Демис Хасабис о вештачкoj интелигенцији: Револуција пред нама биће десет пута већа и бржа од индустријске

Ако имате неку представу о добитнику Нобелове награде, Демис Хасабис се вероватно у њу не уклапа. Релативно млад (има 49 година), мешовитог порекла (отац му је грчко-кипарског, а мајка кинеско-сингапуршког порекла), школован у државним школама, док је у децембру примао Нобелову медаљу од шведског краља није баш изгледао као да ми није место у мору седокосих мушкараца, иако му је све то, како признаје, било „прилично надреално“. „Заиста не умем да уживам у тренутку. Освајао сам награде у прошлости и увек бих помислио: 'Шта је следеће?' Али ова награда је заиста била посебна. То је нешто о чему сањаш као дете.“

Па, можда ви и нисте сањали о томе – али он свакако јесте. Хасабис је од малена био означен као изузетан – био је шаховско чудо од детета када је имао само четири године. Данас је, може се рећи, један од најважнијих људи на свету. Као шеф Гугловог огранка DeepMind, технолошког гиганта посвећеног вештачкој интелигенцији, он води – иако не сасвим усмерава – оно што би могло бити највећа технолошка револуција у нашим животима.

Тако се Хасабис нашао и у улози промотера и апологете вештачке интелигенције. Нобелова награда за хемију била је доказ какву корист вештачка интелигенција може донети: база података DeepMind-ова база података AlphaFold успела је да предвиди до тада несхватљиве структуре протеина, градивних елемената живота – што је пробој који би могао довести до безбројних медицинских достигнућа. У исто време, страхови у вези са будућношћу коју вештачка интелигенција доноси – а коју Гугл помаже да се уведе – све више расту.

Бити амбасадор вештачке интелигенције није баш оно што је Хасабис сањао. „Да је било по мом, задржали бисмо то дуже у лабораторији и урадили више ствари попут AlphaFold-а – можда чак излечили рак или нешто слично,“ каже он. „Али, тако је како је, и постоје добре стране и у овоме. Сјајно је што сви могу да се играју са најновијом вештачком интелигенцијом и сами осете каква је. То је заправо корисно за друштво – да се људи навикну, прилагоде се, да владе о томе расправљају... Претпостављам да морам да говорим посебно о научној страни, како бисмо требали да приступамо овоме и да размислимо о непознаницама – то јест како да их учинимо мање непознатим.“

У личној комуникацији, Хасабис представља мешавину приземне приступачности и углађеног професионализма. Уредан и дотеран, обучен потпуно у црно, носи два сата: један паметни, други аналогни (елегантан, али не претерано упадљив). Одаје утисак човека који је увек у журби. Разговарамо у његовој канцеларији у седишту DeepMind-а у Лондону. На зидовима су шаховске табле с потписима великих играча попут Гарија Каспарова, Магнуса Карлсена и Јудит Полгар. Још увек игра шах – табла је постављена на оближњем столу.

Управо га је шах увео у размишљање о самом размишљању. Између четврте и тринаесте године играо је такмичарски у јуниорским тимовима Енглеске. „Када то радиш у тако младом узрасту, то веома обликује начин на који ти мозак функционише. Велики део мог начина размишљања потиче из стратешког промишљања у шаху и суочавања с притиском.“

На папиру, мало шта из Хасабисове прошлости је наговештавало његову будућност. Његова породица је више уметнички настројена: „Мој отац у пензији је управо завршио компоновање мјузикла који је изведен у алтернативном позоришту у северном Лондону. И моја сестра је композиторка, тако да сам ја помало изузетак у породици.“ Нису били сиромашни, али ни нарочито имућни. Прелазио је из једне државне школе у другу у северном Лондону, а неколико година се школовао код куће.

Каже да је био и помало аутсајдер у школи, али изгледа да је одувек знао куда иде. Његови јунаци из детињства били су пионири науке као што су Алан Тјуринг и Ричард Фајнман. Добитке из шаха трошио је на ране кућне рачунаре као што су Sinclair ZX Spectrum и Commodore Amiga, и научио је да програмира. „Мало људи је било заинтересовано за рачунаре крајем осамдесетих. Било је нас неколицина који смо хаковали, правили игре и друге ствари – и онда је то постала моја следећа каријера након шаховске.“

Током деведесетих, индустрија видео-игара већ је експериментисала са вештачком интелигенцијом. Са 17 година, Хасабис је програмирао хит игру Theme Park, у којој играчи граде виртуелни забавни парк. „Игра је реаговала на то како сте је играли“, каже он. Ако поставите штанд са храном близу излаза са ролеркостера, ваши виртуелни посетиоци ће почети да повраћају.

Након студија рачунарских наука на Универзитету у Кембриџу, а потом и доктората из неуронаука на Универзитетском колеџу у Лондону, Хасабис је 2010. године основао DeepMind, заједно са Шејном Легом, колегом неуронаучником, и Мустафом Сулејманом, бившим школским другом и пријатељем његовог млађег брата. Њихова мисија била је једноставна, каже Хасабис: „Решити интелигенцију, па онда искористити ту интелигенцију да решимо све остало.“

DeepMind је убрзо привукао пажњу Силицијумске долине. Тим је 2014. представио вештачку интелигенцију која је самостално овладала Атари видео-играма као што је Breakout, без икаквог претходног знања. Интересовање су почели да показују сада већ добро познати технолошки играчи, укључујући Питера Тила (који је био један од првих инвеститора DeepMind-а), Гуглa, Фејсбукa и Илона Маска.

Хасабис је Маска први пут срео 2012. године. Током ручка у фабрици SpaceX-а у Калифорнији, Маск му је рекао да му је приоритет да стигне до Марса – „као резервне планете, у случају да овде нешто пође по злу. Не верујем да је у том тренутку много размишљао о вештачкој интелигенцији“ Хасабис му је указао на слабости у његовом плану. „Рекао сам: ‘А шта ако је управо AI та ствар која би кренула по злу? Онда ти Марс неће помоћи, јер ако ми можемо тамо, и AI ће сигурно лако тамо стићи, преко наших комуникационих система или нечег сличног.’ Није о томе размишљао. Само је један минут седео тамо ништа не говорећи, размислио и рекао: ‘Хмм, вероватно си у праву.’“

Убрзо након тога, Маск је такође инвестирао у DeepMind.

Године 2014, Гугл је купио компанију за 400 милиона фунти (што је довело до тога да Маск и Тил пређу на подршку ривалском стартапу OpenAI). Није их само приступ новцу и хардверу убедио да се одлуче за Гугл. Оснивачи Гугла, Лари Пејџ и Сергеј Брин, такође су били информатичари као и он, и „видели су Гугл као у суштини AI компанију“, каже Хасабис. И сам је користио њихове производе, попут Gmail-а и Гугл Мапа. „И на крају, помислио сам да је мисија Гугла да организује светске информације – заиста сјајна мисија.“

Са прозора његове канцеларије види се огромна беж грађевина – нова, скоро завршена зграда Гугла, у коју ће се DeepMind преселити следеће године. Може се слободно рећи да је главни разлог што овај технолошки гигант толико улаже у Велику Британију управо Демис Хасабис, који је инсистирао да остане у Лондону. „Наши први инвеститори су говорили: ‘Морате да се преселите у Сан Франциско’, али ја сам хтео да докажем да је могуће радити и овде“, каже он. „Знао сам да овде постоји неискоришћен таленат. И знао сам, ако будемо успешни, колико ће вештачка интелигенција бити важна за свет, па сам сматрао да је важно имати глобални приступ, а не само, знате, унутар 100 квадратних миља Силицијумске долине. И даље верујем да је то важно.“

Године 2016. DeepMind је поново шокирао технолошки свет када је његов AI победио једног од најбољих играча игре Го – друштвене игре знатно сложеније од шаха. Пробој са AlphaFold-ом у вези са структурама протеина био је још један велики корак напред: DeepMind је сада решио структуре више од 200 милиона протеина и учинио те податке јавно доступним.

Али пејзаж вештачке интелигенцијеје се сеизмички променио 2022. године, када је OpenAI објавио ChatGPT-3, који је фасцинирао јавност својом необичном способношћу да се носи са разним проблемима – од планирања стратегије до писања поезије. ChatGPT је изненадио велике технолошке компаније, посебно Гугл. „Они су заиста кренули на све или ништа, што је импресивно. Можда мораш тако да радиш кад си стартап“, каже Хасабис. „Сви ми из водећих лабораторија имали смо врло сличне системе, али смо и могли да видимо и њихове мане – на пример, да понекад 'халуцинирају'. Мислим да нико, укључујући OpenAI, није у потпуности схватио да ће постојати тако невероватне могућности његове примене и да ће људи добити толико тога. То је важна лекција за нас – да можеш да будеш и превише близу сопственој технологији.“

Трка је сада почела. DeepMind је постао „погонска соба Гугла“, како Хасабис каже, а вештачка интелигенција улази у сваки кутак његовог пословања: AI резимеи у претрази, паметни асистент Gemini (Гуглов одговор на ChatGPT), генератор слика (уз могућност додавања звучних ефеката), AI наочаре, алати за превођење, помоћници у куповини. Колико јавност заиста жели овакав свет унапређен вештачком интелигенцијом – остаје да се види. Конкуренција такође подиже игру. Компаније као што су Мета (Марк Закерберг), Амазон, Епл и Мајкрософт улажу велика средства, али и отимају таленте од ривала. Закерберг нуди и до 100 милиона долара за врхунске истраживаче. Сулејман, који је напустио DeepMind 2019. године, сада је на челу Microsoft AI-ја, који је недавно из DeepMind-а преотео више од 20 инжењера. Хасабис оклева да свог бившег пријатеља назове ривалом: „Радимо веома различите ствари. Мислим да је он више фокусиран на комерцијалну примену, док смо ми и даље посвећени граничним истраживањима.“

Та граница коју треба досећи је, свакако, AGI (Аrtificial General Intelligence) – тачка у којој AI достиже ниво људске интелигенције. „Не знам да ли ће се то десити у једном тренутку. Можда ће до тога доћи постепено“, каже он, „али имаћемо нешто што можемо основано назвати AGI, општа вештачка интелигенција, нешто што ће показивати све когнитивне способности које и људи имају – можда већ у наредних пет до десет година, ил можда чак и ближе.“

Другим речима, налазимо се у последњим годинама пре-AGI цивилизације – након којих више ништа неће бити исто. За неке, та перспектива је апокалиптична. За друге, попут Хасабиса – утопијска.

„Под условом да AGI безбедно и одговорно уведемо у свет – а ми, наравно, покушавамо да одиграмо своју улогу у томе – онда би требало да завршимо у свету онога што понекад називам радикалним изобиљем“, каже он. Он предочава медицински напредак, суперпроводнике на собној температури, нуклеарну фузију, напреда у материјалима и математици. „То би требало да доведе до невероватне продуктивности, а самим тим и до просперитета друштва. Наравно, морамо да се побринемо се тај просперитет правично расподели – али то је већ политичко питање. Ако у томе успемо, могли бисмо по први пут у историји човечанства живети у свету изобиља, где ствари не морају бити игра са нултом сумом. И ако то профункционише – могли бисмо заиста да путујемо до звезда?“

Да ли се Хасабис превише приближио сопственој технологији? Постоји толико питања у вези са вештачком интелигенцијом да је тешко знати одакле уопште почети: deepfake-ови и дезинформације, заменa људских радних места, огромна потрошња енергије, злоупотреба ауторских дела – или једноставно могућност да вештачка интелигенција одлучи да су људи сувишни и преузме ствар у своје руке.

Једно од конкретних питања које можемо да издвојимо јесте оно које се тиче огромне количине воде и електричне енергије коју ће, према превдиђањима, трошити будући AI дејта-центри – посебно у свету који се суочава с сушама и климатском кризом. До тренутка кад AI „реши“ нуклеарну фузију, можда више неће бити планете. „Постоји много начина да се то реши“, одговара Хасабис. „Да, биће потребно пуно енергије за системе вештачке интелигенције, али количина коју ћемо добити заузврат – чак и само у оквиру климатских решења – далеко ће надмашити те трошкове.“

Такође, постоји бојазан да је „радикално обиље“ само други назив за „масовну незапосленост“: Вештачка интелигенција већ замењује људе у многим пословима. Многи обећавају да „више никада не нећемо морати да радимо“, али зар то не значи да препуштамо економску моћ онима који контролишу AI? „То ће бити једна од највећих ствари које ћемо морати да решимо“, признаје Хасабис. „Рецимо и да постигнемо радикално изобиље и да га фер расподелимо – шта се онда догађа?“

Хасабис има два сина у касним тинејџерским годинама (његова супруга, рођена у Италији, је молекуларни биолог). Какву будућност замишља за њих? „То помало подсећа на доба у којем сам ја одрастао, када су кућни рачунари тек почели да се појављују. Наравно, ово ће бити много веће од тога, али морате прихватити нову технологију… Ако постанеш стручњак, нека врста ‘нинџе’ у коришћењу ових ствари, то ће заиста оснажити људе који су добри у коришћењу тих алата.“

Ипак, и „не-нинџе“ ће и даље имати своје место: „Потребни су нам велики филозофи, али и економисти, који ће промишљати о томе како би свет требало да изгледа када се појави нешто овако. Шта је сврха? Шта је смисао?“ Хасабис истиче да постоји много ствари које не радимо искључиво због користи: спорт, медитација, уметност... „Као друштво још више ћемо се окренути тим областима, јер ћемо имати и времена и ресурса за то.“

Тешко је замислити да ће сам Хасабис себи успети да одвоји много времена за такве ствари поред DeepMind-а, његове биотехнолошке компаније Isomorphic Labs, безбројних јавних наступа – списак се само шири. „Немам много времена када не радим, седам дана у недељи“, признаје. „Тада проводим време са децом играјући игре, друштвене игре, и то су ми неки од најзабавнијих тренутака.“ Не пушта их да побеђују, каже. „Играмо веома такмичарски.“

Такође је власник сезонске карте за фудбалски клуб Ливерпул и одлази на „шест, седам утакмица годишње“. Још увек игра шах онлајн: „То је као одлазак у теретану, али за мозак.“ Изгледа и да одлично игра покер. Вече након што је добио Нобелову награду, прославио је тако што је играо покер са Магнусом Карлсеном и неким светским шампионима у покеру. „У некој другој димензији, можда бих био професионални играч.“

Дакле, нема страха од будућности? „Ја сам опрезни оптимиста“, каже. „Све у свему, ако нам се да времена, верујем у људску генијалност. Мислим да ћемо ово урадити како треба. Такође, сматрам да су људи невероватно прилагодљиви. Мислим, погледајте где смо данас. Наши мозгови су еволуирали за начин живота ловаца и сакупљача, а ми данас живимо у модерној цивилизацији. Разлика овог пута је у томе што ће све бити десет пута веће од индустријске револуције – и можда и десет пута брже.“ Индустријска револуција, признаје, није била лака за свакога, „али не бисмо пожелели да се није догодила. Наравно, требало би да покушамо да минимизујемо поремећаје које овај талас доноси – али промена ће свакако доћи. Надамо се, набоље“.