Евровизија у жрвњу геополитике: Лаке ноте у сенци украјинског и блискоисточног рата štampaj

Мој стокхолмски другар Амџад, Палестинац родом из Наблуса, дошао је у Шведску као осмогодишњак, 1974. године. Остао је без родитеља и требало је да изабере да ли ће код родбине у Саудијску Арабију или у Шведску. Није имао појма ни шта је Саудијска Арабија ни шта је Шведска. Игром случаја, 6. априла 1974. гледао је пренос Песме Евровизије из Брајтона... и видео Абу. „Ако су они из Шведске, хоћу и ја тамо“, закључио је и одлучио.

Петнаестак година касније оженио се плавушом Агнетом – не оном из Абе него из свог разреда из школе; живе у Стокхолму, сад већ имају и унуке... И Амџад ће овог пролећа прославити педесетогодишњицу Абиног указања. Да не би Абе, његов животни пут вероватно би изгледао радикално другачије. Да не би Абе, а ни тадашње Шведске, и саундтрек многих живота диљем планете би звучао другачије.

Зато је природно и више него логично и примерено што ће Абином јубилеју на предстојећој Песми Евровизије, која се одржава од 5. до 11. маја у шведском Малмеу, бити приређен посебан омаж. Прича се да би на позорници тих дана могли да се појаве Агнета, Фрида, Бјорн и Бени. То, додуше, није званично потврђено, али није ни демантовано.

Неће у Малмеу изостати ни подсећања и омажи и свим осталим шведским евровизијским тријумфима; било их је до сада седам. Захваљујући Аби музика је у Шведској израсла у једну од најјачих индустрија, а Песма Евровизије временом је постала „национални спорт“, нешто попут хокеја на леду или нордијског скијања. Озбиљно се схвата, ништа се не препушта случају и ретко кад се деси да шведска песма не заврши у врху.

Музика и политика

Прошле године у Ливерпулу, Шведска је по трећи пут од 2012. године тријумфом своје песме изборила домаћинство евровизијског финала. Припреме за то су, као и увек, минуциозне. Почеле су одавно и сада већ улазе у циљну равнину.

Очекује се да ће Малме походити око 100 хиљада „евросонг-ходочасника“ из најразличитијих крајева света; купаца карата наводно има из преко 80 земаља. У изјавама и јавним наступима организатори се труде да одају утисак како све тече по плану и да је „business as usual“.

Но иако се папагајски понавља како се Песма Евровизије „не бави политиком“, већ слави музику, љубав и заједништво, у бројним медијским извештајима и написима, шведским и међународним, геополитичка ситуација и питања безбедности засењују и Абу, и Лорин, и све остале старе и нове звезде и звездице које ће се у Малмеу појавити и наступити.

Сенке ратова су се надвиле и забринутост односи превагу над раздраганошћу и „хајпом“ дугиних боја. По бројним оценама, овогодишња Песма Евровизије одиграва се у најделикатнијем (гео)политичком контексту малтене од времена њеног утемељења 1956. године.

У ствари, пошто источноевропске земље све до деведесетих нису учествовале, неке хладноратовске тензије и затегнутости нису се превише одражавале на саму манифестацију.  Сада је пак реалност таква да на „највећи паневропски музичко-телевизијски спектакл“ посредно и непосредно утичу малтене све велике актуелне кризе и ратови – сукоб у Гази између Изреала и Палестинаца, напад Ирана на Израел, рат Русије и Украјине, заоштрени односи између Шведске (& Европске Уније) и Русије...

Највише контроверзе, а и потенцијалних ризика, види се у учешћу Израела.

Још у јануару је више од хиљаду музичара из Шведске потписало отворено писмо којим се тражи да Израел буде искључен из овогодишњег такмичења због „бруталног начина ратовања у Гази“. У писму објављеном у дневном листу „Афтонбладет“, констатује се да би допуштањем Израелу да учествује Европска радиодифузна унија (ЕБУ) „показала двоструки стандард који поткопава кредибилитет организације“. Јер, када је Русија започела своју инвазију на Украјину није било много дилеме око њеног искључења...

„Чињеница да су земље које се стављају изнад хуманитарног права добродошле да учествују у међународним културним догађајима тривијализује кршење међународног права и патњу жртава чини невидљивом“, стоји поред осталог у дотичном отвореном писму. Иако је сличних апела и захтева било још, Европска радиодифузна унија овај пут је одлучила да се „не бави политиком“. На тај начин је организаторима (не)свесно натоварила додатни „безбедносни ризик“.

Домаћи изазови

Од педесетих наовамо многи европски градови постали су „свет у малом“, са својим градским или приградским блиским истоцима, балканима, ирацима и иранима... У њима зна да пршти „интерно и локално“ потпуно независно од „интензивирања геополитике“. А кад у причу улети и геополитика, интерно и локално за тили час може да постане „глокално“.

Шведска је то недавно искусила када је, демонстрирајући своју „демократску отвореност“, дозволила екстремно десном егзибиционисти Расмусу Палудану да спаљује Куран по предграђима градова.

Док су реакције, ма колико бурне, долазиле само из домаћих имигрантских предграђа, јавност и медији нису им придавали превелики значај. Кад су почеле да стижу „клетве“ из испровоцираног исламског света, интериоризовано је да би враг могао да однесе шалу...

Са својих 360 хиљада становника из безмало 190 земаља, Малме је један од нововременских европских „мулти-култи“ градова. По величини је трећи у земљи (иза Стокхолма и Гетеборга), али је већ више година уназад најбрже растући шведски град. На пораст становништва сам по себи гледа се позитивно; у томе се види замајац за економију и просперитет. Тај раст неминовно носи са собом и изазове, како се то еуфемистички каже.

Највећи је, разуме се, интеграција. Малме је град са најбројнијом усељеничком популацијом у земљи. Чак 30 посто становника рођено је негде другде, а за више од пола популације бар један родитељ није из Шведске... Највеће усељеничке заједнице су Ирачани и Сиријци, а ту су негде и Југословени свих нација, и разни други. Поред свих осталих, ту је и релативно бројна палестинска заједница.

Антисемитских испада у Малмеу знало је да буде и мимо ескалација конфликта између Израела и Палестинаца. Када је Малме прошли пут био домаћин Песме Евровизије чланови израелске делегације били су под посебним безбедносним режимом; поред шведске полиције, њих је пратило и пазило и више израелских „безбедњака“; слободно кретање изван хотела скоро да им уопште није било допуштено.

„Општа безбедносна ситуација“ сада је куд и камо „осетљивија“ него пре десетак година. Само „безбедњаци“ вероватно знају шта се све предузима да би били спречени потенцијални инциденти. Организатори су пак уверени да ће све завршити само на антиизраелским демонстрацијама каквих је у Малмеу већ било.

Шведска у транзицији

Потпуно мимо израелско-палестинског конфликта, Шведска већ извесно време живи и проживљава своје унутрашње проблеме и преиспитивања. Земља се налази у својеврсној транзицији између онога што је била (а сада више није) и онога у шта се претвара, а што још увек није задобило до краја дефинисан облик.

Једна од нуспојава те транзиције су и учестале пуцњаве и оружани обрачуни „банди из предграђа“. Најчешће се дешавају на „имигрантској“ периферији, „између себе“, али се понекад, све чешће, „преливају“ и даље, тако да у њима неретко страдају и недужни „случајни пролазници“. „Приградски“ кланови ратују око територија за трговину наркотицима. Најмасовнији клијенти су из „белог“, „шведског“ центра – како у Стокхолму, тако и у Малмеу...

И за владу, и за полицију, а и за читаво друштво, смиривање тих обрачуна и зауздавање криминала и криминалаца већ доста дуго је један од приоритета, и нема непосредне везе са организацијом Песмe Евровизије и доласком десетина хиљада гостију из Европе и света у Малме.

Ипак, и то је један од детаља опште безбедносне ситуације са којим се треба изборити, не само зато што су у Малмеу криминални обрачуни чести, већ и зато што у њему, због саме конфигурације града, неретко знају да се дешавају на местима где се креће и велики број „случајних пролазника“.

Кад сам непосредно по победи Лорин у Ливерпулу писао о Шведској и Песми Евровизије у контексту развоја тамошње музичке индустрије, поред осталог сам цитирао изјаву Томаса Јакобсона, челног човека организације „Висита“, која представља осам хиљада хотела, ресторана и других фирми шведског услужног сектора: „Евровизија је као петосатна реклама за целу Шведску“.

Пре само годину дана ретко ко је могао да предвиди какви ће се све светски „белаји“ у међувремену десити, а ни да ће Песма Евровизије бити први велики европски и светски догађај који ће Шведска организовати као чланица Нато пакта.

У том смислу, Јакобсонова изјава могла би мало да се парафразира и допише: Евровизија ће несумњиво бити и петосатна и једнонедељна реклама за нову, „Нато Шведску“, и на основу садржаја те рекламе моћи ће понешто да се просуди на шта ће та Шведска личити убудуће... И колико привлачна и отворена може да буде за неке Амџаде који су сада деца.