Илон Маск и нова ера америчког утицаја на Старом континенту: „Десничарски Сорош“ љуља Европу

Немачког канцелара је неколико пута оцрнио као „неспособног глупака“, бившег потпредседника Европске комисије назвао je „тиранином Европе“, а британску државну подсекретарку за заштиту жена од насиља „чистим злом“ и „вештичјом креатуром“. Од њега је и немачки председник означен као „антидемократски тиранин“, британски премијер као „саучесник у силовању Британије“, док је за њега десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) „једина нада за Немачку“, а Реформистичка партија Најџела Фаража „апсолутно неопходна“ Великој Британији.

Ако се изузме канадски премијер Џастин Трудо којег је назвао „девојчицом“, технолошки мултимилијардер Илон Маск је протеклих недеља већи део свог ангажмана на његовој друштвеној мрежи „Икс“ искључиво посветио покушајима да утиче на политичке прилике у Европи. Како на нивоу националних политика појединачних европских земаља, тако и на нивоу Европске уније.

И док су се владе европских земаља протеклих десетак година искључиво жалиле на то да су у домаћој политици принуђене да се боре против операција тајног утицаја Русије или Кине, сада за ширење дезинформација и оснаживање крајње десничарских и популистичких странака у Европи морају да окриве свог највећег савезника – САД. Конкретно, изјаве и објаве поново изабраног америчког председника Доналда Трампа и његовог блиског сарадника Илона Маска, који је у Трампову кампању уложио 250 милиона евра, недељама љуљају политичку сцену у Европи, и то у тренутку када је вероватно најрањивија.

Колико је све то дезоријентишуће за Европљане, који су одрасли упијајући послератне америчке лекције о демократији и трансатлантском савезништву, можда најбоље сведочи то да је вероватни будући немачки канцелар из редова демохришћана, Фридрих Мерц, изјавио да у историји западних демократија не може да се сети „сличног случаја мешања у изборну кампању једне пријатељске земље“.

Иако анкете указују да уочи немачких избора његов демохришћански блок води са око 30 одсто подршке, Мерц је очигледно шокиран Масковом подршком АфД-у, оцењујући је као „претерану и дрску“. Актуелни лидери Француске и Шпаније, пак, сматрају да Маск тиме подржава „нову реакционарску интернационалу“, док најбогатији човек на свету чак пристаје на оцене америчких коментатора да је он „десничарски Џорџ Сорош“.

Амерички рецепт за Европу

Ово није први пут да неки Трампов блиски сарадник покушава да изгради сарадњу и подржи европску „нову десницу“, у којој има и популиста и тврдих десничара. У првом Трамповом мандату ту мисију је имао његов тадашњи саветник Стивен Бенон, када је одржао серију састанака са десничарима широм Европе, са ограниченим успехом.

Међутим, садашња Маскова улога „Сороша деснице“, који ће медијски, а изгледа и финансијски подржати европске десничаре, долази у тренутку када су пале владе у Берлину и Паризу, а широм ЕУ се све више нормализују политике десничарских странака, које све чешће улазе или преузимају власт на националном и регионалним нивоима.

Рецепт за кампању коју је водио против Камале Харис на својој друштвеној мрежи „X“, некад познатој као „Твитер“, Маск сада примењује на Европу. Праву буру је изазвао у британској унутрашњој политици, када је лабуристичког премијера Кира Стармера оптужио да је пре десетак година као тужилац дозволио да делује ланац богатих педофила пакистанског порекла који су силовали младе девојке, те да је премијер „дубоко уплетен у масовна силовања у замену за гласове“. За британског премијера је рекао да би требало да буде „у затвору“, позивајући око 212 милиона својих пратилаца на „Иксу“ да гласају о томе да ли „Америка треба да ослободи народ Британије од њихове тиранске владе“.

Британски медији извештавају да Маск разматра и донацију од 100 милиона долара британској десничарској Реформистичкој партији Најџела Фаража, али лидер ове странке је напрасно дошао у немилост Маска који је објавио да Фараж „нема оно што је потребно“.

Реакционарска интернационала

И док Маск позива краља Чарлса да распусти британски парламент, Вестминстер је осудио „оне који шире лажи и дезинформације“, док је француски председник Емануел Макрон оптужио Маска, не наводећи његово име, да подржава „нову реакционарску интернационалу“.

„Пре десет година, да нам је неко рекао да ће власник једне од највећих друштвених мрежа на свету подржати нову реакционарну интернационалу и директно интервенисати на изборима, укључујући и Немачку, ко би то могао и да замисли“, рекао је Макрон. Исти израз је поновио и шпански премијер Педро Санчез, рекавши да  реакционарна интернационала „на челу са најбогатијим човеком на планети, отворено напада наше институције, распирује мржњу и отворено позива на подршку наследницима нацизма у Немачкој на следећим изборима“.

Међу ретким европским лидерима који стају у одбрану Маска је италијанска премијерка Ђорђа Мелони, која га описује као „веома богату особу која износи своје мишљење“. Она је истакла да је сагласна са Маском да се у унутрашња питања других држава не меша Маск, већ амерички финансијски магнат Џорџ Сорош.

„Проблем је када ови људи користе ресурсе за финансирање партија и удружења широм света како би утицали на политику, што сматрам да Маск не ради, за разлику од Сороша“, рекла је Мелонијева и додала да власник „Икса“ не представља претњу демократији због својих изјава, као и да она не узима новац од Маска, али да су га „други узели од Сороша“.

На то што је немачки канцелар Шолц критиковао Маскову подршку АфД-у, она је указала на, како је рекла, немачко мешање у италијанску политику, мислећи на предизборне изјаве „забринутости“ немачких званичника, али и председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, због десничарских ставова Мелонијеве.

И посланик у Европском парламенту из редова Фидеса Виктора Орбана, Андраш Ласло, сматра да је реч о двоструким стандардима у погледу тога ко може да донира средства европским невладиним организацијама и ко има право да изрази своје мишљење.

„Када је 10 милиона долара илегално каналисано мађарској левици за њихову предизборну кампању 2022, елите у Бриселу су ћутале. Када је америчка амбасада у Будимпешти почела да дели средства левичарским медијима, елите у Бриселу су ћутале. Када је мађарски парламент усвојио Закон о заштити суверенитета како би се спречило такво даље мешање, Европска комисија је тужила Мађарску“, написао је Ласло и додао да сада када постоји још један милијардер „који се усуђује да само изнесе своје мишљење о европској политици у корист једне или друге политичке стране, такозване либералне елите желе да откажу демократију ако им се не свиђа исход избора“.

Иначе, Маск је средином новембра на окупљању Трампових сарадника у Флориди прихватио идеју да буде „Џорџ Сорош на десници“. 

„Пре бих себе назвао Џорџ Сорош из центра“, рекао је он и додао да се његова визија онога што је потребно Америци да би напредовала своди на – здрав разум: „Као што је председник Доналд Трамп исправно рекао, оно што нам је потребно је обнова здравог разума.“

Само АфД спасава Немачку

Немачки медији примећују да је Масков фокус на европску политику долази у тренутку када „Иксу“ прете казнене мере по европском Закону о дигиталним услугама, и када је број регистрованих нових аутомобила Масковог бренда „Тесла“ у Европској унији пао за 13 одсто у првих девет месеци прошле године, док тај пад у Немачкој износи чак 44 одсто.

„Није тајна да је ’Тесла’ била против владиног финансирања изградње станица за електрично пуњење у Немачкој“, рекао је немачки канцелар Олаф Шолц, сугеришући да Маскови коментари потичу из пословног незадовољства те да, према његовом мишљењу, постоји само један начин супротстављања Масковом мешању у политику: „Немојте да храните трола.“

Маска је, међутим, протеклих недеље у Немачкој немогуће игнорисати. Не само што на свом профилу на „Иксу“ он безмало сваког дана у више наврата и на различите начине истакне да „само АфД може да спасе Немачку“, већ је прошле недеље на „Иксу“ уживо 75 минута разговарао са ко-шефицом и кандидаткињом АфД-а за канцеларско место Алис Вајдел.

„На америчким изборима, председник Трамп је победио јер су људи желели промену. Моја препорука народу Немачке је да морате да гласате за промену. Гласање за АфД је једноставно паметан и здраворазумски потез“, рекао је он разговарајући са Вајделовом о томе како је Немачка „превише бирократизована земља“, да има „деструктивну енергетску политику“, те да је немачка влада, како је рекла Вајдел, „веома глупа“.

На његове жалбе на немачку бирократију када је градио фабрику „Тесле“ надомак Берлина, Вајдел се самозадовољно смешила, а на питање какво је образовање у Немачкој, она је одговорила да се у Немачкој више ништа друго и не учи осим родних студија.

Из разговора се стекао утисак да се Вајделова није превише припремила за овај наступ и да је имала исувише удворички став, јер је све изгледало као опањкавање сопствене земље. Њих двоје су се сагласили око питања илегалне миграције, осврнувши се и на однос према нацизму. Према речима Алис Вајдел, „Хитлер је неоправдано карактерисан као десничар, а заправо је био комуниста“, те да је АфД управо супротно од тога.

„Он (Хитлер) није био конзервативац, он није био либертаријанац, он је био комуниста и социјалиста и тачка. Ми смо сасвим супротно од тога, ми смо либертаријанска и конзервативна странка“, рекла је Вајделова, са чим се и Маск сагласио, и он оценивши да је Хитлер био левичар. 

Вајделова је још устврдила и да АфД није антисемитска странка већ „једина партија која заправо штити Јевреје“ који, како је рекла, „овде више нису безбедни“.

Дигиталне услуге

Њихов разговор се дотакао и питања ванземаљаца и Бога, али најјачи утисак да је Вајделова покушала да се додвори Маску стекао се када је она европски Закон о дигиталним услугама упоредила са Хитлеровим гушењем слободе.

Управо тај европски пропис могао би да буде искоришћен да Маск и „Икс“ буду кажњени за покушај мешања и утицај на националне политике недозвољеним средствима. Како медији сазнају, 150 званичника и чиновника европске комисије пратило је овај интервју у настојањима да пронађе доказе кршења прописа. Конкретно, поједини посматрачи оптужују Маска да примењује недозвољено политичко мешање кроз штимовање алгоритама који одређују које ће објаве бити приказане корисницима, између осталог и тако што његове објаве редовно буду приказиване и корисницима који га не прате на „Иксу“.

Због тога се Маск сукобио и са донедавним потпредседником Европске комисије Французом Тијеријем Бретоном, који је Маска оптужио за „страно мешање“, додајући да „морамо окончати ’двоструке стандарде’ и у Европи применити Закон о дигиталним услугама“.

„Брате, америчко ’страно мешање’ је једини разлог зашто не говориш немачки или руски“, написао му је тада Маск, покушавајући да на уличарски начин алудира да би без Американаца Французи данас били под немачком или руском влашћу.

Али, ту сукоб није заустављен. Подстрек томе је дао профил „Вишeград 24“ на „Иксу“, који је и раније објављивао непроверене садржаје. Овог пута је објавио део интервјуа који је Бретон дао једном француском каналу, написавши: „Бивши европски комесар Тијери Бретон каже да ЕУ има механизме да поништи потенцијалну изборну победу АфД-а: 'Урадили смо то у Румунији и очигледно ћемо то учинити и у Немачкој ако буде потребно.'“

Маск је поделио ту објаву, оценивши да је то „запањујући апсурд“, те да је бивши европски комесар за дигиталнa питања „тиранин Европе“.

Бретон је брзо узвратио, истичући да „ЕУ нема механизам да поништи било какве изборе било где у ЕУ“, те да то „уопште није оно што је речено у видеу“, већ да се односило на примену Закона о дигиталним услугама и обавезама модерирања садржаја.

Ипак, то није умирило Маска, који одавно критикује правила ЕУ која регулишу дигитални простор, оптужујући Брисел за цензуру.

Маскови пориви и интереси

Немачки вицеканцелар и канцеларски кандидат Зелених Роберт Хабек са насловнице „Шпигела“ поручује: „Даље прсте од наше демократије, господине Маск!“

„Штерн“, пак, на насловници пише: „Лажне вести, сајбер рат и мржња – тако Илон Маск и Владимир Путин манипулишу немачком изборном кампањом.“

Колумниста париског „Либерасиона“ истиче да Масков став има већи утицај на свакодневни живот људи од утицаја станара Беле куће.

„Масково овладавање ’Иксовим’ алгоритмима, његова финансијска моћ, која је упоредива са државном, и његова ултрадоминантна позиција у стратешкој технологији и ИТ индустрији, као и у вези са сателитима, довели су га у позицију да управља практично свим дебатама ’слободног света’ и чак спроводи технички и стратешки утицај на сукобе, као у Украјини“, пише француски колумниста, додајући да „уз то, он не може на изборима бити смењен са функције“.

Док немачки левичарски оријентисани медији оптужују конзервативни „Велт“ што је уопште дозволио да у свом недељном издању „озлоглашени ширилац лажних вести“ Маск објави ауторски чланак, и поједини амерички медији баве се мотивима Масковог мешања у европске послове.

„Маск себе види као спасиоца америчке демократије од прогресиваца“, изјавио је за „Волстрит џорнал“ Хозе Игнасио Торебланка, виши сарадник Европског савета за спољне односе. „Он сматра да не треба да се ограничи да то ради само код куће, већ да треба да се прошири и у Европи“, каже Торебланка.

„Ако Маск уложи у Европу исту количину новца коју је ставио на Трампа, он ће сваку државу да преокрене на популистичку агенду“, сматра дугогодишњи Трампов савезник и идеолог Стив Бенон.

„Упркос ангажовању и подстицању партија са ауторитарним склоностима, укључујући и немачку АфД, Маск заправо не ради на успостављању ауторитаризма укотвљеног у влади као што је фашизам“, истиче за амерички Ем-Ес-Ен-Би-Си политички коментатор Елад Нехорај, „већ ради на стварању свету у коме бизнис гута владе и постаје стварна владајућа класа“.

Професор технологије, медија и комуникација на Универзитету Колумбија Алексис Виховски сматра да је Масков фокус на Европу вероватно мање питање финансијске мотивације колико повећања његове моћи и коришћења свог утицаја да промени свет. „Он гради своје царство и тестира колико далеко може да иде“, рекао је Виховски за „Блумберг“ .

Остаје, међутим, питање да ли након провокације за Маска постоји и крај игре, и шта би то могло бити.

Амерички, кинески и руски империјализам

Док европски политички и медијски мејнстрим отворено страхује да ће „десничарски Сорош“, осим своје платформе, за десничарске странке и „одрешити кесу“, аналитичари широм света покушавају да протумаче како Маскову тренутну улогу, тако и његову будућност у оквиру Трампове власти. А на спољнополитичком пољу Трампова Америка у његовом другом мандату имаће знатно отвореније империјалне тенденције, бар судећи према Трамповим изјавама и пре инаугурације.

Трамп је већ усталасао међународну јавност најавом да не може да искључи ни могућност употребе војне силе или економске принуде када је реч о америчком преузимању контроле над Гренландом и Панамским каналом. Уз поновно сугерисање како би волео да Канада постане 51. америчка савезна држава, изабрани амерички председник је својом реториком заправо најавио савремену примену Монроове доктрине, која има за циљ пуну америчку хегемонију над оним што Американци сматрају својом природном сфером утицаја – Северном и Јужном Америком, као и северним Атлантиком.

Међутим, очигледно је да ће овако јавно и отворено исказивање америчких империјалистичких амбиција, у којем се мале и слабије нације третирају као обични пиoни који треба „мирно“ да прихвате да буду део поделе између империјалних сила, утицати и на понашање Пекинга и Москве.

Некадашњи Трампов саветник за националну безбедност Џон Болтон каже да би Трампова изјава о америчким интересима на Гренланду и неодрицању од употребе војне силе, могла да ојача позиције кинеског председника Си Ђинпинга и руског председника Владимира Путина, док покушавају да оправдају сопствеме експанзионистичке визије.

„То је потпуно иста позиција коју Си Ђинпинг има према Тајвану. Тако да сам лако могао да замислим Си Ђинпинга како каже: ’Види, ја савршено разумем близину Гренланда Сједињеним Државама. Тајван је нама близу. Трамп неће да искључи употребу силе на Гренланду. То је управо наша позиција. Ми нећемо то да искључимо на Тајвану’“, рекао је Болтон и додао да би и Путин могао да искористи Трампову реторику као оправдање својих поступака у Украјини. „Владимир Путин би могао да каже: ’Види, ја то свакако разумем. Украјина је кључна за нашу националну безбедност. Ми користимо силу. И, знате, искрено, да су Сједињене Државе извршиле инвазију на Гренланд – на коме су, узгред буди речено, данас стациониране америчке трупе – ја, Владимир Путин, не бих се томе противио’“.

Поједини руски коментатори ово тумаче као „забијање клина у односе Америке и Европе“, што, како процењују, „отвара одређене могућности и за нашу (руску) спољну политику“.

Трампов човек и за Русију

И док се Маск на „Иксу“ радује што су званичници Гренланда спремни да преговарају са САД, поједини немачки коментатори сматрају како све то већ утиче на расправе у Москви. Према тврдњи руског новинара и колумнисте „Шпигела“ Михаила Зјигара, његови извори блиски Кремљу, још пре америчких избора, изразили су забринутост да би Трамп у новом мандату могао да покуша да се такмичи са Путином „у мегаломанији“.

Ти извори данас, како тврди Зјигар, примећују да се догађаји развијају управо у том правцу – што није нарочито повољно за Москву на дужи рок. Он додаје да данас нико у Москви не сматра Трампа „нашим човеком“, као што је то био случај пре осам година, већ је „титула ’наш човек у Америци’ сада прешла на Илона Маска“.

Упркос томе што је од почетка руске инвазије на Украјину Маск украјинским оружаним снагама дао на располагање своју Старлинк мрежу сателитског интернета, он није нарушио своје добре везе са Москвом. Штавише, прошле године је „Волстрит џорнал“ објавио да Маск редовно има разговоре са Путином и неколико других високопозиционираних руских званичника, укључујући Сергеја Киријенка, бившег руског премијера који сада са позиције првог заменика шефа особља Кремља заправо врши функцију Путиновог главног оперативца и надзорника како се спроводи политика руске владе.

Док њујоршки дневник регуларне разговоре Маска са руским политичким врхом повезује са безбедносним ризицима за САД, поједини познаваоци руских прилика тврде да су у Москви уверени да Маск веома ужива у својој новој улози – а то је улога незваничног америчког државног секретара за односе са Русијом.

Додуше, међу руским коментаторима има и оних који „прогнозирају“ сукоб унутар тандема Трамп-Маск, али за то нема никакве назнаке. Напротив.

Оно што се чини сигурним јесте процена да би се евентуалном паду Маска у Трампову немилост највише радовале европске водеће политичке и медијске елите.