведном. Овде на Филипине многи су долазили са савршеним планом; први баш Шпанци 1521. када на свим овим острвима није живело ни 500.000  људи; сада их је више од сто милиона.

Шпанци су овде владали скоро 400 година; после Шпанаца дошли су Американци који су прелепим филипинским острвима владали наредних пола века. Срби, односно Југословени, овде су стигли тек за време Маркосове диктатуре који је свом народу давао најбоље од игара – најбољи бокс и најбољу кошарку на свету.

Мање од сат времена пре почетка полуфиналне утакмице против Канаде у ходницима „Азија мол арене“ затичем селектора Светислава Пешића у вежбама истезања. Расположен је као да је знао каква га утакмица чека. Прича ми анегдоту из 1978. кад је Богдан Тањевић екипу Босне (са Пешићем у тиму) довео до титуле првака Југославије, а опет му београдска чаршија говорила да није добро мењао играче у току утакмице.

Не знам како је мењао професор Александар Николић овде у Манили те 1978, али успео је два пута да надмудри професора Александра Гомељског. Била је то можда и најбоља југословенска репрезентација свих времена и ту је савршен план био јасан. Победити све, укључујући и Американце, а Русе два пута. У групи и у финалу. Немогуће? Већ тада цела Југославија видела је да је на Филипинима све могуће.

Највећи фанови серије „Куће од папира“ сетиће се где је генијални професор отишао након што је спровео свој савршени план. На Палаван. На Филипине.

Да би се дошло до бара у којој је Ракел срела Професора, од Маниле до Палавана се лети сат и 45 минута, а онда се од аеродрома у Порто Принцези вози 45 минута до најближе обале; финални део је 20 минута вожње неким импровизованим бродовима до острва где је песак најбељи а море најлепше. Да би се дошло до савршеног места потребно је очигледно много.

Тако је и кошаркашкима Србије да би дошли до овог савршеног места где се сада налазе било потребно много. И онај понор против Италије, и онај невероватни пораз Доминикане од Порторика, и још невероватнија победа Литваније над Америком и баш онаква победа Канаде над Словенијом, када је Лука Дончић водио рат не само са бруталним канадским дефанзивцима већ и са првим човеком Фибе у публици. Све се слагало и сваки је противник долазио у право време.

Најбитније – јер ништа од овога не би вредело да није тога – Србија функционише савршено као тим. Као Професорова банда у „Кући од папира“, свако савршено игра своју улогу. У серији јунаци носе радничке комбинезоне и маске са ликом Салвадора Далија.

У репрезентацији Србије Богдан Богдановић игра с маском Салвадора Далија. Надреално. Генијално.

Када се погледа фокус који има Богдан на сваки детаљ на утакмици, делује да је он заправо Професор – иако је то у репрезентацији коју води Светислав Пешић тешко рећи за некога другога. Нисам могао да гледам Драгана Кићановића у Манили, али од онога што је одиграо Богдан против Литваније и Канаде тешко да може боље.

Када Богдан није на терену, маску Салвадора Далија преузима Марко Гудурић. Марко је креативац, човек који ће да измисли поен. Дуго смо га чекали у репрезентацији, али рола коју је одиграо против Канаде говори да смо га дочекали. Ако у последњим секундама финала Светског првенства Немци покрију Богдана лопта би требало да иде на Гудурића. Погодиће.

Пре утакмице са Канадом нервозно сам шетао „Азија мол аренoм“. Питам најупућенијег од наших, човека који зна како репрезентација дише, какве су нам шансе. Полуфинале Светског првенства осим Богдана и Јовића нико од наших није играо, да ли има нервозе, треме. Индивидуално, канадски играчи имају већи рејтинг. Шај Гилџус Александер један је од пет најбољих играча на свету.

„Сви верују у победу“, каже. „Гледамо на Канаду као да је мало јача Словенија, Шај и шест помагача“. „Ако суђење буде коректно, победићемо“. Е, ту нам је помогао Дончић оним свађањем са Литванцем у публици. Добили смо двојицу европских судија, равноправне услове.

И меч су решила два наша играча у радничким комбинезонима. Алекса Аврамовић и Огњен Добрић. Ниједан ни други никада нису били део репрезентације на неком великом такмичењу. А одиграли су полуфинале Светског првенства са таквом менталном снагом као да имају много оваквих утакмица иза себе. Алекса и Огњен на Шаја су гледали не као на НБА звезду него као на лика са баскета из Чачка и Младеновца. И Шај није дао кош првих 15 минута полуфинала.

Још један савршен меч Србије. А с обзиром на то да све мора да на Филипинима буде савршено као боја песка на Палаван острву, наместила се и последња ствар која нам је одговарала. Немачка је победила Америку.

Ко је гледао утакмицу јасно му је зашто се Фиба на својим мрежама пита да ли је ово најбоља утакмица у историји Светских првенстава. Немачка никад у својој историји није била јача и од почетка сам веровао да само браћа Вагнер, Шрудер и екипа могу да елиминишу Америку. Немци су најјачи на позицијама три и четири и не могу ни да замислим шта чека Давидовца и Николу Јовића у финалу против њих.

Када је пре 45 година овде професор Николић у шаховској партији надмудрио професора Гомељског, Немачка није ни учествовала. Њихов Аца Николић, њихов Гомељски, њихов професор је из Пирота. Зове се Светислав Пешић. Ако неко може да направи савршени план за финале – то је он. Није лако доћи до Палавана. Да је другачије, не би било тако лепо.