Холандија између Америке и Кине у рату за AI технологију: Битка за најважнију машину која прави најмоћније чипове štampaj

Крајем лета 1697. године, у бродоградилиштима Зандама надомак Амстердама појавио се необично висок руски тесар кога су радници звали „мајстор Питер“. Био је то руски цар Петар Велики, који је, путујући Европом инкогнито под именом Петар Михајлов, дошао и у Холандију да би, прерушен у обичног тесарског радника овде учио бродоградњу која је тада важила за најнапреднију на свету. Знањем које је из Холандије понео кући изградио је ратну морнарицу и учинио Русију поморском силом.

Три века Холандија је била место у које се долазило по технологију – некад да се научи, некад да се украде, али увек са далекосежним глобалним последицама.

Седамдесетих година 20. века, пакистански научник Абдул Кадир Кан радио је у холандској компанији FDO, подизвођачу европског конзорцијума URENCO, која је развијала гасне центрифуге за обогаћивање уранијума – машине без којих нема ни горива за реакторе ни материјала за атомску бомбу. Поверљиве нацрте и техничку документацију којих се дочепао радећи у Амстердаму и постројењу URENCO-а у Алмелоу прокријумчарио је у домовину, а Пакистан је захваљујући томе подигао свој нуклеарни програм. Иста технологија је одатле нашла свој пут даље у Иран, Либију и Северну Кореју.

Најважнија машина на свету

Данас се прича понавља. Холандија производи машину која се сматра најважнијом на свету за индустрију чипова. То је тзв. EUV литографска машина (Extreme Ultraviolet Lithography). Величине је градског аутобуса, тешка 180 тона, а за транспорт су потребна три „боинга 747“.

То је уређај који производи компјутерске чипове, тако што сноповима екстремне ултраљубичасте светлости (EUV литографија) у силицијумске плочице урезује електрична кола и компоненте хиљаду пута тање од људске длаке.

Чипови који се праве у EUV машини су најмоћнији на свету, много моћнији од оних који се праве у далеко бројнијим и доступнијим фотолитографским DUV (Deep Ultraviolet) уређајима. Ти чипови налазе се у најбољим телефонима, лаптоповима и суперкомпјутерима, покрећу најспособније моделе вештачке интелигенције, али и оружје на којима почива војна моћ Запада. Због тога су у самом средишту актуелног технолошког хладног рата.

EUV машина може се набавити само на једном месту на свету – у холандској фабрици ASML, која је право уско грло глобалне економије и технолошког развоја. И извор огромне моћи.

Значај компаније из Велдховена, малог града на југу Холандије, тешко је пренагласити. Однедавно је највреднија у Европи – вредна готово 700 милијарди долара.

ASML (Advanced Semiconductor Materials Lithography) је формално холандска компанија, тако да нема већинског власника. Њено власништво је распршено међу институционалним инвеститорима, инвестиционим фондовима и малим акционарима широм света. Највећи акционари компаније годинама су амерички инвестициони фондови попут „Блекрока“ (BlackRock), „Капитал рисерча“ (Capital Research) и „Вангарда“ (Vanguard). То на први поглед делује као важна полуга утицаја САД, али су удели ових фондова заправо далеко од контролних. „Блекрок“ је почетком 2026. држао тек 6,83% деоница, „Капитал рисерч“ 5,09%, а сви остали власници много мање. Уз то, тежина ових највећих удела последњих година опада: „Капитал“, који је пре пет година био убедљиво највећи акционар са 15,8%, пао је на тек трећину некадашњег удела, а „Блекрок“ је на садашњи ниво спао са некадашњих 8 одсто%.

ASML својом технологијом снабдева фабрике које праве чипове у САД и земљама савезницама. Међутим, зависност, па макар и од пријатеља, у овој стратешки значајној ствари постала је веома непријатна за Американце, баш као и осамдесетих када је Јапан постао опасна конкуренција, што се по њега није добро завршило.

Према Кини, свом главном ривалу, Америка поступа без рукавица. Чим је 2019. године ASML почео масовну производња EUV машина, Вашингтон је забранио њихов извоз у Кину, тако да Пекинг не поседује ниједну.

Осумњичени савезник

Али Вашингтон у то почиње да сумња. Амерички министар трговине Хауард Лутник недавно је рекао челницима ASML-а, иза затворених врата, да Вашингтон верује да је EUV машина – или њени кључни делови – можда доспела у Кину. О томе је крајем јуна прва известила агенција Блумберг. Ако се то десило, тиме би била прекршена америчка забрана.

Доказ да се Кина дочепала најмоћније машине на свету, међутим, никада није изнет пред јавност: амерички званичници тврде да га имају, али одбијају да га покажу, позивајући се на поверљивост извора.

„То је немогуће“, одбацио је ASML америчку тврдњу назвавши је обичном гласином, нетачном и штетном по репутацију компаније. Свака EUV машина, тврде, непрестано комуницира с компанијом, па ASML у сваком тренутку зна где се сваки њен уређај налази и да ли ради – ниједан се не може ни померити без знања произвођача. Реч је, уосталом, о уређају тешком као неколико аутомобила заједно, не о нечему што може неприметно да нестане.

Одговоре на питање зашто је ова тема сада уопште отворена, можда треба тражити у тајмингу. Оптужба је, случајно или не, стигла у за Холандију осетљивом часу и подсетила колико далеко сеже рука Беле куће, често и неприметно. Наиме, већ месецима се кроз амерички Конгрес пробија предлог закона, познат као „Меч акт“ (MATCH Act), којим се проширује забрана извоза и на мање напредне машине за чипове (DUV) – које ASML за сада још сме да продаје Кини – па чак и на њихово одржавање и на испоруку резервних делова. Стотине ових уређаја већ раде у кинеским фабрикама.

За ASML је аранжман с Кином од огромне важности: од продаје тих машина Пекингу, компанији долази око петине годишњег прихода. Зато је холандски министар спољне трговине Сјурд Сјурдсма крајем јуна отпутовао у Вашингтон на разговоре с Лутником и конгресменима, где се успротивио наметању додатних рестрикција извоза.

„О томе одлучује Холандија“, поручио је Сјурдсма после састанка, говорећи о прекограничној сарадњи своје земље и способности да ствара приходе.

Само што то није сасвим тачно – и управо ту лежи најмоћнија полуга Вашингтона. ASML машине садрже и делове америчког порекла, а према Правилу о страном директном производу (Foreign Direct Product Rule, FDPR), то је довољно да се закон САД односи на крајњи производ, ма где он био склопљен.

Другим речима, Америка не мора да поседује холандску компанију да би јој забранила да прода машину – довољно је да у њој има довољно америчке технологије.

Чије су холандске машине

FDPR је првобитно усвојен још 1959. године, али његова примена и значај су се драстично променили од тада. Када је усвојен, примарни циљ овог закона био је да се спречи да америчка технологија и научна достигнућа преко посредника у трећим земљама заврше у рукама Совјетског Савеза и земаља Источног блока.

Али од усвајања овај закон је ретко активиран и био је у сенци стандардних контрола извоза. Правило је постало глобално познато и екстремно рестриктивно тек у последњих неколико година, када је претворено у главно економско оружје у технолошком сукобу са Кином.

Једна од најважнијих компоненти EUV машина – извор светлости, генератор који у вакууму испаљује педесет хиљада капљица калаја у секунди, које ласер потом претвара у бљесак EUV зрачења – долази управо из Америке, из компаније „Симер” (Cymer) са седиштем у Сан Дијегу. Иако је ASML купио ту компанију, она ради на америчком тлу и под ударом је FDPR-а.

А колико се Холандија нашла на две столице, говори и потез који је Сјурдсма повукао током поменуте посете Вашингтону: потписао је „Пакс силику“ (Pax Silica), чиме се Холандија приклонила овој америчкој иницијативи из 2025. која окупља више од 20 савезника у циљу контроле глобалних ланаца снабдевања и смањења зависности од Кине у производњи чипова. Иницијативу координише Стејт департмент САД, а обухвата сарадњу савезничких и партнерских земаља и у областима полупроводника, критичних минерала, енергетике, дата центара, напредне производње и AI инфраструктуре.

Метеж који су направиле америчке тврдње о холандској EUV машини у Кини можда ће се стишати, поготово ако доказ никада не буде изнет. То је тек варница у широј борби за превласт у пољу вештачке интелигенције – а ASML, стиснут између Пекинга и Вашингтона, тешко да је последњи пут на удару. 

Како је све почело

Прича о EUV технологији почиње средином осамдесетих у Јапану, када је ASML још била мала и непозната компанија. Научник Хиро Киношита, ослањајући се и на ранија истраживања краткоталасне ултраљубичасте технологије у Совјетском Савезу током седамдесетих година, показао је да се помоћу екстремног ултраљубичастог зрачења (EUV) могу пројектовати слике са изузетно малим детаљима. Његов рад поставио је један од темеља за каснији развој технологије која је омогућила производњу све ситнијих структура у савременим полупроводницима. Отприлике у исто време, том идејом почеле су да се баве и лабораторије у Америци, али је јапанска технологија била бржа.

Данашња неповерљивост према Холандији само је бледа сенка тадашњег страха од Јапана, који је био ноћна мора америчке индустрије чипова. Јапански „Никон“ (Nikon) и „Кенон“ (Canon) владали су светом машина за производњу чипова, а Вашингтон је стрепео да ће САД заувек изгубити примат у овој области. Зато истраживање технологије EUV у Америци од осамдесетих добија државни новац – кроз Министарство енергетике, војну агенцију ДАРПА, па чак и Реганов програм „Ратова звезда“ – а изводе га три чувене националне лабораторије: „Лоренс Ливермор“, „Лоренс Беркли“ и „Сандија“.

Кад је Конгрес 1996. године хтео да укине финансирање ових пројеката, ускочио је „Интел“, уложивши око четврт милијарде долара и окупивши друге корпорације, АМД и „Моторолу“, у јавно-приватно партнерство названо EUV LLC.

У наредним годинама „Никон“ и „Кенон“ су остали изван приче, а на сцену је ступио ASML, неупоредиво мањи ривал од Јапанаца, који се обавезао да део компоненти набавља у САД.

Америка је тако EUV технологију једном већ учинила својим оруђем, а сада, кад се чини да јој измиче, покушава то да уради поново. 

ЦИА затвара круг

Индустрија чипова је једно од кључних глобалних безбедносних питања данашњице. А пошто је безбедност у питању, Американци ништа не препуштају случају, не либећи се да притом користе и механизме који се од њих не би очекивали. 

У октобру прошле године „Сабстрејт“ (Substrate), стартап из Сан Франциска, тврдио је да је развио алат за производњу чипова способан да парира опреми коју производи ASML. Посебно су занимљиви инвеститори које је „Сабстрејт“ привукао. Међу њима је „Ин-Кју-Тел“ (In-Q-Tel), инвестициона фирма коју финансира ЦИА и која улаже у стартапе од стратешког значаја за америчку обавештајну заједницу.

Ту је и Питер Тил, милијардер познат по либертаријанским ставовима и утицају у републиканским круговима, први спољни инвеститор у Фејсбук, суоснивач „Пејпала“ и „Палантира“, компаније за анализу података која је блиска америчким обавештајним и одбрамбеним структурама.

Најновији потез америчке владе је улагање у „Икслајт“ (xLight), стартап компанију из Калифорније која обећава револуционарна решења, пошто се ухватио укоштац са самим језгром производње – снажнијим и ефикаснијим извором екстремног ултраљубичастог светла (EUV) и његовим довођењем до силицијумских плочица.

Млада компанија је у јуну ове године добила државни подстицај од 150 милиона долара. Заузврат ће америчка влада, према прелиминарном договору, преузети власнички удео у „Икслајту“ који би га могао учинити највећим акционаром компаније.

Није то био први пут да Трампова администрација и америчке корпорације показују да нису гадљиви на државно власништво и владину контролу, позивајући се, чак и у том случају, на слободно тржиште.

Америчка влада је августа прошле године уложила 8,9 милијарди долара у акције компаније „Интел“ (Intel), добивши удео власништва од 9,9 одсто у некада водећем произвођачу чипова који је имао потешкоћа да иде у корак са светском конкуренцијом.

Истовремено, америчко Министарство трговине је преузело и оперативни надзор од непрофитне корпорације „Неткаст“ (Natcast), која је под Бајденовом администрацијом била изабрана да управља радом Националног центра за технологију полупроводника (NSTC) . Реч је о програму намењеном истраживањима и развоју индустрије полупроводника вредном 7,4 милијарде долара. 

Осим тога, Пентагон је у јулу 2025. године, уложио 400 милиона долара у компанију „Ем-Пи Материјалс“ (MP Materials), која управља рудником ретких земних елемената „Маунтин Пас“ (Mountain Pass) у пустињи Мохаве у Калифорнији, јединим активним рудником те врсте у САД, и тако постао њен највећи појединачни акционар. Ретки земни елементи неопходни су за производњу напредних технологија, укључујући електронику, електрична возила и војне системе, и махом се увозе из Кине.

„Желим да будем сасвим јасан – ово није национализација“, изјавио је тада извршни директор „Ем-Пи Материјалса“ Џејмс Литински. „Имамо одличног новог партнера у нашем највећем акционару, Министарству одбране, али и даље управљамо компанијом“, најавивши уз то да би, због претње „кинеског меркантилизма“, сличан договор могао да буде постигнут и са другим корпорацијама.

Слична логика видела се и месец дана касније, када су „Енвидија“ (Nvidia, тржишно највреднија компанија на свету) и АМД пристали на необичан аранжман о подели прихода –  они ће држави уступити 15% прихода од продаје напредних AI чипова Кини, да би им влада уопште издала извозне дозволе.

Иронија је да Америка,у борби против кинеског економског модела,посеже за државном интервенцијом, док другима држи лекције против ње. 

Кинески „Пројекат Менхетн“

Док се Вашингтон пита да ли је једна машина напустила Запад, Кина ради на томе да јој она уопште не буде потребна. Ако не може да је купи, направиће је сама – а према последњим вестима, ближе је томе него што се доскора мислило.

Подухватом у медијима познатом и као „Кинески 'Пројекат Менхетн'“ руководи Динг Сјуесјанг, блиски сарадник председника Си Ђинпинга, док „Хуавеј“ предводи мрежу компанија и државних института са хиљадама инжењера чији је циљ да створе домаћи систем производње чипова.

Кинески научници су, према извештају Ројтерса из децембра 2025, у строго чуваној лабораторији у Шенжену склопили прототип сопствене EUV машине. Направио га је, наводно, тим у којем су се налазили и бивши инжењери самог ASML-а.

Прототип машине је огроман, заузима готово целу фабричку халу и наводно већ успева да произведе екстремно ултраљубичасто светло, што је најтежи део целог посла – али још није направио ниједан исправан чип.

Пекинг је поставио циљ да прве функционалне чипове из своје EUV машине добије до 2028, мада стручњаци реалнијом сматрају 2030. годину.

У међувремену, Кина се сналази са оним што већ има. Уместо да чека сопствену EUV машину, произвођачи попут SMIC-а и „Хуавеја“ довијају се са старијим, мање напредним DUV машинама – оним истим које ASML за сада још сме да им продаје – тако што их доводе до крајњих граница њихових могућности.

Наиме, технолошка разлика је у томе што DUV машине за производњу чипова користе тзв. дубоку ултраљубичасту светлост (Deep Ultraviolet) таласне дужене од 193 нанометра, а EUV машине екстремну ултраљубичасту светлост од само 13,5 нанометара. Међутим, кинески произвођачи користећи вишеструко експонирање (multiple patterning) и друга техничка решења успевају да са DUV машинама производе чипове какви су се донедавно могли добити једино најскупљом EUV технологијом. Јесте скупље, спорије и уз више шкарта – али довољно да Кина остане у трци док чека своју машину. Управо ово „крпљење“ можда и јесте разлог зашто Вашингтон сада хоће да јој затвори приступ и мање напредним DUV машинама.

Чија је вештачка интелигенција

Да Кина технолошку трку схвата озбиљно, видело се и на Светској конференцији о вештачкој интелигенцији (WAIC), одржаној од 17. до 20. јула у Шангају. Порука је била недвосмислена: Кина себе нуди као предводника новог светског поретка у вештачкој интелигенцији, нудећи своје бесплатне моделе отвореног кода – које свако може да преузме с интернета и прилагоди сопственим потребама – као јавно добро и као противтежу америчком утицају.

„Развој вештачке интелигенције не сме бити соло наступ једне земље, него симфонија међународне сарадње“, поручио је председник Си Ђинпинг у уводном говору на овој конференцији и упозорио да ниједна нација не сме да своје безбедносне интересе ставља изнад туђих – што су многи прочитали као директну критику америчке политике ограничавања напредних AI чипова и технологија Кини. 

Дан раније, 29 земаља – међу којима Бразил, Индонезија, Малезија, Јужноафричка Република, Сенегал, Русија, Куба, Пакистан, као и Србија – потписало је у присуству генералног секретара УН Антонија Гутереша споразум о оснивању Светске организације за сарадњу у вештачкој интелигенцији (WAICO), са седиштем управо у Шангају. Аналитичари очекују да ће Пекинг вероватно искористити овај савез да у УН утиче на обликовање политике у вези са вештачком интелигенцијом.

Тиме се слика заокружује: свет се све видљивије групише око две технолошке иницијативе: с једне стране америчка „Pax Silica“, која окупља западне савезнике; с друге WAICO, окренут Пекингу и земљама Глобалног југа. Тек ће се видети који ће концепт превладати – визија отвореног кода доступног свима, или модел затворене технологије под строгом контролом.

У свему томе, ASML и његова машина остају на првој линији фронта, док свака нова забрана, како показује кинески пример, само убрзава онога кога је требало да заустави.