Петиције, националне фреквенције и Лепи Мића у гаћама: Ријалитијем против ријалитија štampaj

„Је л‘ се можда може добити кафа", питао је Жељко Митровић, пошто је у понедељак 21. јуна, сео за сто у студију емисије „Прави угао".

„Може, може аутоматуша...", одговорио је власник ТВ Пинк на понуду ауторке и водитељке емисије Љубице Гојгић.

Оба учесника дуела на сто су спустила фасцикле са документацијом.

„Елаборат?", нашалила се ауторка емисије.

„Ово је много више од елабората", одговорио је Жељко Митровић.

По уласку у студио није се руковао са Савом Манојловићем, директором кампање „Крени промени", који је већ седео за столом и пио кафу са аутомата.

Руковали су се претходно, у ходнику. Тамо где су по уласку у Студио пет оставили своју „публику" која је дошла да подржи учеснике у овом дуелу. Два члана покрета „Крени промени" и многоструко више „навијача" Телевизије Пинк, међу њима и чланови обезбеђења Жељка Митовића.

У ходнику је остала и екипа „Око магазина" која је камером забележила шта се дешавало иза кулиса емисије Радио-телевизије Војводине „Прави угао" која се у новинарским круговима ових дана коментарисала скоро као фудбалска утакмица.

„Је л' Косово Србија? Jе л' Косово Србија?", питао је на почетку емисије Жељко Митровић Сава Манојловића и оптужио га да је продао своју имовину на Косову.

„Хоћете да Вам одговорим на питање? Када сам отишао из Приштине имао сам 13 година, нисам продао имовину. И - да, Косово је Србија", одговорио је Манојловић на крају емисије.

Ријалитијем против ријалитија

Већ у првих неколико минута емисије чуле су се увреде. Жељко Митровић је Сава Манојловића назвао лажовом, преваратном и сеоском варалицом. Јер, како власник Пинка каже, Манојловић нетачно тврди да Жељко Митровић није платио порез држави иако зна да је то услов да би уопште могао да конкурише за доделу националне фреквенције.

„Јеси ти ретардиран? Јеси ти ретардиран?", ово питање неколико пута се проломило Студиом пет.

Тако је Саво Манојловић доведен у готово парадоксалну ситуацију. Борац против ријалитија увучен је у ријалити.

„Да ли Вас је овим Жељко Митровић увео у ријалити", питали смо Манојловића по изласку из студија.

„Ја не мислим да ме је увео у ријалити. Изнео сам своје аргументе. Свако одговара за себе. За мене и потписнике петиције (за одузимање националне фреквенције телевизијама Пинк и Хепи због емитовања непримереног садржаја) победа је то што смо на националној фреквенцији могли да видимо професионалног новинара као што је Љубица Гојгић. Многи професионални новинари су протерани са националних фреквенција", одговорио је Манојловић мислећи на чињеницу да је ТВ Пинк тог дана реемитовао емисију „Прави угао" РТВ Војводине.

„Нисам га ја увео у ријалити. Увео се сам својом петицијом", рекао је Жељко Митровић за Око магазин по изласку из студија.

Телевизијски водитељ Филип Чукановић на ово питање одговара једном реченицом: „За танго је потребно двоје".

Чукановић не крије да би волео да је у понедељак био на месту Љубице Гојгић јер је овај дуел био „телевизијски изазов".

Pадио водитељ и аутор колумне „ТВ манијак" у недељнику „Време" Драган Илић каже да смо у овом дуелу видели „судар два света".

„Ако избегнемо тај ријалити фолклор који живи Жељко Митровић, овде се види да заиста постоји повлашћена класа, која себе види као свемоћну. Видели смо судар јавног и приватног интреса", каже Драган Илић.

Члан 11. Правилника о минималним условима

Али смо чули и то да је јутарњи програм по категоризацији колажни тип емисије кроз који се, према мишљењу власника „Пинка", провлачи дечији, културно-уметнички, научно-образовни и документарни програм. Све оно што му Саво Манојловић замера да у програму нема и да није у складу са чланом 11. Правилника о минималним условима за пружање медијских услуга.

„Емисија 'ДНК' је чист документарни програм", рекао је Жељко Митровић.

Митровић каже да је елаборат програмског концепта предат пре 16 година, када је Тв Пинк први пут добила националну фреквенцију, да се у међувремену променио свет, а камоли програмске шеме, као и да је Пинк о томе обавестио РЕМ, али да Саво Манојловић то не разуме.

Шта су овде, међутим, чињенице?

И мимо правилника РЕМ-а, чланом 79. Закона о јавном информисању није дозвољено објављивање информације којом се вређа нечија част и углед.

А према Извештају о начину испуњавања законских и програмских обавеза комерцијалних пружалаца медијских услуга за 2020. годину, који је објавио РЕМ, наводи се да Телевизија Пинк „упркос наводима из Елабората да је дечји програм у програмском концепту заступљен кроз информативни, играни, спортски и забавни програм, као и кроз посебне тематске емисије и одговарајуће филмове и серије, домаће и иностране, у 2020. години није емитовала дечји програм".

У истом документу наводи се и то да на програму ТВ Пинка нису емитована три од пет обавезних програмских жанрова: културно-уметнички, научно-образовни и дечји, а четврти обавезни жанр - документрани програм - био је заступљен са 0,03% у укупно емитованом програму, чиме овај пружалац медијске услуге крши крши одредбе из члана 11. Правилника.

Међутим, чињеница је и то да овај Правилник није постојао 2004. године када је Жељко Митровић први пут добио националну фреквенцију. Усвојен је 12 година касније - 2016. године.

Програм у процентима

Додатно, у извештају се види и како у процентима изгледа програмска шема Пинка: ријалити учествује са 38,6 одсто, информатива чини 31,85 одсто, а ЕПП чак 13,87 одсто. Мањи удео од реклама имају серијски (8,01) и забавни програм (5,23).

Конкретно, када је реч о емисији „ДНК", за РЕМ је она ријалити, а не документарни програм. Према категоризацији регулатора, Пинк је 2020. године, емитовао три документарца: филм сопствене продукције Прогон, филм европске независне продукције Патријарх српски Иринеј и филм из 2016. године реализован у сопственој продукцији Злочин без кајања.

Емисија „ДНК", коју спомиње Жељко Митровић у извештају, описана је као „ријалити у ком се расветљава спорно очинство, која је по форми најсличнија псеудодокументарним ријалити програмима, с тим што се у овом формату приказују стварни догађаји чији су актери реалне личности", наводи се у извештају. Али се додаје и то да је овај програм ранијих година био „споран са позиције угрожавања права деце и малолетника".

„Иако су аутори услед реакције Регулатора почели да прикривају идентитет малолетника, овај формат обилује садржајима који могу изазвати негативне емоције код гледалаца", пише у извештају РЕМ-а.

Иначе, након емитовања ове емисије у априлу 2015. године, Ж.К. (26) из Јагодине изгубила је живот. За убиство је осумњичен супруг С.К. (29) који ју је претукао до смрти.

Филип Чукановић каже да ту емисију никада није гледао, али да је то престрашно и да би због тога институције требало да раегују.

„Нисам сигуран да једна емисија може да потакне некога да уради тако нешто, али нема оправдања за то", каже Чукановић.

Драган Илић признаје да је емисију гледао.

„Ја сам ТВ манијак, све гледам. Годинама пратим ту емисију и она показује немоћ наших социјалних служби. Показује нашу менталитетску борбу јер се у њој доказује чије је дете, а не поставља се питање ко ће се о том детету бринути. Из те емисије је изашло много примера друштвене патологије. То, наравно, није документарни програм, исто као што и ово није дечији програм, јер ја тренутно стојим на дечијем игралишту. Та идеја да ако у програму имате дете имате и дечији програм, или ако на телевизији видите човека с наочарима значи да гледате научни програм, доста говори о томе на који начин људи који се приватно баве телевизијом схватају и јавни инетерес. Они ће покушати да увере људе, рецимо, да је ријалити програм модна ревија у којој се шета Лепи Мића у гаћама", обајшава Драган Илић.

Лепи Мића је, иначе, учесник ријалитија „Задруга". Свих сезона. 

Шта закон дозвољава?

У извештају РЕМ-а се наводи да је изузетно висока заступљеност ријалити програма у супротности са наводима из Програмског елабората ТВ Пинк. Иначе, у програмском елаборату је посебно истакнуто „да ће овај пружалац медијске услуге у потпуности и безрезервно поштовати и спроводити опште програмске стандарде утврђене законом, односно да ће, између осталог, доприносити подизању општег културног и сазнајног нивоа грађана; неће емитовати програме чији садржаји могу да шкоде физичком или моралном развоју деце и омладине; неће емитовати програме који садрже порнографију нити садржаје који истичу и подржавају насиље, наркоманију или друге видове криминалног понашања".

Саво Манојловић, тврди да се све ово у програмској шеми Пинка види и да је то разлог зашто ова телевизија треба да изгуби националну фреквенцију. И да у томе није једина.

„Не само да су кршили закон, него смо на пример на ТВ Хепи видели како неко улази са пиштољем, малтретира и туче жене. На то би тужилаштво требало да реагује. Имали смо ситуацију да је једна девојка морала да побегне, да је покушала самоубиство. Апсурдно је да говоримо о томе да ли је кад неко ишамара жену то за 21. век или камено доба, како то каже Жељко Митровић. То је за затвор", тврди Саво Манојловић.

Жељко Митовић, са друге стране, каже да он не ради ништа незаконито.

„Све оно што је дозвољено по закону треба омогућити медијима да емитују. Овде се прави нека заблуда како у 'Задрузи' на националној фреквенцији има насиља. Нема. Има на каналима који се зову 'Задруга 1', 'Задруга 2', 'Задруга 3', 'Задруга 4'. То су скрембловани, плаћени канали на којима је све дозвољено. Те садржаје преносе разни таблоиди и портали и људи то гледају на тим порталима и мисле да је то било на националном каналу. Није. Национални канал је двоструко заштићен: и компујтерски и људским фактором. Чак 60 одсто тога се одложено емитује. Све што је спорно се или бипује или блурује, зависи да ли је аудио или видео садржај", објашњава Жељко Митровић.

Филип Чукановић каже да бројке кажу да људи те садржаје гледају. Драган Илић, са друге стране, подсећа да су најпопуларнији садржаји на интернету порно-садржаји, али ви немате отворен приступ њима.

„Немам ништа против да се ријалити програми емитују, али по тачно одређеним правилима, да се емитују после 23 часа, са упозорењем са узрасном групом за гледаоце, са ограниченим рекламним програмом. У том случају не знам да ли би телевизије имале комерцијални мотив да ријалити програм емитују 10 или 12 часова дневно", каже Драган Илић.

Жељко Митровић, међутим, сматра да треба уважити и гледаоце „Задруге".

„Ако је петиција легитиман вид борбе, онда треба уважити обе петиције. На петицију Сава Манојловић коју је потписало 200.000 људи, ми имамо ову другу коју је потписало скоро два милиона људи. А он је на то одговорио: 'Није му ово гласање за 'Задругу''. Па је л' петиција легитимна или није легитимна", пита Жељко Митровић.

Саво Манојловић каже да поштује сваког потписника петиције, као и да гледање ријалитија није спорно.

„Ми нисмо за укидање ријалитија. Али не може се нешто што је јавно добро злоупотребљавати. Да будем врло пластичан, не можете да добијете субвенције да отворите школу, а ви на крају отворите стриптиз бар. Ви можете отворити стриптиз бар, али не можете добити субвенцију за то", објашњава Саво Манојловић. 

Папарацо путопис

Да ли је петиција погрешан вид борбе против Пинка, јер на један потпис против, Жељко Митровић може да сакупи 10 за. (Истина, јавно нисмо видели имена потписника ни једне ни друге петиције)

Саво Манојловић на ово питање одговорио је примером из Мексика. Пријатељ писац му је рекао како су забринути родитељи прикупљали потписе зато што је дрога доступна деци у школама.

„За један дан локални нарко бос прикупио је дупло више потписа", објашњавао је Манојловић за Око магазин парадокс у који је упао.

Парадокс је и то што су у уторак, 21. јуна, емисију Око магазина о ријалитијима, у којој је саговорник био и Жељко Митровић, рејтиншки потукле емисије „Задруга 5 - уживо" и „Задруга 5 - журка".

Или речником Драгана Илића, гледанија је била „модна ревија у којој се шета Лепи Мића у гаћама".

Речником Жељка Митровића, „документарац 'ДНК'" прошле среде такође је био на листи најгледанијих емисија.

Или, речником моје колегинице Јелене Митровић из Око магазина, ако је „ДНК" документарац, питање је само да ли је онда и емисија „Папарацо лов" путопис.

И питање је хоће ли и ове среде овај „путопис" бити први на списку најгледанијих емисија на свим телевизијама, као што је био прошле среде 15. јуна.

Парадоксално је и то што уоште није питање хоћу ли је и ја, као аутор прилога о ријалитијима, гледати. Откако сам 2018. године видела како камера прати певачицу Весну Змијанац која са кесама из набавке улази у локални кафић и како два стола иза ње седе један познати политичар и новинар, „Папарацо лов" скоро да не пропуштам.

Тако сам у овом „путопису" у коме камера прати познате личности видела и бизнисмена са Косова блиског владајућој странци како седи два стола иза бившег дечка певачице Светлане Ражнатовић.

Није, ипак, парадокс то што је „Слагалица", ипак, скоро сваког дана најгледанија емисија на свим телевизијама. У Србији, земљи ријалитија, то је правило, а 15. јун прошле недеље, када је „Папарацо лов" био најгледанији, био је изузетак.

Толико и о томе шта народ хоће да гледа.

Парадокс је што Лепи Мића у гаћама не зна ништа о томе. Од када је 2013. године први пут ушао у „Фарму", он и не гледа телевизију. Скоро деценију живи у ријалитију.