Жириновски, пророк Трећег светског рата: Милошевић је Хрват, Европа нестаје, Југославија се обнавља, Америка и Русија владаће светом

У Москви је у 76. години преминуо лидер Либерално демократске партије Русије, Владимир Жириновски – посланик Државне думе свих сазива од њеног постојања, најконтроверзнији политичар модерне Русије, један од последњих људи чија је политичка биографија старија од модерне Русије. Политички капитал његове странке у потпуности је почивао на његовом личном глумачком таленту и способности да вешто искористи ситуацију.

Владимир Вољфович Жириновски рођен је 1946. у Алма Ати. Отац из другог брака његове мајке био му је Волф Исакович Еделштајн, пољски Јеврејин са завршена два факултета на Сорбони. То му није сметало да у највећем делу своје политичке каријере буде „јеврејски антисемита“ и да објашњава како су управо Јевреји највећи кривци за пропаст Русије, како сада, тако у историји уопште.

Завршио је Факултет за афричка и азијска питања, а поред њега и Правни факултет. Потом је радио у политичком одељењу Црвене армије у Закавказју, да би од 1983. до 1990. био уредник у издавачком предузећу „Мир“.

Године 1990. оснива Либерално демократску партију и улази у руску Думу. На свим изборима кандидовао се за председника. Партија је највише гласова освојила на изборима 1993. када је била трећа по снази у парламенту. Жириновски је неуморно штампао књиге у чему је још једна сличност с његовим најближим политичким пријатељем у Србији – Војиславом Шешељом.  

Национални акушер

Жириновски је покушавао да се укључи у политику док је још студирао на Институту за оријенталне језике Московског државног универзитета. Крајем шездесетих година прошлог века турске власти избациле су га из земље где је био на пракси турског језика – због дељења беџева са ликом Лењина или Маркса, како су тврдили Турци, наводећи да је то комунистичка пропаганда. Жириновски је тврдио да је на беџевама Александар Пушкин, којег су Турци наводно заменили Марксом.

Касније је упутио писмо генералном секретару ЦК КПСС Леониду Брежњеву, са саветима како да се уз помоћ реформи постигну побољшања у пољопривреди, образовању и градској управи. Савет, наравно, није послушан.

Управо је „дељење“ као у случају беџева у Турској, постало једно од главних политичких оруђа и адута Жириновског у дугим годинама његове политичке каријере. Било да је то била подела новца Московљанима или онима који су се претварали да су обични грађани током једне од предизборних кампања на Мањежном тргу, или дељење лисица у државној Думи, где је предлагао колегама да се због корупције и лагања народа добровољно сами ухапсе.

Током говора на Конгресу народних посланика РСФСР у Кремљу, Жириновски је изнео тезе које ће носити са собом током целог живота: потреба да се реши руско национално питање и заштити руско становништво. Овај говор је постао визит карта Жириновског и касније му је помогао да стекне упориште у успостављању нове Русије. Млади политичар је цитирао Платона, позвао се на искуства западних земаља и обећао да ће разговарати са страним лидерима „један на један“ – без преводилаца.

„Русија, Москва, Центар и СССР су једно те исто. Само јединствена политика ће нам дати могућност ренесансе. А Русија је болесна од ренесансе, али нема доброг акушера“, говорио је Жириновски уз налете аплауза помешаних с једва суздржаним смехом. 

Све време је величао Русију и претио онима који исто то не чини. С једнаким одушевљењем говорио је и о Србији. Руску будућност Владимир Вољфович видео је у генерацијама које се неће заносити енглеским језиком. „Не треба давати деци да уче енглески. Боље је да изучавају аутомат калашњиков. И тада ће скоро цео свет да проговори руски“, указивао је Жириновски.

Пророк Трећег светског рата   

Владимир Жириновски је био пророк Трећег светског рата. Прогнозирао га је често, наводећи да је „невидљиви Трећи светски рат“ већ у току или процењујући да ће „прави“ и „видљиви“ рат почети ускоро. Нажалост, није доживео да лично учествује у тријумфу својих визија, јер је у болницу због обољевања од короне примљен у фебруару, а недељу дана пред руски напад на Украјину уведен је у стање вештачке коме.

Прошле године Жириновски је замолио да „стварни“ Трећи светски рат не почиње пре него што он напуни 80 година, а најбоље би било да почне одмах после тога, у 2027. години. Он је сматрао да ће у лето 2025, 2026 или 2027. Украјина да крене у офанзиву на Донбас. Донбас би узвратио нападом на Мариупољ и средишне делове Украјине. Немци би стали у заштиту Украјине. Тада би руска војска дошла у помоћ Русима, којима би се супротставили украјински нацисти и Немци, предвидео је Жириновски сценарио војних операција.

Према његовом мишљењу, рат ће се водити без употребе нуклеарног оружја. Немци ће хтети да заузму део Украјине који обухвата Галицију, Тернопољ, Лавов, Ивано-Франкивск, Лук и друга насеља. А северозападни део Украјине биће претворен у државу Галицију. Рођенданска жеља Жириновском није испуњена, али није ни занемарена, већ је само стигла неколико година раније.

Истина, Жириновски је о оваквом расплету говорио још 1991. када никоме није падало на памет да помисли да ће Украјина бити ишта друго него руска реплика. 

А деценија сукоба у Југославији били су за њега „почетак Трећег светског рата“. У току тог „Трећег светског рата“, Жириновски је посетио Београд на позив Војислава Шешеља.

Био сам тада на скупу у хотелу „Југославија“, где је Жириновски, подупиран двојицом пратилаца са обе стране, једва одржавао телесну равнотежу док је ходао ка говорници. Онда је обећао да ће Русија дати све што треба Републици Српској, и нуклеарно оружје ако је то потребно, а највише се причало о руском тајном оружју – елиптонима, који су у ствари тајно Теслино оружје које ће бити српски спас. Први пут се тада, после скоро 100 година, на јавном месту у Србији из све снаге клицало „Русија! Русија!“

Русијо, ти си луда! 

Штавише, 1993. године управо су Жириновски и његова Либерално демократска партија постали главна сензација на парламентарним изборима младе руске државе, након што су извојевали убедљиву победу над својим противницима предвођеним пројељцинским „Избором Русије“. Управо је ова победа навела једног од телевизијских водитеља да у постизборном телевизијском етру изговори чувену реченицу: „Русијо, уразуми се, ти си луда!“

„На прозорима њихове зграде треба поставити решетке да се бар симболично покаже где Јељцин припада по делима на челу Русије“, тражио је Жириновски с победничке говорнице. Покушавајући да објасни Јељцина и његову политику, Жириновски је то повезао с местом рођења. „Можда има камења, неке руде, неког ефекта на мозак. Па, како је могла бити уништена тако велика земља? Изгледа да тамо живе неки морони“, претпоставио је Жириновски, што је изазвало велике протесте становника уралских региона.

Вербално, није се много обазирао на парламентарне вредности. „Нико неће да распусти Думу. За то немамо пара, ни војника, а ни довољно метака“, говорио је.

У погледу политичких жртава, ишао је даље од Черчила, али и Стаљина: „Моје руке су чисте, али биће крваве ако постанем председник“.

Није га напуштао политички ентузијазам: „И на следећим (изборима), и до своје смрти, учествоваћу на изборима, чак и са гробља ћу учествовати, и отуда ћу вам слати сигнале да тамо лежим“, обећавао је лидер ЛДП Русије.

Али, у суштини, дичио се тиме да је управо он био тај који је спасао демократију у Русији и то у више неврата. „Пет пута смо ЛДПР и ја спасавали државну Думу – 1991, 1993, 1996, 1998, а ви о томе ништа не знате. И импичмент – Јељцин на свом столу има два декрета: растерати Државну думу, забранити Комунистичку партију. Недостајало му је 13 гласова, а ми нисмо дали своје гласове! И импичмент није прошао,“ присетио се Жириновски првих година политичког живота модерне Русије.

Три деценије Жириновски је себи дозвољавао много више него што су други могли да приуште, укључујући понекад и критику иницијатива председника Владимира Путина. Инстинкт му је, међутим, омогућио да увек остане на површини.

Упркос гласним изјавама, а понекад и критикама, он је углавном увек био лојалан савезник Кремља у свему – било да подржава спољнополитички курс ка конфронтацији са Западом и анексији Крима или мењање Устава земље у корист власти. Имао је оштар политички инстинкт и знао је где да заради поене критикујући власти, а где да покаже лојалност. Зато, није чудно што га је испратио и руски председник Владимир Путин. 

Европски стакленик

Жириновски је годинама, све до 2008, био посланик Савета Европе у Стразбуру и пред свако заседање највећа енигма била је да ли ће му немачке власти на франкфуртском аеродрому дозволити да продужи даље ка седишту европских парламентараца или ће да га врате назад због провокативних и претећих изјава које је упућивао Немцима, авансно, пред свако путовање у Европу.

На конференцијама за штампу немачким медијима обраћао се као да њима и данас управља Гебелс лично и као да Хитлер никада није извршио самоубиство.

„Када поново кренемо на Хитлерове потомке, упамтите да нећемо да станемо у Берлину! Ићи ћемо до Атлантског океана и све ћемо вас сатерати у тунел испод Ламанша. Неће бити заустављања и ту грешку нећемо поновити“, претио је Жириновски.

Руска делегација због њега и оваквих његових говора и конференција за штампу била је најмање два пута суспендована из Савет Европе.

Остао је упамћен његов говор из јуна 1999. усред бомбардовања Србије, када је жустро и елоквентно објашњавао улогу руске војске у европској историји, али поново говорио и о Украјини: „Кажем вам, следећи ће бити бомбардован Кијев. Мора се унапред рећи да ће рат бити на територији Украјине за Крим. У Закавказју ће Запад подржати Јермене против Бакуа и подржати Тбилиси против Абхазије. Главни циљ НАТО-а је рат против Русије. Они неће ићи директно, већ ће притискати Русију преко Украјине, преко Белорусије, преко балтичких држава, преко Кавказа. Запад је увек водио све ратове, изазивао све ратове изазивао. Шест милијарди пати да би се 500 милиона разметало, пило шампањац у добрим салама, причало о миру, а истовремено слало трупе на исток“, грмео је Жириновски. 

„Хиљаду година ми Руси нисмо имали демократију. Јер хиљаду година смо се борили и сада настављамо да се боримо да имате демократију у Европи. Направили смо стакленик за вас, ви сазревате у стакленику под топлим сунцем“, говорио је Жириновски. 

Разговор са Жириновским лета 2002.

Са Жириновским сам се као извештач из Савета Европе срео много пута и често разговарао. Ипак, интервју који ми је дао у лето 2002, нетом по повратку из посете Америци, по свему је јединствен и различит од свих његових интервјуа, што ће се видети из неких делова које сада преносимо.

Уместо да баца громове на Америку, Жириновски је током нашег разговора свом снагом ударао је на утамниченог бившег председника Србије, а са Американцима и Европљанима братимио у новој руској „политици неутралности“, док не буде опет створена велика Југославија. Европа ће се распасти, а Америка и Велика Русија владаће светом, прогнозирао је Жириновски.

„Не кажем да је Милошевић западни шпијун, али и Тито и Милошевић раде за Хрватску“, рекао ми је Жириновски. „А то је корисно за Запад, Америку, Немачку и НАТО. Сада Милошевић игра шах с Хрватима у Хагу, а српки народ грца! Шта је резултат његове политике? Он је испунио свој задатак. Југославија је разрушена, он је у Хагу, а само Срби страдају. То је учинак комуниста, Тита и Милошевића. Створене су Велика Хрватска и Велика Албанија, а само ће Србија бити мала. Ускоро ће узети Санџак, Војводину, Црну Гору. Остаће Београдски регион или како су то Турци звали, београдски пашалук“.

Како ви мислите да је Милошевић радио за Хрвате? На који начин, када му суде за злочине против Хрватске?

„Он је био Хрват, по крви, погледима, по свему. Хрвати су добили обалу, Јадран. Словенци су задовољни, Хрвати су задовољни. Албанци су добили Косово. Само су Срби изгубили. То је његова антисрпска политика. Да се није нашао у Хагу, он не би отишао. Он се договорио с Милутиновићем. Милутиновић га је, као, 'продао'...Срби ће да се муче двадесет година, а онда ће поново сви да се уједињују. Тада ће поново све да се измеша па ће постојати и једна Велика Србија и једна Велика Хрватска. Поново ће бити Југославија! Лепо име. Јужни Словени.

Поново Југославија?

„Па да. Биће све поново. Биће одвојене валуте – франк, марка. Сада има шест држава – Македонија, Босна, Хрватска, Словенија, Србија, Црна Гора, а онда ће бити поново једна – велика Југославија. Томе ће се присајединити и Бугарска. Руски ће бити заједнички језик, а православље заједничка религија. Руска рубља биће заједничка уз једну армију.“

Ко ће то да 'присаједини'? Русија?

„То ће хтети сам народ. Сви се уједињујемо. Све ће то бити једна велика територија. Чему служе пасоши, границе, визе? Све ће бити уједињено.“

То су само ваше жеље.

„Моје, али не само моје. Ја желим да сви Словени живе као једна велика породица. Нас има 400 милиона, од Јадрана до Тихог Океана. Свима ће бити лакше. Биће нас 400 милиона и сви ће нас поштовати.“

Значи, Словени ће да се уједине, направе своју унију са заједничком монетом и војском, а Европска унија ће да се распадне?

„Наравно. Чим стране војске напусте Балкан, Срби ће поново полако почети да успостављају своју власт. Прво на Косову, па мало помало у Словенији, у Босни, онда у Македонији, нешто касније у Хрватској. Све ће се поново повезати, само на нови начин и без комуниста.“

Неколико пута сте претили европским државама, да ће руска армија следећи пут све Европљане да сатера испод Ламанша уколико Европа настави да се меша у унутрашње ствару Русије.

„Имао сам у виду да Европа нема будућност. Она је стари континент који без Америке не значи ништа. Ако се Европљани буду лоше понашали, онда ћемо ми да се договоримо с Вашингтоном.“

Изгледа да није остало ништа од вашег антиамериканизма?

„Русија сада спроводи неутрални курс. Ми имамо нормалне односе са Америком, Европском унијом, Немачком. Желимо да се спријатељимо са православцима и Словенима, на југу са Индијом, Ираном, Турском, са арапским светом.“

Значи, мењате став?

„Да, да! Мењам позицију. Заузимам неутралну позиција. Нееееуутралну!“

Јесте ли неком рекли да Милошевић ради за Хрвате?

„Да. Он је прохрватски. Караџић је Србин, он је херој, момчина. Ја га знам. А Милошевић је и комуниста и прохрватски и прозападни.“

Како знате за Караџића? Можда се и он изменио?

„Ја га не виђам већ пет година. Он је херој. Он је патриот и херој Југославије. Сви треба да га поштују, мада сам га видео само једном у животу. Ако је имао грешака, ја их не знам. Према њему имам само позитиван однос. За Милошевића тада нисам имао ову информацију, а сада је имам.“

Значи, грешили сте када сте подржавали Милошевића?

„Грешио сам, наравно. И сада подржавам то што се трудио да сачува неку част, бар на речима. У свему је погрешио. Више је радио на томе да добију Хрвати и запад, него Срби.“

Када сте ово сазнали?

„Ове године. Сазнао сам да је он радио тачно као Тито – за Хрвате и да он уопште није Србин.“

Ко вам је то открио?

„Пријатељ из бугарске амбасаде у Москви који се много година бави Југославијом.“

Да се нисте овако изменили зато што сте недавно били у Вашингтону?

„Не. Просто, нама је лакше да све ствари договарамо с Вашингтоном. Зашто да се свађамо? Све су други решавали, решавали и ... ништа. Југославија се растурила, СССР се растурио. Комунисти су нам то све замесили. Комунисти су и ваши и наши непријатељи. Имали сте Савез комуниста Југославије, ми смо имали КПСС, код вас Тито, код нас Стаљин, затим код вас Милошевић, код нас Брежњев и Јељцин. Они су нам све спремили. Комунизам је наша највећа несрећа. То је несрећа Словена.

Пре сто година руски хемичар Мендељејев је прогнозирао да ће за 100 година (значи у наше доба) Русија имати 400 милиона здравих, културних, богатих становника. А данас је Руса о Руској федерацији 120 милиона. Од њих су 50 милиона старице и старци а више од 30 милиона није пунолетно. Шта остаје? Двадесет милиона мушкараца у доби од 18 до 60 година. Од њих, милион се налази у затвору, а још 10 милиона су алкохоличари и инвалиди. Шта сада имамо? Ни 400, ни 100 милиона, него једва десетак милиона.“

Али Тито се посвађао са Стаљином. Да није погрешио?

„Уопште не! Тито је био у праву. Стаљин је био много гори од Тита. Али није требало да се свађа. Требало је да буду пријатељи. Тито је имао исправне реформе – самоуправљање и слободе. Стаљин је погрешио јер је био полуписмени човек. Тито је, међутим, био Хрват, али је успевао да одржава Југославију. После његове смрти, Милошевић није успео да одржи Југославију.“

Значи, Милошевић је одговоран за распад Југославије?

„Он је хтео велику Југославију, а остварио је Велику Албанију. Он то није могао да схвати. Они су, комунисти, фанатици. Главни кривци су комунисти. Да није било комуниста, ко зна где би данас били ми, Словени.“

Потпуно сте се променили.

„Нисам се променио. Свет се променио. Нема више комунизма. Фашизма нема. Нацизма нема. Расизма нема. Свет се променио. У том свету Русији је боље да буде неутрална земља.“

Ви више не говорите о супротстављању, него само о сарадњи. Како да сте Романо Проди? Нико у Београду неће веровати да је ово стварни разговор, посебно они који у вас гледају као у симбол руског отпора западу?

„Ја сам увек био такав, али у периоду грађанског рата у Совјетском Савезу од 1989. до 1999. моја позиција била је оштрија. Сада је достигнута стабилност, много успеха, најслободнија смо земља на свету... Ја сам сада задовољан. Ја радим сада на реформи судства, аграрној реформи. У Русији ће бити поново свега, сељака.“

Значи, Америка вам више не смета?

„Не значи, али значи да су се околности промениле. Трећи светски рат који је трајао протекле деценије окончан је. Број оних који су погинули у последњих десет година није много мањи од броја погинулих у Другом светском рату. Необјављени многополарни трећи светски рат је трајао све време, вођен је и класичним и нетрадиционалним начинима: информатичким, психолошким, етничким, геополитичким. Број регионалних ратова уопште није мањи. Трећи светски рат окончаће се као и претходна два: стварањем статичног биполарног система. У новом облику биће то систем САД и Велике Русије. То ће се десити око 2015-2017. године.

Ја сам увек био велики противник тзв. мултиполарног света. Примаков је говорио о 10 до 15 центара од којих би сваки имао свој интерес. Такво стање би се убрзо показало као немогуће за управљење. Сетимо се само када је свет био мултиполаран? Само пред велике ратове.“

Током рата Ви сте долазили у Београд, говорили, обећавали. Али није било много практичне користи.

„Ја сам увек чинио све да помогнем српском народу. Ја ћу увек да подржавам Србе као што подржавам Русе. То је моја лична позиција. Друга ствар је што ја нисам био председник и нисам могао да вам испоручим ракете против НАТО авиона. Када будем, све што је руско, биће и српско.“

Јељцин у својој књизи пише да је пустио Вас, руску Думу и Милошевића да се замајавате са идејом о савезу Русије, Белорусије и Југославије, док је на другој страни гледао како да смрси конце Милошевићу?

„Ја сам то подржавао и подржавао. Ми ћемо примити Србију у савез са Русијом и Белорусијом. Када Срби буду хтели – ми смо спремни. То што је Јељцин писао, то је његово мишљење. Он је пензионер и он ме савршено не занима. Шта он има о томе да каже и коме је он потребан? Ако је то радио, то је још једна лоша ствар коју је урадио за Русију и за цео свет. Он и Горбачов боље да нису код нас ни постојали, а код вас Милошевић. Ми ћемо бити све богатији и богатији. Вратиће нам се сви: Украјина, Бугарска, Србија. Сви Словени ће се окренути од запада. Запад је слаб, бедан, трошан. Сви ће хтети к нама – у Русију. Сарађиваћемо са свима, трговаћемо, помагаћемо, без искоришћавања, равноправно.“