Мексико пола године уочи Мундијала: Рат нарко-картела и лешеви око стадиона

Велика потерница на којој пише да се за информације које би водиле хапшењу Немесија Рубена Осегуере Сервантеса, познатог по надимку Ел Менчо нуди награда од 15 милиона долара видљиво је окачена на зид полицијске станице у Гвадалахари.

Али чим полицајци из станице прођу поред плаката и изађу на улицу, ступају на територију једног од најмоћнијих нарко-организација у Мексику, названу Kартел нове генерације Халиско (Cártel de Jalisco Nueva Generación, CJNG). Ел Менчо је њен неприкосновени лидер.

Као и добар део Гвадалахаре, и ова полицијска станица је синула захваљујући неколико слојева свеже фарбе и опремe вреднe 400.000 долара добијене зарад безбедности три милиона посетилаца који се очекују на утакмицама Светског првенства kоје ће бити одигране у Мексику, поред друга два домаћина Мундијала, САД и Канаде.

Нашминкан је и релативно нови стадион Акрон, на којем ће се играти четири утакмице на предстојећем мундијалу, укључујући меч домаћина са Јужном Корејом и дерби између Шпаније и Уругваја.

Карте за ове утакмице су већ практично распродате, а једног броја карата, пише мексички дневник „Миленио“, дочепао се и шеф Картела који их је одмах проследио највернијим политичарима и савезницима из пословног света.

Средином октобра на стадиону Акрон одиграна је пријатељска утакмица између Мексика и Еквадора, која је суштински послужила да се обаве прве безбедносне провере пред Мундијал. Дуга колона навијача пролазила је кроз бројне баријере, изнад њих су летели дронови, а понеке су њушкали пси посебно увежбани за проналажење експлозива. Свуда унаоколо стражарили су озбиљно наоружани полицајци.

„Осмислили смо план који укључује све нивое власти. Наш циљ је да се утакмице светског првенства одрже у окружењу које ће бити безбедно за све“, рекла је Габријела Куевас, која ће у наредним месецима бити шеф тима за безбедност Мундијала, од којег само Гвадалахара очекује милијарду долара профита.

Лешеви око стадиона

Недалеко од места на којем се шефица безбедности хвалила миром и благостањем које Гвадалахару очекује током и после лоптања, група волонтера разгртала је жбуње и земљу, тражећи плитке рупе у којима су биле скривене црне вреће за ђубре. До краја потраге, на неколико локација, од којих су неке биле сасвим близу стадиону Акрон, ископано је 456 врећа у којима су чланови породица несталих током четврт века дугог рата картела и власти, пронашли делове тела најмање 93 жртве дивљања Ел Менчовог картела.

„До сада смо пронашли 456 врећа и то све око стадиона Акрон, на којем ће се играти утакмице Светског првенства. Нажалост, Светско првенство ће бити одржано на месту на којем су се десиле ужасне ствари“, рекао је локалним новинама Сервин Гарсија, један од волонтера који је учествовао у потрази за несталима.

Сервин је пре седам година, организовао групу волонтера покушавајући да сазна шта се десило са његовим сином Раулом који је у априлу 2018. године нестао код места Тлахомулко де Зунига. Од тренутка када је покренуо потрагу за Раулом, пронашао је још на стотине других тела, од којих огромна већина никада није идентификована.

Црне пластичне кесе, нетом ископане из црвенкасте земље, скоро одмах, преузели су истражитељи и полиција и, уз гласне протесте волонтера и породица несталих, предали их патолозима у локалним мртвачницама. 

Локални медији су пренели да је гнев усмерен против гувернера државе Халиско Пабла Навара и градоначелницe Гвадалахаре Вероникe Гарсијa, које оптужују да траже обустављање даљих потрага како би град, када дођу навијачи и фудбалери, изгледао „нормално“.

Истовремено, председница Мексика Клаудија Шејнбаум рекла је да Мексико има довољно снаге да гарантује безбедност током Светског првенства, те да туристи, фудбалери и сви остали немају разлога за бригу.

Статистика

Председница тврди и да је број убистава драматично опао откако је oнa у  септембру 2024. преузела вођење државе. Статистички подаци показују да је од јануара до новембра 2025. пријављено 21.743 убистава, али и да је у септембру прошле године у Мексику убијано 87 људи дневнo, док је у новембру oвe године тај број пао на „свега“ 55. 

Скептични мексички стручњаци за безбедност сматрају да статистичари у обзир нису узели једнако значајан раст броја отмица, тврдећи да је број убијених вероватно једнак као и раније, али да лешеви, још увек, једноставно нису пронађени.

Сервин и активисти који траже нестале сматрају да порука председнице нема претерано упориште у стварности, те да власти, претпостављајући економију интересима грађана, покушавају да умање размере кризе.

Само у Халиску, региону за који је „одговоран“ Картел нове генерације, нестало је око 15.000 људи, док је за деценију и по рата око територија, новца и утицаја између бројних банди и владе нестало више од 137.000 Мексиканаца. Страхује се да је овај број и знатно већи, али да породице из страха од освете картела добар део отмица једноставно не пријављују.

Упркос овим поражавајућим бројкама, локалне власти су последњих месеци уложиле силне напоре не би ли могуће госте и туристе убедили да је ситуација у Гвадалахари стабилна, те да картели не представљају стварну опасност.

„Чак склањају наше памфлете како посетиоци не би видели колике су размере проблема“, рекао је Сервин локалним новинама у Гвадалахари.

Повремено са тараба и бандера у близини једне од главних раскрсница у граду, како се намерници не би узнемиравали, власти или неко други склањају фотографије несталих и молбе за помоћ које остављају чланови њихових породица. У Мексико Cитију, неколико месеци раније, четири велика транспарента са сликама несталих уклонила је војна полиција.

Рат војске и картела

Брига за безбедност посетилаца Мундијала успела је да пређе Рио Гранде, па је Вашингтон, додуше невољно, пристао да услиши молбу Клаудије Шејнбаум дa, док траје лоптање, не предузима било какве агресивне акције против Ел Менча и његових убица.

Захтев из Мексико Cитија није претерано топло дочекан у Белој кући, али су Американци, без пуно ентузијазма, пристали да на неко време одустану од потере за „Сељачином“, како у преводу гласи Сервантесов надимак, у замену за чврсто обећање да ће мексичке власти појачати акције против лидера других картела.

Молба Клаудије Шејнбаум, суштински, представља последицу страха да би реакције картела на покушај хапшења неког од њихових вођа могле довести до нереда и тиме угрозити безбедност странаца који одлуче да уживо гледају утакмице у Мексику.

Порекло тог страха најбоље описује мексички термин „кулиаканазо“, или „кулиаканизација“, настaо после нереда у граду Кулиакан октобра 2019. године и експлозије насиља после хапшења Овидија Гузмана, сина шефа картела Синалоа, Хоакина eл Чапа Гузмана.

Полицију је тада напало око 700 припадника нарко-банди познатих по имену „сикарио“, који су их засули паљбом из свакојаког наоружања, укључујући ручне бацаче и тешке митраљезе. Гузманов син је ослобођен пошто су „сикариоси“ отели више од 40 људи и претили да ће их побити уколико „Ћапито“ не буде пуштен. До краја онога што је потом названо „Битка за Кулиакан” убијено је најмање 15 особа.

Сличан догађај поновио се и пре две године, када је најмање 30 војника и припадника нарко-банди убијено у 12 часова дугим борбама које су уследиле после још једног хапшења Овидија Гузмана. Запаљено је 250 возила, а војска је у акцијама употребила борбене хеликоптере и авионе. Погођене су најмање две летелице, али је млађи Гузман, на концу, ипак завршио иза решетака.

Тешко наоружане банде

Уклањање плаката са ликовима несталих, апели да се зауставе даље потраге за жртвама и молба Американцима да се, бар на неко време, уздрже од потере са мафијашима, део cу настојања власти да се улице мексичких градова не разликују од призора које ће посетиоци имати прилике да виде у градовима Канаде и САД-a, где ће се играти већина мечева Мундијала.

Сличан став има и светска фудбалска федерација. „Ови епски стадиони су савршена сценографија за догађаје који обећавају узбудљиве утакмице, испуњене страшћу, драмом и узбуђењима“, рекао је недавно шеф ФИФА Ђани Инфантино.

Крваве драме су, пак, део мексичке свакодневице већ скоро две деценије, откако су власти одлучиле да зауздају нарко-картеле, који са мање или више успеха контролишу велики део финансијских, безбедносних и друштвених токова ове државе.

Од тада, у рату је страдало око 120.000 људи, док се 137.000 воде као нестали. Само током 2020. године убијено је 34.600 људи и забележено 604 милиона крађа. 

Амерички председник Доналд Трамп је, од уласка у Белу кућу, тврдио да су мексички нарко-картели највећи непријатељи САД-a, поткрепљујући то податком да је у претходне три године од последица дроге фентанил страдало 225.000 Американаца. Бела кућа је зато ангажовала и посебну агенцију која је, после пар месеци истраге, обзнанила да су припадници мексичких картела „озбиљно простудирали“ ратове у Појасу Газе, Сирији и Украјини, након чега су набавили значајан број дронова способних да носе експлозив.

Осим дронова, око 170.000 припадника различитих банди у Мексику има на располагању и неколико врста оклопних возила наоружаних тешким митраљезима, модерно пешадијско наоружање и снајпере. Један од картела се својевремено хвалио како је са украјинског ратишта набавио противтенковске пројектиле „џавелин“.

После дроге, шверц имиграната је други најуноснији извор прихода за мексичке мафијаше, јер цена преласка у САД варира између 8.000 долара, колико износи за Мексиканце и остале Латиноамериканце, до 20.000, колико улазак у САД кошта нелегалне имигранте из Кине и азијских земаља.

Финале у „Хофином рају“

Нешто више од 4.000 километара северно од Гвадалахаре, на спектакуларном, 1,2 милијарде долара вредном стадиону у Њу Џерсију, играће се финале Светског првенства у фудбалу. Једна од најтрајнијих урбаних легенди у Њујорку говори како је тело својевремено најмоћнијег синдикалног лидера Џимија Хофе, киднапованог и вероватно убијеног од стране мафије средином седамдесетих, закопано испод „енд зоне“ стадиона Џајантса у Џерсију, на чијем је некадашњем паркингу изграђен стадион Метлајф.

Годинама су тренери, играчи и коментатори нападе својих екипа називали по човеку који је на мистериозан начин нестао 1975. године. Тренер Џајантса Бил Парселс се једном приликом издрао на кикера свог тима, рекавши му да „кратко шутне лопту, а не да гађа Хофу“.

Део стадиона, испод којег је Хофа наводно сахрањен, незванично је преименован у „Хофин рај“.

Место на којем је, наводно, сахрањен Џими Хофа истраживао је Мартин Скорсезе у свом филму „Ирaц“, а нешто мање озбиљно и „Симпсонови“. Та мистерија донекле је решена када „Митбастерси“, током рушења стадиона 2010. године, нису пронашли никакве остатке људских тела.