Атентати на Доналда Трампа и изазови америчке демократије: Како су Американци огуглали на политички хаос

Наводни покушај убиства бившег америчког председника и републиканског кандидата на новембарским изборима, Доналда Трампа, преклопио се некако са почетком сезоне за младе ловце на Флориди. Наиме, недеља 15. септембра била је посвећена најмлађим ловцима са свеже печатираним дозволама за стрељање дивљачи по шумама; баш тог дана се у шимшир између локалног пута и ограде Трамповог голф клуба у Вест Палм Бичу на Флориди сакрио и Рајан Весли Рут.

Поред ограде је, наоружан аутоматском пушком, чучао пуних 12 сати пре него што су на њега запуцали агенти Тајне службе, који су чували председничког кандидата док је на свом терену играо голф. Наводно су агенти запуцали када су приметили цев пушке која је вирила кроз гранчице шимшира. Рут је покушао да побегне у црном „нисану“, али су га убрзо ухватили припадници локалне полиције и пребацили у затвор.

Рут (58) има колоритну биографију – грађевински радник и промотер рата у Украјини, писац и републикански демократа који је охрабривао Иранце да убију Трампа, наводно је покушавао да регрутује авганистанске војнике који су побегли од талибана да ратују на украјинској страни… Но, оно што је много важније од његове бизарне прошлости је да је оно што је учинио покренуло у Америци расправу о томе да ли је политички систем на који се, донедавно, угледао читав свет доведен до тачке пуцања што се, како се чини, никако не може окончати хепиендом.

Брутализација кампање пред председничке изборе у Сједињеним Државама додала је брдо муниције присталицама аутократских режима широм света, па су светски лидери, један за другим, позвали Американце на разум, страхујући да би Трампа на крају баладе неко стварно могао и да убије.

Атентат у Пенсилванији

Могућност да неког од кандидата убије какав усамљени стрелац, потресен стањем демократије или каквим личним проблемом, у први план је избила 13. јула. Тада је Томас Метју Крукс (20), током Трамповог предизборног митинга у граду Батлеру у Пенсилванији, пуцао са крова једног од складишта свега 130 метара далеко од места на коме се налазила бина. Један метак је окрзнуо Трампово уво, остали хици су убили једну и тешко ранили две особе у публици, пре него што је полицијски снајпериста ликвидирао Крукса.

Комисија формирана како би се расветлиле околности овог догађаја за сада је обзнанила како су неки од пропуста „невероватно шокантни“, упркос чињеници да су агенти Тајне службе, локални полицајци и остало обезбеђење одржали пре предизборног скупа шест сати дуг састанак на којем су, наводно, кровови складишта помињани као могућа опасна места.

Осим тога, готово да није било никакве комуникације између припадника различитих безбедносних служби, због чега агенти којима је заштита Трампа била главни задатак нису имали представу да је полиција на крову једног од складишта видела сумњиву особу, све док није било прекасно.

Иначе, десет безбедносних агенција било је укључено у обезбеђивање овог скупа, а дан пре пуцњаве у Пенсилванији Трампу је додељена „противснајперска заштита“, што је суштински први пут да се таква врста обезбеђења додељује неком од бивших председника.

Речи су убојитије од метака

„Убијте председника, слушајте глас разума, уједините се око те једне идеје, зауставите човека који држи сву власт, лидер није центар демократије“, текст је песме „Убијте председника“ америчке групе Офспринг.

Песма је настала 1989. године, негде у време када су петорица младића напала жену у њујоршком Централ парку. Убрзо су ухапшена и затворена петорица тамнопутих младића под оптужбом да су били нападачи у парку, након чега је Трамп закупио целу страну у већини дневних листова у том граду и затражио да се поново уведе смртна казна. Петорица ухапшених, после се испоставило, нису имала никакве везе са догађајем у парку, али су град потресле озбиљне расне тензије.

Калифорнијски панкери нису мислили озбиљно, нити се Трамп, у тренутку када је ова песма настала, уопште бавио политиком, али је еволуција политичке реторике у Америци у последњих пар деценија произвела драматичну поларизацију међу гласачима.

Демократе за изливе гнева криве Трампа, који је уласком у политику пре десетак година променио начин опхођења са бирачима, чиме се јарак које је делио демократе и републиканце продубио до размера Великог кањона. Криве га и да је у јануару 2021. године охрабривао демонстранте да незадовољни исходом избора упадну у зграду Конгреса и пољуљају темеље америчке демократије. Оптужују га и да је спреман да, у случају пораза, не призна резултате новембарских избора.

Највећа претња америчкој демократији, како га називају председник САД Џозеф Бајден и председничка кандидаткиња демократа Камала Харис, сматра, пак, да су два наоружана мушкарца, у Пенсилванији и на Флориди, кренула да га убију тумачећи, сваки на свој начин, управо поруке лидера ривалске странке.

„Реторика и лажи, као што се да видети из изјава другарице Камале Харис током пристрасне и намештене дебате на Еј-Би-Сију и све бесмислене тужбе како би ми се нанела штета, подигли су ниво мржње и неповерење у нашој земљи на сасвим нови ниво. Меци звижде због комунистичке и левичарске реторике и ствари ће се тек погоршати“, сматра Трамп.

У тренутку када није баш најјасније како је тачно Рајан Весли Рут намеравао да упуца Трампа, гувернер Флориде Рон Десантис објавио је да ће та држава покренути паралелну истрагу, независну од оне коју води Федерални истражни биро. „Није у најбољем интересу наше државе, а ни нације да исте федералне агенције које покушавају да оптуже Доналда Трампа воде и ову истрагу“, рекао је Десантис, наговештавајући да би Рут, осим оптужби везаних за оружје, како га терети ФБИ, могао одговарати и за покушај убиства.

Отпор федералним властима какав је после инцидента на Флориди показао Десантис, међутим, није јединствен случај у Америци у последње време. Његов колега из Тексаса Грег Абот је почетком године, упркос одлуци Врховног суда, послао Националну гарду на границу са Мексиком и одбио да уклони бодљикаву жицу постављену како би се зауставио талас нелегалних миграната.

Готово истовремено са истрагом која је почела на Флориди, Трампов изборни  штаб објавио је списак политичара чије су речи, наводно, инспирисале Веслија Рута да се лати оружја, укључујући Камалу Харис, Тима Волца, њеног кандидата за потпредседника, те Ненси Пелоси и још неколико утицајних демократа.

Како је Америка огуглала на тензије

Инциденти и препуцавање два табора, међутим, нису имали готово никаквог утицаја на кампању – према истраживањима јавног мњења Трамп и Камала Харис у финиш трке ка Белој кући и даље улазе готово изједначени. И хапшење Рајана Веслија Рута није претерано узбудило Американце, презаузете гледањем недељних утакмица професионалне лиге америчког фудбала.

Објашњење је прилично једноставно – Американци су у великој мери огуглали на растући политички хаос, које су претходне три председничке кампање генерисале. Трамп је, не претерано потресен чињеницом да га је у заседи чекао могући атентатор, оптуживао Камалу Харис да је комуниста и фашиста, да кандидат демократа за потпредседника Тим Волц жели да натера децу да преиспитују своје полове, понављајући да Хаићани и даље једу домаће љубимце по Охају.

Изјаве републиканског кандидата одмах су покренуле лавину контрареакција демократа, који сматрају да је управо Трамп главни кривац што су се повампириле мрачне силе на америчкој политичкој сцени, па пуцњаве и претње оружјем, ма колико биле за осуду, никако нису изненађење.

Да је лавина тешких речи тешко укротива, показује и магазин „Њу рипаблик“ који је недавно на насловној страни Трампа представио као Хитлера, сматрајући да ће, уколико добије други мандат, вероватно увести Америку у неку врсту тираније.

Републиканци за демократе

Против тираније су устали и некадашњи неоконзервативци, најзаслужнији што је Америка током мандата Џорџа Буша млађег доспела на лош глас у свету скрививши смрт стотина хиљада људи по Ираку и Авганистану. Укупно је више од 200 некадашњих републиканаца који су радили за Буша, Џона Мекејна и Мита Ромнија подржало Камалу Харис.

Кандидаткиња демократа дочекала је ову подршку раширених руку, не размишљајући претерано о чињеници да је борба против политике коју су њене нове присталице заступале била кључни фактор који је у Белу кућу увео првог црног председника у историји САД – Барака Обаму.

Чини се, такође, да прихватање подршке истакнутих неоконзервативаца није само део краткорочне стратегије њеног изборног штаба да до новембра окупи што више присталица, већ и прилично приближавање њиховим некадашњим циљевима.

„Као врховни командант, обезбедићу предуслове да Америка увек има најснажнију и најубојитију војну силу на свету“, рекла је Камала Харис на конвенцији демократа, који су из платформе за 2024. годину избацили делове који се односе на окончавање бескрајних сукоба и одустајање од настојања да се помогне свргавање влада других земаља.

Демократе у овом документу Трампа оптужују да је превише мекан према Ирану, иако је Трамп као председник почетком 2020. године наредио убиство команданта иранске Републиканске гарде, Касема Солејманија. Солејмани је страдао у удару дронова у Багдаду, што је могло довести до отвореног америчко-иранског сукоба који се, срећом, није десио.

Камала Харис јесте за саветника за националну безбедност узела Фила Гордона, који је у Обамино име преговарао о нуклеарном споразуму са Ираном који је склопљен 2016. године, а Трамп га је поништио чим је дошао на власт. Но, чини се да Харисова, уколико буде изабрана, неће инсистирати на новом договору са Техераном о том питању.

Политике кандидата нису претерано различите ни када је у питању однос према Кини, па се чини да су две стране, упркос размени тешких речи које повремено нагоне Американце да се лате оружја, више посвећене одржавању статуса САД као једине светске велесиле него прилагођавању мултиполарном свету који неминовно настаје.

Реторика изборних штабова оба председничка кандидата делује све даља од реалности у којој већина Американаца живи, па ће гласачи који очекују конкретан бољитак после новембарских избора остати без ваљаних опција. Цену таквог развоја америчке политике, како пише портал „Интерсепт“, на концу ће можда платити Сједињене Државе, а затим и цео свет.