Нови „црни лабуд“ за српску привреду: Еколошка такса од 250 милиона евра

„Црног лабуда“, бестселер Насима Николаса Талеба, више пута у последњих неколико година, у контексту разних неочекиваних и непредвидивих криза, пре свега економских, у својим јавним наступима цитирали су и председник Александар Вучић, и министар финансија Синиша Мали, и гувернерка Јоргованка Табаковић. Да ли ових дана цитирају „Црног лабуда“, књигу која се бави феноменом невероватних и непредвидљивих догађаја, није познато. Али чини се да се и у светској економској политици догађају неочекиване појаве које доносе тектонске промене на глобалној сцени.

Уосталом, српска гувернерка и министар финансија, који тренутно бораве у Вашингтону на годишњој скупштини Међународног монетарног фонда (ММФ) и Светске банке, то су могли и да виде. Као и да је успоравање глобалне привреде са 4,2% у 2025. на 3,7% у следећој, 2026. години, како то прогнозира ММФ у Извештају о глобалним економским перспективама, добрим делом последица неочекиваних појава на светској економској сцени.

Царине које Америка уводи Кини и оне којима Кина узвраћа, квоте које поставља Европска унија. царине и ограничења која за увознике постављају сви, више нису неочекивани. Али су стопе које притом иду и до 50%, па и до 100% у неким случајевима, потпуно неочекиване и потпуно мењају све у глобалној трговини.

Неколико црних и један бели лабуд

На домаћој економској сцени, чини се, тренутно је неколико црних лабудова. Један су свакако санкције НИС-у које, иако очекиване, могу да имају неочекивано велике последице по привреду Србије; други су нове квоте на извоз челика које поставља Европска унија, а које, иако најављене, прати неочекивано велика царина од чак 50 одсто. На све то стране инвестиције успоравају, притисак на курс јача, девизне резерве се троше за одбрану динара. Бели лабуд међу оним црним може бити то што се инфлација у септембру вратила у циљане оквире и износи 2,9 одсто. Извршни одбор Народне банке Србије проценио је да то резултат уредбе о ограничењу трговинских маржи.

„Међугодишња инфлација у септембру је знатно успорила, на ниво око централне вредности циља, као и да ће наставити релативно стабилно кретање на сличном нивоу до краја године“, наводи се у саопштењу НБС.

Ипак, бруто домаћи производ (БДП) успорава, па рецимо Светска банка у свом извештају о регионалним економским перспективама за Србију ове године очекује раст од 2,8 одсто, што је испод регионалног просека, који износи 3% за ову годину. Спорије од нас расте само Босна и Херцеговина (2,6%), наводи Светска банка.

У свим овим нејасним и непредвидивим околностима и у локалној и у глобалној привреди министар финансија треба да направи буџет за 2026 годину. Тешко је у овој ситуацији са НИС-ом пре свега, рећи са којим претпоставкама раста ће поћи у процени прихода (пре свега од акциза), али и расхода.

Почетак примене угљеничне таксе

У том контексту, чини се да се српској економији готово неопажено примиче још један црни лабуд, и то из Брисела. Реч је о наплати карбонске таксе, такозване CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) таксе, која ступа на снагу од 1. јануара 2026. године.

Трошак те угљеничне таксе за извознике гвожђа, челика, алуминијума, ђубрива, цемента и струје следеће године могао би, према процени Фискалног савета, да достигне до 250 милиона евра. При том, пред највећим изазовом биће Електропривреда Србије (ЕПС), на коју се односи чак четири петине овог трошка.

Шта то значи у пракси? Дим који се види на небу изнад Смедерева изнад железаре, или оно што виде грађани Обреновца изнад Термоелектране „Никола Тесла“, мораће да се плати. И то приликом извоза. Јер, тешка индустрија Европске уније плаћа порез ако у својој производњи емитује гасове који производе ефекат стаклене баште.

Како у ЕУ не би стизали производи који емитују угљен диоксид приликом производње, па су самим тим и јефтинији, ЕК уводи таксу да не би њиховим произвођачима долазила нелојална, пре свега јефтинија конкуренција са периферије Европе. Уз то спречава и такозвано „цурење угљеника“, односно пресељење производње из земаља ЕУ у земље које немају тако постављене еколошке стандарде, па је због тога производња јефтинија.

Ипак, то ће наше произвођаче ставити у неравноправан положај у односу на европске, јер ако, на пример, европски произвођачи струје прелазе на обновљиве изворе енергије они могу да рачунају на подстицаје из европских фондова, што наши произвођачи немају (упркос неким подстицајима из српског буџета). Али ће итекако од следеће године пунити европски буџет.

Пад извоза због таксе

Овај црни лабуд у виду карбонске таксе и није тако неочекиван, јер је Европска комисија још 17. августа 2023. донела Правилник о примени уредбе о овој прекограничној врсти пореза.

У међувремену, током прелазне фаза примене увозници CBАМ производа подносили су извештаје Европској комисији, а наши извозници у ЕУ такође су слали податке колико угљен-диоксида емитују при производњи. У томе су, како сада ствари стоје, имали једино консултативну помоћ Привредне коморе Србије, која је за саветодавну подршку привредницима одредила тим стручњака који су се тиме бавили.

А зашто Брисел уводи ову таксу и како ће то што се, на пример, загађује небо изнад Смедерева, Беочина или Обреновца, пунити буџет ЕУ? Њихов циљ је да до 2030. године смање емисију гасова са ефектом стаклене баште 55%. Односно, ако ЕУ произвођачи већ плаћају терет амбициозне климатске агенде, идеја је да га плате и они коју у ЕУ извозе. За те сврхе европска администрација основала је и прелазни CBAM регистар.

Све то значи да ће нови трошак значајно умањити ценовну конкурентност извоза земаља изван ЕУ, што ће имати значајан негативан ефекат на тешку индустрију Западног Балкана у којој Србија има велики удео. На пример, према ранијој процени билтена „Макроекономске анализе и трендови“ наш извоз у ЕУ, на који би се ова такса примењивала, вреди више од две милијарде евра. То чини више од десетине нашег укупног робног извоза на тржиште Европе.

Извештај фискалног савета 

Фискални савет урадио је тематски извештај на ту тему са посебним освртом на јавне финансије земље. Како је у среду, 15. октобра на представљању овог извештаја рекао Благоје Пауновић, председник Фискалног савета, ово прекогранично усклађивање цене емисија ће у будућности, обликовати цене електричне енергије, приходе у државној каси, али и јавне расходе. Такође, утицаће и на конкурентност привреде, што значи да ће наша роба која се на тржиште ЕУ извози уз ову таксу бити скупља.

Како то изгледа можда се најбоље види на примеру електричне енергије. Један мегават-сат у извозу тренутно кошта нешто мало више од 100 евра. Ова такса подићи ће цену мегават-сата за 60 евра, па ће онда мегават-сат уместо 100 коштати 160 евра. Фискални савет процењује да ће, када је о извозу струје реч, трошкови по основу плаћања карбонске таксе следеће године достићи око 200 милиона евра.

„Овај специфични порез на угљеник плаћаће још и они увозници који у ЕУ из Србије увозе гвожђе, челик, алуминијум, водоник и вештачко ђубриво, а процењени трошак за ове индустрије у 2026. години износи око 45 милиона евра. У ЕУ иде две трећине нашег извоза, а основна намена карбонске таксе јесте да сви плаћају исто, али ће српски произвођачи по том основу бити више оптерећени од своје конкуренције, јер је угљенични отисак у Србији већи. Емисија гасова са ефектом стаклене баште код нас је 15 до 20 одсто већа у односу на конкуренцију. Највећи проблем је производња струје јер код нас су емисије три до четири пута веће него у ЕУ. 

Наравно, најзначајнији узрок повећаних емисија у Србији је велико учешће лигнита у производњу електричне енергије“, рекао је председник Фискалног савета Благоје Пауновић.

У извештају се наводи и податак да скоро 80 одсто националних емисија долази из енергетског сектора, од чега производња електричне и топлотне енергије чини 50 одсто. А Србија, иначе, троши 55% више енергије по јединици БДП-а од просека земаља централне и источне Европе (ЦИЕ). Код нас угаљ чини 43% одсто понуде енергије, што је двоструко више од просека ЦИЕ.

У зависности од емисије штетних гасова биће одређена и висина намета које ће одређене индустрије плаћати, тако да се у следећој години очекује поскупљење наших извозних производа. Највише ће поскупети цемент (40 до 50%), процена је Фискалног савета. Челик и гвожђе ће приликом извоза бити 15 до 20% скупљи, вештачко ђубриво 10 до 15%, а алуминијум 5%.

Последице и алтернативе за ЕПС

Данко Брчеревић, главни економиста Фискалног савета рекао је да ће последице по ЕПС вероватно бити такве да ће извоз електричне енергије бити значајно смањен. „Иако ЕПС 10% производње извози на тржиште ЕУ, то тржиште је за ову компанију значајно. Ова такса учиниће извоз неисплативим, што може да доведе до смањења профитабилности ове компаније“, изјавио је Брчеревић.

У извештају Фискалног савета се наводи да постоји ризик да Србија постане изоловано „енергетско острво“ у Европи, уз угрожавање пословања те компаније, јер би сваки мегават-сат добио додатно оптерећење од око 60 евра.

Постоји и алтернативни сценарио за ЕПС, уочио је Фискални савет. У европским земљама уведен је систем трговине емисијама који се зове EU ETS (European Union Emissions Trading System) где се одређује цена емисије у оквиру разних делатности, и ЕПС би могао да уђе у тај систем. По тренутним правилима тог система, ЕПС би следеће године плаћао мање од 200 милиона евра, израчунали су у Фискалном савету, али се на средњи и дужи рок то не би исплатило. Са растом те накнаде до 2030. године то би створило огроман трошак од око 3 милијарде евра годишње.

„То би захтевало барем дуплирање цене струје за домаћинства и било би економски, а претпостављам и социјално неодрживо“, рекао је Данко Брчеревић.

Постоји и алтернатива да се, по узору на друге индустрије, уведе и домаћи порез за електричну енергију, али би и то била скупа опција. У Фискалном савету су израчунали да би коштала око 1,2 милијарде евра у 2030. години и захтевала би поскупљење струје за домаћинства за више од 50 одсто. „Потребно је у преговорима са Европском унијом пронаћи рационалније и ефикасније решење“, наводе у Фискалном савету и додају да је свака тренутна опција која је пред ЕПС-ом за ову компанију скупа.

Како су објаснили на представљању извештаја, најбоље решење био би улазак у ЕУ систем обрачуна тог пореза (EU ETS), али уз попуст који би подразумевао да Србија добије значајне уступке. То значи прелазни период без плаћања до 2030, затим добијање неке врсте попуста на емитовану количину угљен диоксида, а да би цена за нас била подношљива, тај попуст би морао да достигне 80 до 90 одсто.

„У супротном прихватање CBАМ-а представљало би финансијски мање штетну опцију за Србију“, рекао је Брчеревић. У Фискалном савету кажу да је тај документ представља њихов допринос јавној расправи о томе.

До почетка примене, 1. јануара 2026. године остало је свега неколико месеци. А с обзиром на то како се ургентно отварају економски проблеми, пре свега са санкцијама НИС-у, а затим и са квотама и царинама за железару Смедерево, еколошка такса тешко да ће током наредних месеци бити приоритет за креаторе економске политике у Србији. Уз то су чини се и процедура и правни оквир у коме ће се укрстити и домаће и европско законодавство доста компликовани за разумевање, а методологија обрачуна за српску индустрију је сасвим сигурно нејасна.

Једино што је јасно је да ће од 2026. цена морати да се плати. Пре свега падом извоза на нашем главном, европском тржишту.