Александар Вујовић: Дигиталне платформе невидљиво цензуришу štampaj

„Били смо блиски пријатељи све до његове смрти и ето, на крају је на мене пала и одговорност и част, и обавеза и привилегија да наставим то животно дело Жељка Цвијановића. 'Нови cтандард' окупља неке људе већ дословно 15 година. То је врло специфична коментаторска заједница, то су људи који на форумима 'Новог стандaрда' пишу о разним темама. Како је играо Ђоковић, шта су данас јели, шаљу песме једни другима, неки текстови имају и по 300-400 коментара. Они се међусобно друже. Њихова окупљања у кафани са Жељком су почела и пре него што сам ја дошао у 'Нови cтандард'. Људима који воле политику а немају с ким да је, народски речено, бистре, треба такво друштво. То су људи који воле да макар једном недељно седну са неким да попричају о политици, и то им прија… Моми Капору су стално говорили да лагано пише, а он се због тога љутио: 'Aко је лагано, хајде ви пишите лагано'. Жељко, заправо, такође није писао лагано. Он ми је рекао једном да је писање копањe. И иако је писао врло дисциплиновано, готово до самог краја живота, никада му то није било лако“, каже гост Бермудског троугла Александар Вујовић, главни и одговорни уредник сајта „Нови  cтандард“.

Са саговорником подкаста о медијима разговарамо о покушајима „карактерног убиства“ Цвијановића, његовој каријери и њиховом приватном односу, али и о информатичкој револуцији, борби између утицаја и читаности, финансирању медија без европских фондова и помоћи државе, публици и саговорницима са десног идеолошког спектра и садржајима једног „суверенистичког“ медија.

С Вујовићем разговарамо и o суревњивости међу интелектуалцима и утицају Јутјуба на резултат избора, да ли је овај канал заслужан за политички продор Бранимира Несторовића, праву на преношење текстова са других сајтова, алгоритмима који гуше непожељне садржаје, контроли информација на интернету и фактчекерима – занимању које које настаје након Трампове победе на председничким изборима.

„Оно што ми пренесемо и објављујемо на нашем сајту, као фактчекер проверава неко из Босне и Херцеговине, конкрентно из Сарајева. Иако ми имамо потпуно супротстављене националне наративе. Ми не гледамо исто на тај рат, на пример, али они кажу да то што ми пишемо чињенично није тачно. Онда, не ради се само ни о чињеницама. Ево, на пример, скинули су нам текст у коме је професор Ненад Кецмановић, човек који је предавао политичке науке и у Сарајеву и у Бања Луци и у Београду, написао да Кристијан Шмит није легални високи представник. То тврде и Русија и Кина и добар део света. Пазите, човек пише колумну, то је мишљење, opinion piece. Они су то означили као fake (лаже), чак wrong (нетачно) и тражили нам да уклонимо са друштвених мрежа и напишемо извињење. Али, још једна бизарнија ситуација нам се догодила кад је Бајден заспао на састанку са тадашњим израелским премијером. Он је минут држао очи затворене и није их померао. Тада смо још увек имали категорију 'дневне вести', у којој смо прeносили вести са других медија, и у њој смо то објавили. Сви медији су пренели да је Бајден заспао, и амерички. А нама је стигло обавештење из Сарајева да је то нетачно и да није заспао, него је држао очи затворене 60 секунди. Кад се жалимо, Фејcбук одговори да тако процењује raskrinkavanje.ba.“