Путиново крило у америчком Конгресу: Трампутинисти против НАТО-а

Рат у Украјини и снажно америчко индиректно уплитање у њега распламсали су унутарамеричку расправу о односу према националним интересима, спољнополитичким приоритетима и безбедносним аранжманима.

Амерички Конгрес готово сваке недеље усваја по неки закон који се тиче америчке помоћи Украјини или санкција против Русије, па расправа о неопходности и сврсисходности једне и друге ствари уопште не престаје. Резултат је, међутим, помало неочекиван: уместо да сукоб учврсти унутарамеричко јединство, он је само ојачао и продубио старе и створио нове линије подела.

Више није тајна да у Америци постоје снажне струје и групације које желе укидање НАТО-а с подједнаком страшћу као и руски генералитет. Бајденово инсистирање на НАТО-у, стога, има више унутрашњу него спољнополитичку важност, поготово што критике долазе од присталица готово извесног „старог/новог" републиканског председничког изазивача, бившег председника Доналда Трампа, које остају при тврдњама да су избори 2020. покрадени. Њихова критика НАТО-а увек као своју мету има Бајденово председниковање.

Аутопут за пакао

Трампови републиканци радо пореде садашњу Америку са Совјетским Савезом. „Совјетски Савез се распао јер његови веома стари лидери нису били у стању да размишљају даље од садашњости", кажу они. „Надајмо се да се исто неће догодити Америци." 

„Наша земља иде у пакао", предвиђа бивши председник Доналд Трамп. „Никада нисмо имали ништа слично: тренутно имамо председника који, нажалост, апсолутно нема појма шта се, дођавола, дешава", каже Трамп о Бајдену. „Он се рукује с ваздухом, он хода около потпуно збуњен. Рекао бих - није добро. И прима наређења од Ускршњег зеца. Видите ли га?", запитао је Трамп на митингу у Охају.

Амерички мејнстрим медији оне који критикују НАТО или доводе у питање Бајденову политику према Русији и Украјини најчешће зову „Путиновим крилом". Они тврде да је „најважнији Путинов представник у САД, ни мање ни више, него бивши амерички председник Доналд Трамп".

Без обзира што „Трампутин" више није на власти, „Путиново крило" републиканаца и даље има утицај. То утиче на извештавање најважнијег извора вести за републиканске гласаче: Фокс њуз. А његово деловање обликује се понашањем друге велике корпорације: Кох индустрије. А пошто је Трамп и даље водећи кандидат за победу на републиканској номинацији 2024, то сугерише да фракција странке која је наклоњена Путину можда неће остати дуго на политичкој маргини.

Кох индустрија (Koch Industries), конгломерат под контролом породице Кох који је главни финансијер републиканских кандидата и конзервативних циљева, саопштила је да ће наставити да послује у Русији чак и пошто су је многе западне компаније напустиле.

Политичке групације повезане са Чарлсом Кохом такође су поставиле питање зашто САД уводе оштре санкције Русији и сугерисале су да победа Украјине није у интересу Америке, како је известио билтен Popular Information. „Сједињене Државе могу и треба да ураде врло мало за Украјину", рекао је Вил Ругер, председник групе коју финансира Кох. „Украјина једноставно није битна за америчку безбедност или наш просперитет".

Пре неколико дана уље на ватру долио је нови Бајденов захтев да Америка издвоји 33 милијарде долара помоћи Украјини, што је више од половине годишњег буџета USAID-а и више од половине руског војног буџета.

Ко ће пре да укине НАТО - Русија или Америка?

Претходни знак упозорења било је гласање у Представничком дому, одржано 5. априла, о закону којим се Влада САД позива да подржи темељне принципе Организације Северноатлантског пакта и успостави Центар за јачање демократије у седишту НАТО-а у Бриселу.

Против овог закона гласала су 63 републиканца, након чега су амерички медији закључили да „Путин можда губи тло под ногама у Украјини, али све више добија у америчком Конгресу". Пре три године, против про-НАТО закона у Представничком дому гласала су 22 републиканца. Тај број се данас скоро утростручио. 

О Трамповом односу према НАТО-у писао је својевремено Њујорк тајмс, који је 14. јануара 2019. известио да је Трамп „неколико пута током 2018. приватно рекао да жели да се Америка повуче из алијансе". У чланку је наведено да је Трамп „својим највишим званичницима националне безбедности рекао да не види смисао овог војног савеза, који је представио као исцрпљивање Сједињених Држава".

Неколико дана након овог извештаја, демократе из Представничког дома поднеле су у Конгресу Закон о подршци НАТО-у, који је поново потврдио да су САД „свечано посвећене принципу колективне одбране Северноатлантског савеза како је наведено у члану 5 његове повеље". Овај закон није могао у потпуности да обавеже Трампа, али је изразио став тадашњег Конгреса да америчка политика треба „да одбије било каква стремљења да се САД повуку из НАТО-а". Такође је забрањено коришћење федералних фондова „за предузимање било каквих радњи за повлачење Сједињених Држава из алијансе".

У септембру 2020, новинар Њујорк тајмса Мајкл Шмит известио је да се током Трамповог председавања његов тадашњи шеф кабинета Џон Кели борио да спречи Трампа да се повуче из НАТО-а. У јулу 2021, новинари Вашингтон поста Керол Леониг и Филип Рукер открили су да је Трамп рекао својим саветницима да ће напустити савез у свом другом мандату. А прошлог месеца, Трампов бивши саветник за националну безбедност Џон Болтон рекао је да је Путин чекао да Трамп уради управо то.

Америчка јавност настоји да открије зашто је сада толико републиканаца гласало против најновије про-НАТО резолуције?

Републикански гласови

Неки од конгресмена отворено одбацују савез. „НАТО је реликт Хладног рата", рекао је конгресмен Томас Маси, констатујући да је НАТО „застарео". И други републикански конгресмени су рекли да би САД требало да буду опрезне у погледу обећавања превелике посвећености Алијанси. „Зашто би Американци плаћали одбрану Европе? Не треба да кажемо да је наша подршка НАТО-у безусловна", рекао је конгресмен из Охаја Ворен Дејвидсон. Дејвидсон је исказао и своје непријатељство према Европи рекавши да су „глобалне обавезе" према споразумима о клими, банкарству и другим питањима приморале САД да усвоје „инфериорни систем Европљана".

Један број републиканаца жалио се и да ова резолуција угрожава амерички суверенитет. Тако је конгресмен Скот Пери из Пенсилваније у видео изјави својим бирачима рекао да резолуција „политизује НАТО", док је Ворен Дејвидсон то описао као „коришћење НАТО-а у покушају да се поткопа амерички суверенитет". 

Представник из Тексаса Чип Рој описао је резолуцију као „јачање међународних организација које ограничавају унутрашње активности суверених нација", исказавши забринутост да ће НАТО, сада оснажен резолуцијом Представничког дома, подвргнути Американце „левичарској ортодоксији која сада, нажалост, прожима већину Западне Европе". 

Закон за Украјину

У четвртак, 28. априла, десет републиканаца у Представничком дому гласало је против закона који настоји да створи програм зајма који би олакшао да САД шаље војну помоћ Украјини.

„Закон о зајму за одбрану демократије у Украјини" Представнички дом је усвојио са 417 гласова за и 10 гласова против. Против њега су гасали представници републиканаца Енди Бигс (Аризона), Ден Бишоп (Северна Каролина), Ворен Дејвидсон (Охајо), Мет Гец (Флорида), Пол Госар (Аризона), Марџори Тејлор Грин (Џорџија), Томас Маси (Кентаки), Ралф Норман (Јужна Каролина), Скот Пери (Пенсилванија) и Том Тифани (Висконсин), а представници Рик Ален (Џорџија), Трој Нелс (Тексас) и Крис Стјуарт (Јута) уопште нису гласали.

Томас Маси из Кентакија је оценио да је „сулудо" што је Конгрес „овластио Бајдена да испоручи Украјини било које оружје, осим нуклеарног", а Скот Пери из Пенсилваније је у саопштењу у петак навео да је „дати председнику Бајдену бланко чек да реши Украјину исто као поделити сидра жртвама које се даве - то се не завршава добро".

Пол Госар из Аризоне је позвао на мировне преговоре као решење за окончање сукоба: „Сваки глас за пружање војне помоћи Украјини приближава нас рату са Русијом. Ово није наша борба. Понављам своју наду у хитне мировне преговоре и прекид непријатељстава. Слање више оружја противно је миру и продужиће смрт и разарање."

Том Тифани из Висконсина сматра да САД треба да интервенишу у сукобу кроз војну помоћ само онда када су амерички национални и безбедносни интереси у питању, а овде то није случај. „Интервенција у прекоокеанском војном ангажману, било преко стационирања америчких војника или бланко чековима за војну помоћ, једна је од најозбиљнијих одлука које амерички лидер може да донесе", рекао је Тифани. „То је корак који треба предузети само када су у питању јасни и витални интереси националне безбедности Сједињених Држава".

Конгресмен из Аризоне Енди Бигс је у видео изјави навео бројне разлоге због којих се противио закону, укључујући и то да он нема временско ограничење и нема експлицитно наведен лимит износа новца који би САД позајмиле или дале Украјини. Он је такође рекао да предлог закона не укључује захтев да Украјина обезбеди било шта заузврат.

Није то било први пут да су Маси и неке од његових републиканских колега гласали против закона који се односе на руску инвазију на Украјину. Дан раније, Томас Маси и Марџори Тејлор Грин били су двоје од осам посланика који су гласали и против Закона о заплени имовине за обнову Украјине, необавезујућег закона који позива Бајдена на конфисковање имовине санкционисаних руских олигарха и да ликвидирана средства искористи за подршку Украјини.

Томас Маси је о том закону рекао да „давање једностраног овлашћења Џоу Бајдену да заплени имовину у Сједињеним Државама без икаквог одговарајућег поступка представља опасан и узнемирујући преседан".

Раније овог месеца, Маси, Грин, Бигс, Дејвидсон, Госар и Пери успротивили су се закону који би наложио Бајдену да направи извештај о напорима САД да прикупе и испитају доказе о ратним и другим злочинима који су наводно почињени током сукоба Русије и Украјине. Неки од конгресмена били су забринути и због мешања Међународног кривичног суда (МКС) који Америка не признаје. Иако се у овом закону није директно помињао МКС, у њему се наводи да се прикупљени докази и информације могу користити „у одговарајућим домаћим, страним и међународним судовима и трибуналима који процесуирају одговорне за такве злочине". 

Претходна гласања у Конгресу

Откако је Русија извршила инвазију на Украјину, Представнички дом је у бројним приликама гласао за мере које се специфично односе на рат у Украјини.

Прво гласање, одржано 2. марта, било је о резолуцији која је подржала санкције Русији, потврдила украјински суверенитет над територијом коју је Русија заузела, захтевала војну помоћ Украјини и обећавала подршку украјинском отпору.

Тада је свих шест чланова демократског прогресивног „одреда" - Џамал ​​Боуман, Кори Буш, Александрија Окасио-Кортез, Илхан Омар, Ајана Пресли и Рашида Тлејб - гласало за ову резолуцију. Исто је урадила и представница Барбара Ли, највећи противник војних издатака међу демократама. Ниједан демократа није гласао против резолуције. Али јесу тројица републиканаца: Пол Госар, Томас Маси и Мет Розендејл.

Недељу дана касније, Представнички дом је 9. марта усвојио закон о обустави увоза нафте и гаса из Русије. Четири од шест „демократских левичара" гласало је за суспензију. Двема конгресменкама из редова демократа које су гласале против, Кери Буш и Илхан Омар, придружило се 15 републиканаца. Један од њих, Мет Гец, конгресмен из Флориде, тврдио је: „Довођење највећег азијског произвођача енергије у наручје највећег азијског потрошача енергије ствара савез Русије и Кине који угрожава Американце много више од руске бруталне ратоборности у Украјини. Кина је наш изазов, а не Русија".

Представнички дом је затим 17. марта усвојио закон о укидању статуса најповлашћенијих нација у трговинским односима Русији и Белорусији. Против закона гласало је осам републиканаца, а све демократе биле су „за".

Али неколико републиканаца је отишло корак даље. Медисон Которн и Пол Госар предложили су законе који би забранили америчкој војсци да због ситуације у Украјини у Европи стационира више војника него што је стационирано на мексичкој граници, чиме би се блокирало стационирање америчких трупа у земљама НАТО-а у источној Европи. „То је поклон Владимиру Путину", добациле су демократе.

У међувремену, десет републиканаца потписало је и предлог закона којим се тражи забрана било какве испорука војне помоћи Украјини док се „не доврши систем изградње граничних зидова дуж границе Сједињених Држава и Мексика", што је познати Трампов пројекат, међу чијим коспонзорима су конгресмени Боб Гуд, Џоди Хајс, Мери Милер, Ралф Норман и Ренди Вебер.

Главне тезе „трампутиновских" конгресмена

Ево главних тачака Трампових присталица из редова републиканских конгресмена који се противе Бајденовој политици у Украјини:

● Украјина је корумпирано оруђе породице Бајден и Демократске странке. Медисон Которн, републикански конгресмен из Северне Каролине, Украјину назива „невероватно злом"; Мет Гец из Флориде је назива „трећом најкорумпиранијом земљом на свету" а „првом у Европи", док републиканка из Џорџије Марџори Тејлор Грин каже да је Украјина била „донатор број 1 Хилари Клинтон".

Други републиканци такође инсинуирају да Бајден брани Украјину из коруптивних разлога. Ренди Вебер из Тексаса Путинову инвазију назива „нападом на приходе Хантера Бајдена". Мери Милер, конгресменка из Илиноиса се жали: „Након што је Хантер Бајден зарадио милионе у Украјини уз 10 одсто за 'Big Guy-a', Џо Бајден сада чини Сједињене Државе одговорним за украјинску границу".

● Америка нема одговорност према свету. „Сједињене Државе немају правну или моралну обавезу да притекну у помоћ Украјини", каже Мет Розендејл из Монтане. Енди Бигс и Пол Госар из Аризоне се такође противе америчком поштовању члана 5 Повеље НАТО-а, који обавезује сваку државу чланицу да брани друге. Бигс доводи у питање америчку „гвоздену посвећеност" НАТО-у, уместо да „Конгрес расправља о свакој употреби војне силе како би утврдио да ли је то у нашем националном интересу".

Иако осуђује Путинову „гангстерску владу", Мат Гец се противи не само војној него и финансијској помоћи Украјини, као и другим источноевропским земљама. Гец ове земље назива „случајевима за социјалну помоћ". „Ја се не извињавам што волим своје комшије више од руских", каже Томас Маси и тражи да се укине НАТО јер су „Американци завршили са субвенционисањем социјализма".

● Америка треба да брине о својим границама, а не о границама Украјине. Ово је најпопуларнија теза међу двадесетак републиканских конгресмена. Средином фебруара, када је Бајден послао трупе у Европу да заштити НАТО савезнике од могућег руског напада, Мери Милер се подсмевала: „Бајден жели да америчке трупе бране украјинску границу уместо наше према Мексику". Недељу дана касније, уочи инвазије, Ден Бишоп из Северне Каролине је рекао да би САД требало да се усредсреде на мексичку границу уместо да буду „обузете" и „увучене у невоље Украјине".

● Русија је моћна, па Америка треба да се повуче. Републикански конгресмени су забринути и да ће Путин казнити санкције Запада „драстичним мерама". Они сматрају да Америка треба да прихвати руску доминацију над својим суседима и не треба да шаље „новац и оружје у Украјину да води рат који никако не може да добије". Уместо тога, „требало би да скинемо чланство Украјине у НАТО-у са дневног реда да бисмо умирили Кремљ", сматрају они. Мат Гец наводи да се слаже са директором ЦИА Бернсом да „није требало да проширујемо НАТО до граница Русије".

● Руска инвазија је била изазвана. Неки од конгресмена криве Украјину за рат. „Украјина је само наставила да боцка и боцка медведа, и Русија је извршила инвазију", каже Марџори Грин. Други криве НАТО. „Провоцирамо и забијамо Русији прст у очи ширењем НАТО", каже Томас Маси. „Руси се осећају угрожено."

● Санкције Русији су демократска завера да се науди Американцима. Многи републикански конгресмени се слажу са Доналдом Трампом да су домаћи либерали, а не стране земље, прави непријатељи Америке. Чип Рој из Тексаса каже да је гласао против забране увоза руске нафте и гаса јер је она „намерно осмишљена да смањи америчку производњу". Он каже да је Украјина само параван: „Они желе да вас гас кошта више. Зато су демократе искористиле прилику да забране руску нафту". Други кажу: „Русија није Иран или Куба. Они су нуклеарна сила, а ове санкције повећавају вероватноћу нуклеарног рата."

● Санкције Русији део су геј агенде. Глен Гротман из Висконсина је рекао да је гласао против санкција 17. марта јер би закон „оставио отвореном могућност да америчка влада употреби наше огромно финансијско богатство како би угрозила стране званичнике који имају традиционалне погледе на живот или брак", посебно наводећи забринутост око наметања питања права хомосексуалаца и трансродних особа. Конгресмен из Аризоне Пол Госар је ретвитовао сличан аргумент: „Да ли заиста толико очајнички желите геј параде поноса у Кијеву да ћете ући у нуклеарну конфронтацију са Русијом?"

● Све што је Русија рекла о Украјини је истина. Неки од конгресмена тврде да је Украјина опасна због својих „биолошких лабораторија" и да њена влада постоји само „зато што је Обамин Стејт департмент помогао да се збаци претходни режим", те да би америчка војна помоћ могла пасти „у руке нациста у Украјини."

● Русија није гора од Канаде или Сједињених Држава. Конгресменка Лорен Боберт из Колорада каже да галама око Украјине засењује већу причу: тиранију због ковида у Канади и Америци. „Имамо и комшије на северу којима је потребна слобода и који треба да буду ослобођени пре Русије, а то нам је потребно и овде код куће", тврди она.

Маси се слаже: „Људи се жале на комунисте који би могли да нападну Украјину. Али шта су, дођавола, урадили нашој земљи? Када можете људима да кажете да не могу да иду у цркву, да не могу да иду на посао, да њихова деца морају да носе ове брњице..."

Избори за Конгрес

Партијска подела у Конгресу је данас реалност. Демократска левица подржава санкције и војну помоћ, док значајан блок републиканаца покушава да то опструише. Неки од ових републиканаца себе виде као антиратну посланичку групу. Они осуђују „ратне јастребове са обе стране" и протестују што је „левица толико зависна од рата". Демократски противници имају одговор: оно што они проповедају није пацифизам, него нихилизам, цинизам, кукавичлук, поремећеност и гађење према савременој Америци.

Ово изгледа безначајно, пошто је Представнички дом под контролом демократске већине и није много важно колико републиканаца шта мисли о неким предлозима. Али, уколико крајем године Представнички дом добије републиканску већину, може да се замисли колику моћ ће имати ових 63, 21 или само 10 републиканаца који се истрајно супротстављају подршци НАТО-у и америчком војном мешању у Украјини. Њима се сада пребацује да су „попили опасан коктел изолационизма, дефетизма, параноје и руских дезинформација".