Задуживање, инфлација, камате: Све наше несавршености у савршеној економској олуји

Савршена олуја. Овим речима је председник Александар Вучић описао оно што се у српској енергетици догодило 12. децембра прошле године, када је због мокрог угља помешаног са јаловином стала Термоелектрана „Никола Тесла". И то баш у тренутку кад су струја и гас из увоза поскупели.

Савршена економска олуја дешава се кад различити проблеми дешавају у исто време, објашњава Иван Остојић, доскорашњи партнер у компанији „McKinsley".

Може ли савршена олуја да нам се понови? Не у само у енергетици, већ шире у економији?

Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику (РЗС) и сарадник билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) каже да глобална инфлација није никаква економска олуја која руши монетарни систем.

„То је поветарац", каже Ковачевић.

Професор Економског факултета Милојко Арсић, уредник билтена „Квартални монитор" не очекује да Србији и свету тренутно може да се догоди савршена економска олуја.

„Оно што би могло да се очекује је да евентуално опоравак на нивоу света па и Србије буде нешто спорији и да се можда догоди одређени застој, зато што ће се применити релативно оштрије мере монетарне политике", сматра Арсић. 

Ветрови с Атлантика

Ако изузмемо инфлацију од 7,9 одсто у децембру, српска економија је, наизглед, упловила је у мирне воде: планирано је смањењe јавног дуга и мањка у буџету.

Професор Милојко Арсић додаје и да имамо релативно високе девизне резерве и стабилан раст бруто домаћег производа (БДП).

„То су добри резултати. А имамо и неке факторе који моги да буду под утицајем светске кризе. Наша привреда у великој мери зависи од прилива страних директних инвестиција и од задуживања из света", објашњава Арсић.

У преводу, ветрови који дувају преко океана могу да помрсе неке српске националне рачуне. Инфлација у Америци на крају прошле године износила је 7,5 одсто. А зашто је за Америку једноцифрена инфлација толико драматична најбоље сведочи податак да генерација рођена осамдесетих година овакву инфлацију није видела за живота.

„Људи то нису доживели и онда доплази до страха за капитал, уштеђевину. Та инфлација доста обезвређује имовину оних који тргују на берзи, јавља се страх од будућности, смањује се тражња", каже Остојић. 

Задуживање у еврима

Да ли ће на нашу судбину ове године можда више утицати одлуке америчке, него српске централне банке? И шта ће то ове године урадити Џером Пауел, шеф америчког Феда, што за нас може бити важније од одлука које ће донети Јорговака Табаковић, гувернерка Народне банке Србије?

 „Очекује се да се укину све мере којима се убризгавао јефтин новац и очекује се снажно повећање камате на долар, која ће онда фактички смањитри доток новца у економији, али ће смањити инфлаторне притиске на тражњу", објашњава Иван Остојић.

Али и очекује се да до краја године камате на задуживање у еврима повећа и Кристин Лагард, шефица Европске централне банке.

За Србију, то може да значи скупље задуживање и за државу и за привреду и за становништво. Веће камате на ново задуживање значе да ће бити већи и државни дуг, који тренутно износи 30 милијарди евра. На крају прошле године то је било тачно 56,9 одсто БДП-а. А раст камата утицао би само на неке делове јавног дуга.

„То је онај део дуга који доспева у току одређеног временског периода и тада би се нижи део каматних стопа заменио вишим каматним стопма. Такође утицао би на део јавног дуга уговореног по промењивим каматним стопама. Та два дела јавног дуга учествују са отприлике четвртином у укупном јавном дугу. Коначно, раст камата би утицао негативно и на ново задуживање Србије, која би се задуживала по каматним стопама већим од садашњих за један или одсто одсто", каже професор Арсић и трошак раста камата за Србију процењује на око 200 милиона евра.

То је безначајно, одговара Миладин Ковачевић.

„Наравно, доћи ће до повећања цене новца, али ми позајмљујемо новац на светским тржиштима на разним местима. То није нешто због чега ми можемо да дођемо у позицију да не можемо да затворимо јавне финансије", каже Ковачевић. 

Планирани дуг

Међутим, буџетом је планирано да се Србија ове године задужи око 4,6 милијарди евра. Али уопште није планирана емисија еврообвезница, што значи да раст камата неће утицати на раст нашег јавног дуга, рекао је недавно за Око магазин министар финансија Синиша Мали.

„Упркос таквим изајвама представника власти није савим сигурно да се држава неће задуживати на међународном финансијском тршиту. Међутим, чак и ако се држава буде задуживала само на домаћем тржишту, а у свету дође до раста каматних стопа, тај раст би се пренео и у Србију, јер велики део новца води порекло из света", каже Милојко Арсић.

Да смо ми повећане трошкове имали и 2020. године подсећа Миладин Ковачевић.

„Па смо догурали до дефицита од 7 одсто и пали на 4,6 одсто. Сада дефицит додатно смањујемо на 3 одсто. Раст камата не значи да смо ми нека крта економија у којој подизање цена задуживања може да угрози наше јавне финансије", сматра Ковачевић.

Буџетом није планирана ни исплата 100 евра младима И то у два наврата. Државну касу ова мера коштаће додатних 200 милиона евра.

Али, то је кејнзијанска мера економске политике, такозвани хеликоптерски новац, што је добар начин за стимулисање економског опоравка, додаје Миладин Ковачевић. Међутим, то су сада завршене епизоде, то се више не ради, наглашава.

Милојко Арсић, са друге стране сматра да је било боље 100 евра, уместо младима, поделити угроженим слојевима становништва, попут пољопривредника или сиромашнима, или да се сачувају резерве за помоћ привредницима који ће бити угрожени због раста цена сировина.

„Ова структура расхода је вероватно под утицајем владајуће странке", каже Арсић.

Таква мера давања тих новчаних стимуланса постојала је и у Америци, али су се мање земље радије одлучиле за другачије политике, објашњава Иван Остојић.

„Није то нешто невиђено, али су се мање земље више усмериле на инвестициону, него на потрошачку стратегију", додаје. Други проблем за Србију, који ове године можемо да „увеземо" из света јесте раст цена сировина. То се већ прелило кроз раст инфлације, јер је две трећине раста цена у Србији под утицајем споља.

„И унутрашња политика у Србији, међутим, утицала је на убрзање инфлације. Када се хвалимо да смо имали највећи привредни раст и велики раст кредита, то је утицало на ублажавање пада БДП-а, на смањење незапослености, али и на велики раст тражње који је утицао на убрзање инфлације", сматра Милојко Арсић.

Инфлаторна очекивања

Цене сировина снажно расту, али расту и инфлаторна очекивања. На ту чињеницу упозорава Иван Остојић. Чак 73 осто бизнисмена у свету очекује раст цена у овој години. А поскупело је све: гвожђе, пластика, папир, хемикалије, енергенти, храна.

Миладин Ковачевић, са друге стране, сматра да инфлаторна очекивања нису много важна при једноцифреној инфлацији, али и да држава предузима мере које амортизују та очекивања. А те мере су попуњавање робних резерви и привремено ограничавање цена.

Ипак, инфлаторна очекивања у Србији су порасла. Извештај о инфлацији Народне банке Србије (НБС) од пре годину дана показује да су, према истраживањима Ипсоса, привредници очекивали инфлацију од два одсто. Сада очекују три одсто, показује најновији извештај. Становништво је очекивало инфлацију од пет до седам одсто. Сада очекује инфлацију од 10 одсто.

Милојко Арсић каже да су много важнија очекивања привреде, јер она указују какву политику они очекују у наредном периоду.

„Ако очекују три одсто, они ће толико да подигну цене", каже Арсић. 

Енергетска политика

Када је реч о енергентима, цене подиже сукоб око Русије и Украјине, Северног тока 2, додаје Миладин Ковачевић.

Међутим, Милојко Арсић каже да смо ми, због лошег управљања ЕПС-ом, имали и проблем на унутрашњем плану када је о енергентима реч, као и да тај трошак увоза струје може да се прелије и на буџет.

Миладин Ковачевић, ту ситуацију не назива енергетским шоком већ инцидентом.

За глобалну привреду стагфлација значи да ће се можда наћи у замци високе инфлације и ниског привредног раста. Зато ће шеф Феда Џером Пауел морати да нађе меру до које ће повећати камате на задуживање у доларима, а да не успори много амерички привредни раст.

„С једне стране постоји страх од високе инфлације, с друге стране имамо поремећаје у снабдевању, што успорава економски развој, па глобална привреда улази у сценарио стагфлације. То је оно на шта економисти мисле сада када кажу да може да нам се деси сваршена економска олуја", закључује Иван Остојић.

За Србију, ствар је још компликованија. Креатори наше економске политике брод српске привреде мораће да окрећу у супротном смеру од оног у коме глобални ветар тренутно дува. А две трећине нашег државног дуга је у страној валути и увозно смо оријентисана привреда. Кормило нашег брода већински је у туђим рукама.