Тракторима на Париз: Сељачка буна и у Француској

Блокаде на француским друмовима, на прилазима градовима и главним саобраћајницама подсећају на слике из Француске које су 2018. обишле свет. Побуну су тада водили „жути прслуци“, чиновници, предузимачи и радници на које је пао терет економске кризе, а сада су то сељаци. Док је прошлог петка блокирано 400 км путева унутар Француске, сада је на удару Париз.

Сељаци су на тракторима стигли пред врата Париза, спремни да истресу ђубриво пред Владу како би изразили осујећеност и фрустрацију која годинама расте на француском селу. Рурална Француска је на ногама, што сведочи о продубљивању друштвене кризе која се највише осећа у унутрашњости земље.

Побуна коју су покренули незадовољни сељаци за недељу дана се проширила на целу Француску. Путеви су блокирани тракторима, цистернама, камионима… У неким местима у унутрашњости су на мети биле префектуре и други државни објекти, на које су незадовољници бацали фарбу и испред којих су качили мртве дивље вепрове. Понегде је избио и пожар.

Када сељаци устану у Француској то значи да је уздрмана цела привреда. Пољопривреда је кључна за економију земље – 52 одсто земље су пољопривредне површине, са око пола милиона пољопривредних газдинстава.

Француска је највећа пољопривредна сила у Европској унији. Са 77 милијарди евра прихода од пољопривреде 2019. године, испред је Немачке (58 милијарди), Италије (57 милијарди), Шпаније (51 милијарди) и Холандије (29 милијарди), као и Пољске (26 милијарди) и Румуније (19 милијарди).

Први је произвођач говеђег меса, други европски произвођач млека и трећи по величини свињског сточног фонда и има кључну улогу у европској производњи пшенице, кукуруза и јечма.

Французи су поносни на своје пољопривредне производе, по којима су познати у свету. Успех њихове пољопривредне политике заснивао се на заштити домаће производње и очувању руралних подручја, заштити сељака и тржишта и улагању у развој села. Кризе на европском континенту, рат у Украјини, инфлација, уздрмале су, међутим, и француско село. 

Два лица Француске

Тек изабрани француски премијер, Габријел Атал, покушао је да смири гнев сељака. За младог премијера од 34 године, који тек треба да изађе са програмом своје владе, тренутак је незгодан. Његово прво обраћање нацији, 30. јануара, одиграва се усред нове кризе у којој се две Француске гледају у лице.

Са једне стране је Атал, типични Парижанин који не познаје село ни муке сељака, али је познат као добар говорник, што је један од разлога због којих га је председник Емануел Макрон и изабрао.

С друге стране је француски сељак у лику Жерома Бејла, бившег рагбисте, који је решио да проблем решава „мушки“. Овај четрдесетогодишњак је преузео породично имање након што му се отац убио пре десет година, због тешкоће да се суочи са аграрном кризом која је у то време избила.

Бејл је покренуо побуну 18. јануара, уз подршку других сељака из околине Тулуза, на југозападу земље. Они су тражили од владе да покрије трошкове који су настали због болести која је напала стоку, да буду више плаћени за свој рад, затим да се заустави раст цена дизела и лож уља које користе као гориво за машине, да се направе резервоари за воду и бране и да се поједноставе административни прописи који се на њих односе.

Као и у случају жутих прслука, побуну није покренуо синдикат, већ „база“, односно сељаци којима је прекипело. „Идемо до краја, немамо више шта да изгубимо. Ослобођени смо уобичајеног синдикалног говора, наша реч је потпуно слободна“, рекао је вођа побуњеника.

Атал се одазвао позиву и обратио се побуњеним сељацима на челу са Бејлом на барикадама у близини Тулуза, одакле је побуна и кренула. У духу савета који му је једном дао бивши председник Никола Саркози – да бављење политиком подразумева и лепе говоре – рекао им је да су у праву и обећао да ће изаћи у сусрет њиховим захтевима.

„Француска без пољопривреде није Француска“, изјавио је млади премијер, најављујући уступке. „Пољопривреда је изнад свега. Морамо да заштитимо наше наслеђе. Нисам овде да кажем пољопривредницима како да раде свој посао. Нико то не зна боље од вас. Заједно ћемо радити на томе да производња гарантује здраву и одрживу исхрану, да можете да живите од свог рада и да будете заштићени, јер одбијам да препустим нашу пољопривреду нелојалној конкуренцији. Ово је кључни изазов, како бисмо се заштитили од климатских промена“, рекао је Атал. 

Обећања и очекивања

Француски премијер је најавио да ће административне процедуре „одмах бити поједностављене“ и да ће прогресивни порез на дизел који се користи у пољопривреди бити укинут. Ова мера је била предвиђена у буџету за 2024. и подразумевала је да цена ове врсте горива постепено расте до 2030.

Питање „поједностављивања процедура“ је тема којом су се бавиле све претходне владе у последњих педесет година, са променљивим резултатима. Некад се иза ових захтева крије неслагање пољопривредника са плаћањем социјалних издатака, а у овом случају „поједностављење“ које је најавио Атал односи се на попусте за гориво који ће се одбијати приликом куповине, а не на основу доказа о уплати.

Премијер је обећао и да ће „тешко казнити“ предузећа која не поштују законе чији је циљ да се заштити приход сељака у преговорима са ланцима супермаркета, као и хитну помоћ за лечење говеда који су оболели од кравље грознице, и то тако што ће држава да покрије 90 одсто трошкова ветеринарског третмана.

Атал је рекао и да ће „додати 50 милиона евра у области органске производње". Потражња за „био“ производима у Француској је смањена у последње две године, на шта утиче инфлација која је из Европе дошла у Француску, због чега су опали приходи пољопривредника и сточара у овој области. Француска влада се већ обавезала 2023. године да ће издвојити 94 милиона евра за овај сектор због тешкоћа са којима се суочава. 

Премијер је уверавао пољопривреднике и да неће бити потписивања споразума о слободној трговини са земљама Јужне Америке, о коме се већ годинама преговара. Привредници сматрају да је лицемерно залагање за заштиту домаће производње и очување животне средине с једне стране, и ризик од нелојалне конкуренције који  проистиче из оваквих уговора с друге. „Зауставите увоз (хране) без мере“, писало је на пароли окаченој на трактор у једној од блокада.

Опсада Париза 

Аталова обећања уверила су локалног вођу побуне, који је у петак најавио укидање блокаде, али не и синдикате. Главни синдикат пољопривредника је истог дана угасио наду премијера да ће брзо да реши ову кризу. „Наши захтеви су само делимично испуњени, борба се наставља“, изјавили су представници сељака који су влади упутили око стотину захтева. Најављене мере „не смањују бес, потребно је много више“, поручује синдикат.

У новом покушају да смири побуну, Атал је у недељу обишао сеоска газдинства у области Лоаре и обећао да ће да размисли и о новим мерама против „нелојалне конкуренције“ других европских земаља које не примењују исте норме као Француска.

Пољопривредници су, међутим, решили да не попусте притисак на владу, што су демонстрирали у понедељак барикадама на главним путевима који воде ка Паризу, Лиону и другим већим градовима. Свуда у Француској се организују синдикати пољопривредника и најављују се нове акције.

„Опсада Париза личи на војну акцију. Све је организовано у милиметар и нећемо да дозволимо да дође до нереда“, рекао је један од младих сељака који учествује у блокади тракторима аутопута ка Паризу. „А за опсаду знамо када почиње, али не и када се завршава“.

Уколико влада не изађе са предлозима који их задовољавају, предвиђају да ту остану до 1. фебруара, када је заказан састанак синдиката у Бриселу и ванредни састанак Европског савета на коме ће се расправљати о пољопривредној кризи. Сељаци из суседних региона већ се припремају да их замене уколико затреба.

Макрон жели да што брже изађе из кризе како његови противници на крајњој десници не би могли да извуку политичку корист.

Политичке последице

Шест месеци уочи европских избора Национално окупљање Марин ле Пен, попут својих десничарских савезника у Холандији и Немачкој, жели да се представи као трибун сељачке побуне која се шири Европом. Омиљена мета ових политичких формација су европске институције, које оптужују и за недаће својих сељака.

Марин ле Пен говори о „неодрживој“ инфлацији, санитарним ограничењима и нелојалној конкуренцији странаца који не морају да се подвргну истим правилима као француски пољопривредници.

„Ми смо узбуњивачи који омогућавају Французима да стварно сазнају шта се дешава у Европској комисији", поручује Жордан Бардела, највећа узданица Лепенове и шеф партије Национално окупљање, који ЕУ приказује као „непријатеља народа“. Ова партија не циља толико на пољопривреднике, који не чине више од 1,5 одсто запослених, колико жели да се прикаже као заштитник „заборављених“ наспрам Брисела. Бардела у овом покрету, као и у покрету жутих прслука, види „крик француског народа који не жели да умре“.

Ова партија, међутим, нема толико упориште у руралним подручјима колико у сиромашним радничким предграђима и међу урбаном елитом. Пољопривредници су традиционално окренути републиканској и деголистичкој десници. Политичар који је у прошлости успео да их придобије био је Жак Ширак. Упркос што се противе неким трговинским споразумима и нормама које намећу европски закони, они нису антиевропски настројени. Реч је углавном о предузетницима који управљају пољопривредним добрима, извозе у иностранство и из њега увозе раднике. Иако део њих гласа за крајњу десницу, већина ипак дели вредности које се доста разликују од бирачког тела крајње деснице.

Ова популација у Француској углавном је до сада гласала унисоно, а политички ризик је да се сада повећа број апстинената. Французи су веома осетљиви на питања која се тичу пољопривреде и својих рођака са села који су остали верни земљи и у њима виде симбол нације. Отуд пољопривредници уживају велику подршку у јавности, због чега је врх државе посебно на удару.