Зашто БДП потцењује животни стандард у Србији

Процене Владе Србије указују да ће бруто домаћи производ (БДП) ове године износити 7.374 евра по становнику или 8.864 америчких долара per capita. На основу исте пројекције, а узимајући у обзир да су цене у Србији у 2020. у просеку биле дупло ниже од оних у Европској унији (тачније на 51,2% просека ЕУ), БДП по куповној моћи ће износити 14.180 евра или нешто преко 17 хиљада долара. Будући да ће српски БДП расти дупло брже од оног у ЕУ, Србија ће се грубо „попети" за један процентни поен, те ће њен БДП по куповној моћи (наравно по становнику) чинити око 44% европског просека у 2021. години. Како смо стално затрпавани подацима о неупоредиво бољем стандарду на Западу, ово и не изгледа толико лоше. Међутим, ситуација је заправо боља.

Наиме, прецизнији показатељ за компаративни увид у то како се живи у Србији је „стварна индивидуална потрошња (по члану) домаћинства". По том показатељу Србија се 2020. (по официјелним подацима ЕУРОСТАТ-а) налазила на 52% просека ЕУ, те би консеквентно, услед скоро двоструко бржег економског раста у односу на Европу, требало да буде на око 53% ове године.

Претворено у текуће евре, стварна индивидуална потрошња ће износити 17.148 евра (или 20,6 хиљада долара). Од земаља у региону, у поређењу са Србијом, у 2020. заостајала је  Албанија (40%), Босна и Херцеговина (43%), Северна Македонија (44%), док су у ЕУ и даље најсиромашнији Бугари (61% просека ЕУ).

Стварна индивидуална потрошња

Будући да Србија и даље услед самог обрачуна БДП потцењује стварни економски резултат, нпр. на обрачанавајући пун износ тзв. импутираних ренти, најављена легализација стамбених објеката би могла додатно подићи БДП, и до 7% (да не буде забуне, ради се само о обрачуну, тако да се то неће одразити на животни стандард). Тако би нпр. БДП по тржишним курсевима ове године у ствари износио 9,5 хиљада долара, или око 18 хиљада америчких долара, узимајући његов еквивалент по куповној моћи. (Када погледамо пројекције ММФ-а за ову годину, оне заправо скоро да не одступају од наших процена; тек око 1%). Стварна индивидуална потрошња би у том случају достигла око 57% просека ЕУ. Како је потрошња кључни индикатор благостања популације, овај показатељ је погоднији за описивање материјалне ситуације у домаћинствима, посебно јер она укључује, поред осталог, јавно финансирање образовних и здравствених услуга.

Будући да су плате око четири пута мање од просека ЕУ, поставља се питање како је то могуће. Одговор је једноставан: куповна моћ динара или евра је грубо двоструко већа у нашој земљи него на Западу (на шта указује статистика ЕУРОСТАТ-а за 2020).

Индикативно је да је утицај пандемијом изазване кризе на стварну индивидуалну потрошњу домаћинстава у ЕУ и Србији знатно ублажен због драматично растуће државне потрошње (са добродошлим фискалним дефицитом од 8% српског БДП-а у 2020. и очекиваних 6% у 2021), која се посебно сливала ка јавним добрима.

Да ли су стереотипи о потрошњи тачни?

Последњи подаци о структури потрошње домаћинстава ЕУРОСТАТ-а из 2019. указују на приличну тачност националних стереотипа. На пример, моди склони Италијани троше двоструко више на ту сврху од Немаца или Швеђана. Сиромашније чланице ЕУ природно већи део иначе мањег дохотка издвајају на храну (нпр. Румунија чак 16% БДП-а, Бугарска, Грчка, Летонија, Португал по око 11% БДП-а). У будућност загледани Јужнокорејци дају више него већина становника других држава на образовање (око 7% расположивог дохотка). Аустралијанци десетину приватне потрошње усмеравају на рекреацију (а тек нешто мањи износ на то дају Канађани и Јапанци), док у Србији за исту намену иде скоро дупло мањи део издатака за личну потрошњу домаћинстава.

У ЕУ се пуно троши у ресторанима и хотелима (чак 4,6% БДП-а), док у Индији за ту намену иде више него троструко мање од иначе вишеструко мањег БДП-а. Овај податак се лако може проверити обиласком Западне Европе где ћете наићи на пуне гостионице, за разлику од земаља нашег региона где је породични одлазак на ручак у ресторан још увек ствар престижа.

С друге стране, и економска политика игра важну улогу, па претежно приватно здравство, какво је у Америци, однесе добар део буџета сваког домаћинства. Истовремено, у Европској унији, у којој је јавно здравство уобичајено, на тај издатак иде само 2,3% БДП-а. У Русији, где се становање и грејање у великој мери субвенционише, живи се јефтиније, а то значи да новац остаје за друге ствари. Занимљиво да у хладној Русији чак око 5% БДП-а иде на обућу и одевање, док је у врелом Мексику тај износ три пута мањи.

Разлике су добрим делом последица стања економије. Нпр. богате земље, као САД, природно мањи део расположивог дохотка усмеравају за храну (мање од 7%) него Мексиканци или Руси који за ту сврху дају скоро трећину кућног буџета (овде треба додати да је укупна просечна потрошња вишеструко мања у овим државама). У САД од укупне годишње потрошње у 2019, која је износила чак 63 хиљаде долара по становнику, преко осмине је ишло на храну (код куће тек нешто више него ван куће), шестина на трошкове везане за транспорт, 3.050 долара на забаву, 1.443 долара на школство, а лавовски део (трећина) на трошкове повезане са становање, као што је рентирање стана.

Алкохол и месо

Када је у питању конзумирање алкохола прво место заузимају Литванци са просечних 15 литара годишње. Следе их Јужнокорејци, Чеси, Сејшелци, те Немци (са 13,4 литара). Србија је на жалост високо котирана са 11,1 литара на 29. месту од 189 земаља, док је нпр. Русија 17. са 11,7 литар), Британија 25, док су на дну листе, очекивано, исламске земље.

Ипак, будући да су дохоци између земаља веома различити, то имплицира да српска домаћинства троше значајно већи део расположивог новца на алкохол (и цигарете), чак 3.230 динара месечно или 4,8% укупних издатака домаћинстава.

Иначе, последњи расположиви подаци о личној потрошњи домаћинстава у нашој земљи (за 2019) указују да је она износила скоро 67 хиљада динара (од тога половина прихода је из редовног радног односа, а трећина од пензија). Издаци за храну и безалкохолна пића чинили су чак трећину свих расхода. За становање, воду и струју ишло је 16,5% од издатака за личну потрошњу домаћинстава, а следе издаци за транспорт, одећу и обућу, те за рекреацију и културу (сва три са по близу двадесетине укупних расхода).

Када је у питању конзумирање меса, прво место заузимају богати Американци са близу 98,6 килограма током 2017. Следе Аустралијанци, Аргентинци и Уругвајци, што је очекивано, имајући у виду релативно пространу територију за сточарство, те висок животни стандард првих. Потом су рангирани Израелци, Бразилци, водећи по броју крава у свету, те Холанђани и Новозеланђани. Оно што је позитивно изненађење јесте висока позиција Србије, одмах иза поменутих држава, са чак 72,1 килограма по становнику 2017, чак испред земље као што је Канада. На дну листе су углавном сиромашне земље, што је повезано са релативном скупоћом меса.