Мундијалски рекорди: Најубедљивије победе и најбољи стрелци у историји светских првенстава

Југославија никада није била првак света у фудбалу, али је на  Мундијалу у Западној Немачкој (1974) остварила једну од три, по убедљивости, највеће победе у историји светских првенстава. Канонада голова „Плавих“ у сусрету са Заиром (данашња Демократска Република Конго) за 9:0 и тријумфи репрезентације Мађарске над Јужном Корејом (1954. у Швајцарској) од 9:0 и  Салвадором (1982. у Шпанији) од 10:1 важе за до сада непревазиђене.

Са тих 9:0 Југославија је постала рекордер и по броју стрелаца на једној мундијалској утакмици, јер је чак седам њених играча погодило мрежу нејаког ривала. Уз „Принца са Неретве“, центарфора Душана Бајевића, који је дао три гола, голгетери су били и Драган Џајић, Ивица Шурјак, Илија Петковић, Владислав Богићевић, Јосип Каталински и Бранко Облак.

И поред поменутих рекорда, на крају тог шампионата наш државни тим је заузео осмо место што је било далеко испод очекивања навијача, али и самих играча.

Рекорд: 12 голова на утакмици   

У борбама за светску титулу, започетим 1930. када је у Уругвају одржано прво светско првенство у фудбалу, било је, међутим, мечева на којима су се мреже, у регуларних 90 минута, затресле и више пута него на овде поменутим мечевима репрезентација Мађарске и Југославије   

Највише голова на једној утакмици, чак 12, виђено је на СП у Швајцарској 1954. где је Аустрија савладала домаћу селекцију са 7:5, у врло необичном четвртфиналном дуелу. Швајцарци су у првом полувремену повели са 3:0, али је тај део игре окончан вођством Аустријанаца од 5:3.

У наставку, виђена су још по два гола за коначних 7:5 за Аустрију, која је у то време важила за једну од јачих европских репрезентација.

Са својих 10 „комада“ на Иберијском полуострву 1982, против слабашног Салвадора, тадашњи изабрани тим Мађарске подсетио је на тренутак на своје славне  претходнике из чувене „Лаке коњице“, Пушкаша, Кочиша, Цибора и Хидекутија, који су у Швајцарској (1954) тукли Јужну Кореју са 9:0 и Западну Немачку са 8:3.

Иако су тада сматрани најбољим саставом на свету, Мађари нису успели да се домогну титуле: Немци су их у финалу савладали са 3:2 и тако им се сурово осветили за убедљив пораз у групној фази истог турнира.

Осим у поменутом дуелу Мађара и Немаца у Швајцарској, једанаест голова публика је видела и у првом колу СП у Француској 1938, када је Бразил савладао Пољску са 6:5.

У рекорду Мађарске у Шпанији је и светски рекорд њеног нападача Ласла Киша, који је за само седам минута постигао хет-трик. Занимљиво је да Мађари тада, ипак, нису прошли даље из групе, јер су од њих боље биле Аргентина и Белгија.

„Осмице“ за уживање публике  

Резултат 8:0 виђен је у више наврата. Први пут је то било на СП у Бразилу 1950, када је актуелни првак Уругвај „слистио“ Боливију са по четири дата гола у оба полувремена. Обележје тог првог шампионата после Другог светског рата био је изостанак Немачке, као покретача највећег крвопролића у историји. Боливија је учешће завршилa без постигнутог гола, а исто им се десило и на њиховом једином претходном Мундијалу у Монтевидеу (1930), где су је са по 4:0. победили Југославија и Бразил.

На Мундијалу у Јужној Кореји и Јапану (2002) Немци су своје шампионске претензије најавили победом над Саудијском Арабијом од 8:0. Троструки стрелац био је Мирослав Клосе, потоњи али и актуелни носилац звања првог стрелца светских првенстава са 16 голова датих на укупно четири планетарна турнира.

Немци су на првом СП на Далеком истоку стигли до финала у коме их је савладао Бразил са два гола свог првог тобџије Роналда. Занимљиво је да је то био први сусрета „панцера“ и „кариока“ у борбама за фудбалску златну богињу. Бразилцима је то била пета шампионска титула, по чему су и даље најуспешнија нација, испред Немаца и Италијана који су се на трон попели по четири пута. 

„Осмица“ је „пала“ и на утакмици Шведска–Куба (8:0) у оквиру СП у Француској (1938), које је Кубанцима било једино на коме су се појавили. Шампионат је игран на испадање, а Кубанци су у првом мечу направили изненађење избацивши тада прилично јаку Румунију. Швеђани су имали бољи састав од кубанског, а на руку им је ишло и то што су у првом колу били слободни, јер је њихов ривал Аустрија, због Хитлеровог аншлуса,  избрисана са списка учесника три месеца пре почетка шампионата.

Куриозитет меча Куба–Шведска је да су два нападача репрезентације скандинавске земље постигла по хет-трик, Густав Ветерстрем и Хари Андерсон. Тако нешто није виђено никада ни пре ни после на највећим смотрама светског фудбала.

Најневероватнији исход са осам голова виђен је у полуфиналу СП у Бразилу 2014, када је изабрани тим Немачке буквално понизио домаћу селекцију са 7:1 (5:0). Од тада, у фудбалским круговима тај резултат важи за највеће изненађење Мундијала, али и највећу тугу Бразилаца, већу и од оне коју им је донео пораз од Уругваја у финалу из 1950. на њиховој Маракани. На том историјском мечу у Бело Хоризонтеу пет немачких играча је погодило мрежу бразилског голмана. Међу њима је био и Мирослав Клосе, коме је то био опроштај од учешћа на Мундијалима.

Немачка је након тога доживела још једну радост у Бразилу, победивши у финалу, одиграном у Рио де Жанеиру, Аргентину са 1:0, чиме су освојили своју четврту титулу светског првака.

„Седмице“ за дуго сећање

На СП у Јужној Африци 2010. озбиљно је угрожен рекорд југословенске репрезентације по броју стрелаца на једној мундијалској утакмици, али се ипак одржао. Најбољи тим Португалије је у победи од 7:0 над Северном Корејом имао шест играча чија су се имена појавила на семафору после погађања мреже, дакле једног мање него „Плави“ 1974. у Западној Немачкој.

Пред утакмицу се није очекивао такав расплет, јер су брзи и упорни  Севернокорејци, којима је то било друго учешће на Мундијалима, тесно  изгубили од фаворизованог Бразила са 1:2. Пошто је дуел са Португалијом био први фудбалски меч преношен на телевизији у Северној Кореји, по његовом завршетку су се „са стране“ чули коментари да је управо то омело репрезентативце ове земље да прикажу бољу игру.

Жеља да се у дуелу с Португалцима покажу у најбољем светлу учинила им је ноге оловним, потенцирали су медијски извештачи.

Резултат од седам датих голова, а ниједан примљен имала је једном и Пољска, на СП у Западној Немачкој (1974) које је завршила на трећем месту, савладавши у борби за медаљу Бразил са 1:0. Тих 7:0 Пољаци су забележили у дуелу са недораслим Хаитијем коме је то било прво и једино учешће на Мундијалу. Најбољи стрелац тог шампионата био је Пољак Гжегож Лато који је постигао укупно седам голова.

Бразил, рекордер по броју светских титула, најраспуцанији је био на Мундијалу 1950, коме је био домаћин, али је остао без „Златне богиње“. У финалној групи од четири екипе лако је „почистио“ Шведску (7:1) и Шпанију (6:1), па је његов меч с Уругвајем, у коме му је био довољан и нерешен резултат, сматран чином овере светске титуле.

До те овере, међутим, није дошло, а трофеј светског шампиона отишао је у Монтевидео. Уругвај није био распуцан, али му је за славље била довољна победа од 2:1.  

Недостижни рекорд Олега Саленка 

Кад је реч о најбољим мундијалским голгетерима, после поменутог Немца Клосеа на врху вечне листе најбољих стрелаца, неизоставно је поменути Руса Олега Анатољевича Саленка чији учинак од пет голова на једном мечу делује недостижан. Плавокоси Рус је то чудо направио на СП 1994. у САД, када је његова репрезентација савладала Камерун са 6:1.

На истој утакмици забележено је још једно чудо без преседана у историји светских првенстава. Нападач Камеруна Роже Мила, једини стрелац своје екипе, у тренутку када је погодио мрежу Руса имао је 42 године и 35 дана. И, наравно, надимак „Деда“.

„Тобџије“ које су своју голгетерску изузетност потврдиле и на Мундијалима су и Аргентинац Габријел Батистута, звани Батигол, који је на два од три СП на којима је учествовао постигао по два хет-трика. Својом игром и головима толико је одушевио сународника Дијега Арманда Марадону да је славни Ел Пибе једном изјавио: „Ако ико заслужује да ме надмаши, онда је то Батистута.“

Голгетерски маг био је и Француз Жист Фонтен, рекордер по броју погодака на једном Мундијалу. Он је на шампионату у Шведској 1958. чак 13 пута затресао мрежу противничких голмана иако „триколори“ нису стигли до завршног меча турнира, јер их је у полуфиналу елиминисао Бразил, који је тада први пут постао првак света.

Бразилци су у финалу победили домаћине Швеђане са 5:2, а звезда турнира био је њихов млађани ас Пеле, каснији „краљ светског фудбала“ који је у историју Мундијала ушао и као најмлађи стрелац. У тренутку кад је погодио мрежу шведске репрезентације имао је 17 година, седам месеци и 29 дана.

Предстојећи шампионат света,  23. по реду, који ће се одржати од 11. јуна до 19. јула у САД, Мексику и Канади, биће рекордан по броју учесника (48) и утакмица (104), што је прилично чврста гаранција да ће публика видети више голова него на било ком од досадашњих турнира на којима се појављивало мање репрезентација.

Посебно занимање, кад је реч о головима и голгетерима, изазива питање да ли ће неко овога лета успети да претекне Немца Клосеа. Реалну шансу да то учине имају само двојица: Аргентинац Лионел Меси, који на вечној листи стрелаца заузима четврто место са 13 погодака, и Француз Килијан Мбапе који је до сада уписао 12 голова.