Од Голије одваљен: О једном бившем уреднику затворских новина

Ненад Јаћовић је одрастао у сеоској породици, чини ми се у селу Здрављак на планини Јелици, али су његови родитељи поред сеоских послова радили и у чачанској индустрији. Имао је млађег брата, али је Ненад послат на Голију, у завичај, да одрасте са родбином. Разлог за то беше врло једноставан. Родитељи Ненада Јаћовића били су глувонеме особе и желели су да дете које говори научи језик са родбином.

Након што се међу рођацима на Голији научио говору, вратио се у Чачак и кренуо у школу.

Био је снажно дете. И сутра снажан човек. Као од Голије одваљен.

У једном тренутку живота кренуо је странпутицом. Ушао у криминалне воде, али ни тада није заборавио да буде човек.

Причао је... Једном приликом, у Руми, избавио је докторку, Рускињу, од криминалаца. Наиме, једна група жена из Источне Европе транспортована је кроз Србију према Италији, а међу њима је била докторка којој је неко обећао да ће у Италији радити у ординацији.

Неки криминалац је желео силом да одведе Рускињу у кревет, али тада је образ показао Ненад Јаћовић и заштитио нејаку жену која је желела да ради као лекар, а не као проститутка.

Није се уклапао у криминалне радње, али је ушао у тешко зло које се зове камата.

Наиме, позајмљивао је новац... Када један Чачанин није хтео да му врати новац, или није могао, Ненад Јаћовић га је ставио у шкаф аутомобила... Добио је за то дело две године затвора. Лежао је у КПЗ Ниш. И сам Ненад је говорио како казнена политика није ни близу правде: „Мени две године, а неком што је крао шуму исто две године! То није у реду!“

А шта је Ненад Јаћовић радио у затвору? Тамо је уређивао затворске новине. Ех. шта би неки комунистички дисиденти дали да су могли такав податак ставити у своје биографије!

И у затвору се Ненад Јаћовић понашао као човек. Штитио је једног имућног Албанца, затвореника, од наркомана који су покушавали да га рекетирају.

Ненад Јаћовић је био један од главних организатора протеста затвореника који се догодио у нишком затвору непосредно након 5. октобра 2000. године. У затвору се променио. Одлучио је да се више не враћа у криминал.

Када је изашао на слободу, посветио се новинарству, али у новинарству није било много новца. Отворио је и кафану... Сналазио се. Иначе, био је разведен, а имао је кћерку и био веома везан за свог млађег брата. И за завичај предака, планину Голију код Новог Пазара.

По изласку из затвора, говорио је Ненад Јаћовић да је камата зло. „Када сам дошао пред кућу једног дужника, погледала ме његова кћерка, како ме само погледала... Од тог погледа све у животу ми је кренуло низбдо“, говорио је.

Основао је организацију „Волим Србију“ и на адресе 22 локална парламента послао захтев за подршку иницијативе за борбу против наркоманије. Подршка је стигла од половине градских парламената.

Иницијатива за борбу против наркоманије коју је покренуо Ненад Јаћовић садржала је пет тачака: да се проблем наркоманије прогласи приоритетом; да се у решавање овог проблема укључе све државне институције; да се пооштри казнена политика према дилерима дроге; да се на државном нивоу организује рад посебних установа за лечење болести зависности; и да се спроводи непрекидна кампања о превенцији болести зависности по школама и факултетима.

Написао је роман Ледена стена. То је сведочење о злу, насиљу, мржњи и нехуманости међу затворским зидинама. Роман је писан директним речником сурове улице.

„Сви догађаји описани у књизи су потпуно истинити. Имена осуђеника нису навођена у потпуности. Тачна имена и презимена коришћена су само за службена лица. За лица којима нисам успео сазнати генералије користио сам надимке по којима су познати у робијашким круговима“, говорио је Јаћовић.

Ненад Јаћовић није више на овом свету. Легао је једне вечери, али ујутру није устао из кревета. Кад помислим на његову смрт, запитам се: зашто нисмо могли да му нађемо посао и вратимо га међу људе. Ипак је, међу свима, био бивши осуђеник, а желео је да допринесе Јелици, Чачку, Голији, Новом Пазару, Србији.

Био је један од ретких људи који је ушао у криминал, али је из криминала изашао као борац против криминала.

Говорио је против дроге и против камате.

Ово није прича о Ненаду Јаћовићу. Ово је питање за свакога: како покајаног осуђеника запослити? Како му наћи место међу људима?