Смрт тинејџера од полицијског метка и нихилизам париских предграђа: Француска у пламену štampaj

Само што су утихнули протести широм Француске поводом реформе пензионог система, нови, још деструктивнији талас незадовољства излио се на улице француских градова и предграђа. Овог пута узрок није социјална политика владе, већ проблем са којим се Француска суочава деценијама уназад – расизам и дискриминација према Французима другачије боје коже.

Овај проблем је поново избио у први план након убиства седамнаестогодишњег Наела М. у париском предграђу Нантер. Тинејџер је био за воланом мерцедеса пољских регистарских таблица када је саобраћајна полиција покушала да га заустави. О томе шта се догодило тог јутра 27. јуна, француску јавност је у недељу известио јавни тужилац.

Након што су преузели смену, двојица саобраћајаца на моторима приметили су возило марке мерцедес које се кретало великом брзином траком за аутобусе. Саобраћајни полицајци су уочили да је возач веома млад и покушали су да га зауставе активирајући звучне и светлосне уређаје за упозорење и показујући возачу где да се паркира.

Наел је возио без дозволе и то, како ће се успоставити, није био први пут. Дечак из предграђа, који воли рагби и кола, није још стасао за возачку дозволу. Полиција га је већ заустављала због сличних преступа, вожње без дозволе и лажних таблица. Недељу дана раније приведен је због тога што се оглушио о полицијско наређење; пред судију за малолетнике требало је да изађе у септембру. Тог јутра је кренуо, према речима његове мајке, до Мекдоналдса.

Када је видео да му је саобраћајна полиција за петама, прошао је кроз црвено светло, али је убрзо морао да се заустави због гужве у саобраћају. Двојица полицајаца су му пришли уз повике да се заустави. Један од њих је уперио оружје и тражио да угаси мотор. Наел се оглушио, кренуо је напред, полицајац је пуцао. Возило се зауставило неколико метара даље, на Тргу „Нелсон Мендела“. Метак је био смртоносан. Полицајац који је пуцао, а потом и ватрогасци, узалуд су покушали да га поврате, дечак је издахнуо.

„Шта сада да радим?“ питала је мајка. „Био је мој живот, мој најбољи пријатељ“.

Млади из преграђа

У париским предграђима попут Нантера, који броји око 100.000 становника, ако су вам преци пореклом из црне Африке или арапских земаља, навикли сте на полицијске контроле. Обрачуни са полицијом су овде део урбаног пејзажа. „Млади из предграђа“, тако из зову у Француској, навикли су на игре мачке и миша са полицијом. Наел није био преступник, није био дилер дроге, што је судбина намењена великом броју његових вршњака у квартовима које насељавају породице из нижих социјалних слојева. „То сам могао да будем ја, то је могао да буде мој млађи брат“, изјавио је Мухамед, тинејџер из суседног предграђа Клиши, за француски портал „Медијапар“.

У питању је „необјашњив и неопростив чин“, изјавио је Емануел Макрон након што се у јавности појавио снимак који је оповргао полицијску верзију догађаја о реакцији из самоодбране. „Ништа не оправдава смрт једног младића.“ Француски председник није оклевао, поучен искуством свог претходника Жака Ширака, који 2005. године није одмах реаговао на смрт двојице младића из предграђа који су на скутерима бежали од полицијске контроле и суочио се са протестима који су трајали 21 дан, у којима је погинуло троје људи, поред велике материјалне штете која је начињена.

Никаква реакција државе није, међутим, сада могла да спречи оно што ће уследити. „Имала сам утисак да је бачена ватра на буре барута“, прокоментарисала је за дневни лист „Монд“ професорка средње школе у париском предграђу, чији су ученици познавали убијеног тинејџера. „Ђаке учимо грађанском систему у коме се често не препознају“, каже она. Свесна сталних тензија које владају између њених ученика и полиције, она говори о бесу који их води у „неки облик нихилизма“.

Републиканске вредности којима их уче у супротности су са оним са чиме се сусрећу ван учионица. И други професори у средњим школама у париским предграђима описују горчину и понижење које трпе њихови ђаци. Силина реакција младих из предграђа која је уследила након Наелове смрти није их изненадила.

Француска гори

„Француска у пламену“, „Проклетство Париза“, само су неки од наслова у светској штампи који сведоче о огромном глобалном интересовању за догађаје у Француској. Читав свет је посматрао сцене урбаних окршаја у предграђима у којима су у обрачуну са полицијом послужиле и резерве ватромета, попуњене уочи прославе Дана републике 14. јула.

Призори паљења и уништавања широм Француске подсетили су на сцене из Лос Анђелеса 1992, када је избила побуна због хапшења и пребијања Афроамериканца Роднија Кинга. Догађај у Нантеру подсећа и на убиство Џорџа Флојда, Афроамериканца из сиромашног предграђа Минеаполиса, догађај који је 2020. покренуо велики талас протеста у САД и покрет „Black lives matter“.

У Француској, земљи која људска права високо поставља на лествицу друштвених вредности, расизам је табу, али не и полицијско насиље. На скуповима против полицијског насиља који су претходних дана организовани широм Француске одзвањали су познати слогани, попут „Полиција је свуда, а правде ниоткуда“ (који потиче из говора Виктора Игоа у француској скупштини 1851), и радикалнијег: „Цео свет мрзи полицију“, својствен анархистичким групама. Ноћу су, међутим, горела предграђа.

Младићи од 14 до 18 година учествовали су у паљењу свега што им се нашло на путу – радњи, аутомобила, аутобуса, општина, библиотека. На улице је изведено 40.000 полицајаца који су покушали да зауставе нереде. 

Реаговали су чланови Наелове породице, спортске звезде од којих су многи пореклом из ових предграђа, и локални инфлуенсери. „На демонстрацијама узвикујемо ’Правда за Наела’. Наша борба није да дохватимо пакетић чипса, пар 'најки', бицикл или мотор. Тако нећемо доћи до правде за Наела, то није наша борба, размислите“, поручио је Голозер, инфлуенсер са којим се сложило више од осамдесет хиљада пратилаца. 

Политичке реакције

„Ништа не оправдава насиље“, нешто мање убедљив био је француски председник Емануел Макрон након три узастопне ноћи у којима су горела предграђа широм Француске. За разлику од претходних побуна из сличних побуда, које су се одвијале углавном у великим градовима, овај пут су се окршаји проширили и на мања места. Након хитног састанка са члановима владе прошлог петка, на ком се расправљало у увођењу ванредног стања, француски председник се задовољио тиме да позове родитеље на одговорност и да их замоли да „не пуштају децу ван куће“. „Република не може да се стави на њихово место“, рекао је.

Увођење ванредног стања су тражили политичари са крајње деснице, позивајући се на закон из 1955, донет у време рата у Алжиру. Ванредно стање није уведено јер је Макрон проценио да би то био доказ неуспеха његове политике према предграђима. Таква одлука би подразумевала и да држава има капацитет да спроведе у дело репресивне мере против сопствених грађана, што је ризик који француски председник није спреман да преузме. У социјалној клими у којој је побуна у предграђима коју је покренула смрт младића само један од догађаја који су подигли тензије на иначе узаврелој политичкој сцени, увођење додатне репресије би могло да има несагледиве последице.

Док је за левицу смрт Наела само један у низу примера полицијског насиља над грађанима, које је посебно ескалирало на протестима „жутих прслука“ и на недавним протестима против реформе пензионог система, за десницу овај догађај илуструје одбацивање француске државе и њених институција. Атак на кућу председника општине у јужном париском предграђу, Венсана Жанбрина, посланика из редова десничарске партије „Републиканци“, на коју је у ноћи између суботе и недеље гурнут запаљен аутомобил, учврстио је овакво тумачење раширено на десници. „Напад на једног посланика је напад на целу нацију“, поручио је председник Сената Жерар Ларшер, из редова исте десничарске партије.

За екстремну десницу, пак, која сматра да је полицајац „само радио свој посао“, реч је о „грађанском рату“ и „расном сукобу“. Неславни кандидат на председничким изборима Ерик Земур позивао је зато на „жестоку репресију“. Наспрам њега, Марин Ле Пен, председница групе „Национални сабор“ у скупштини и троструки кандидат на председничким изборима, звучи умерено, када даје подршку полицијским снагама међу којима је и велики број њених гласача: „Полиција нема више ауторитет у неким предграђима и то је опасност за њих и њихове животе… Ја се залажем за претпоставку невиности за полицијске снаге…“

Уље на ватру додало је и саопштење синдиката полиције, у коме су млади из предграђа који су претходних дана изазвали нереде названи „дивљим хордама“. „Ми смо у рату, пружићемо отпор и влада то мора да схвати“, писало је у запаљивом саопштењу за јавност два главна полицијска синдиката који су лидери левице оценили као позив на грађански рат.

Полемику је покренула и иницијатива потекла из Земурових редова за скупљање прилога за полицајца који је пуцао на Наела. Њему прети доживотна робија уколико буде осуђен за убиство за које се терети, након што је државни тужилац проценио да током интервенције „није било услова за коришћење оружја“. У рекордном року скупљено је 600.000 евра, далеко више него што је износила помоћ која је од грађана стигла породици убијеног младића. „У нашој земљи можете без проблема да скупите пола милиона евра након убиства детета“, написао је на друштвеној мрежи посланик из редова левице Адријан Клуе, и позвао владу да укине овај фонд.

За левицу и левичарске групе које су се прикључиле демонстрацијама и уличним обрачунима са полицијом, реч је о борби против дискриминације и угњетавања најугроженијих слојева друштва. Тако је на тргу Конкорд у Паризу, упркос забрани, у петак организован скуп младих левичара, на коме су узвикиване антифашистичке пароле и пароле против полицијске репресије. Овај и други слични скупови који су организовани широм Француске, сведоче о стратегији обједињавања различитих политичких покрета са сличним циљевима, због чега их десница оптужује за потпиривање политичких страсти.

Представа о Француској као земљи људских права и о Емануелу Макрону као лидеру који је у стању да предводи Европску унију још више је окрњена након овог таласа протеста. Три месеца пошто је замолио британског краља Чарлса III да одложи посету због демонстрација против пензионог система које су се у то време одвијале у Француској, Макрон је овај пут принуђен да откаже важну посету Немачкој.

Историја Африке у француским школама

Немачка влада је изразила „забринутост“ због догађаја у Француској након убиства тинејџера, а Норвежани су позвали своје држављане да предузму све неопходне мере предострожности, као и да се држе даље од великих гужви и демонстрација. Из Уједињених нација је Француској послата порука да мора да се позабави „дубоким проблемом расизма међу полицијом“.

Овим проблемом се детаљно бави извештај Уједињених нација о стању људских права у Француској, који је објављен у мају. Стручњаци УН-а су упозорили да француски закони који се тичу полиције и полицијског надзора морају да буду у складу са међународним прописима о људским правима и позвали Француску да преиспита своју политику одржавања реда. У њиховом извештају се говори о „несразмерној репресији“ француске полиције наспрам „жутих прслука“, о претераној употреби силе, великом броју хапшења и притварања, претресима, одузимању имовине од демонстраната и тешким повредама које им је нанела полиција. Француској се препоручује да „спроведе обуку о људским правима својих полицајаца, са тежиштем на сразмерном одговору у демократском друштву“.

Известиоци УН-а су указали и на проблем дискриминације особа афричког порекла у француском друштву, која је уочљива још током образовања. Радна група Уједињених нација је тражила од Француске да стане на крај дискриминацији у образовању тако што ће „укључити историју Африке у наставне програме“ и особама афричког порекла „уклонити препреке које ометају приступ високом образовању“.

У извештају се наводи и да Француска мора да узме у обзир да „искривљено представљање афричке историје у школама и медијима подрива достојанство људи афричког порекла“, те да „укључи у законодавство дефиницију и забрану расног или етничког профилисања“. Најновији догађаји показују да ова питања не могу да се одлажу.

Француска се више од тридесет година суочава са немирима у предграђима. Подаци из 2021. показују да се за ова подручја издваја четири пута мање ресурса него за друге урбане зоне. Уз то, Наелова смрт отворила је поново питање употребе оружја од стране француске полиције током рутинских провера на путу, што је омогућено законом из 2017. на инсистирање полицијских синдиката. Од тада је број полицијских пуцњава и смртних случајева експлодирао. 

Макрон се зато налази у улози ватрогасца који с муком покушава да обузда пожар који је захватио велики део земље.