Ко побеђује у глобалном валутном рату: Пропада ли амерички долар?

Пре избијања пандемије вируса корона почетком 2020. године и сукоба између Русије и Украјине фебруара 2022. године често су били присутни бомбастични текстови о суноврату америчког долара у међународном финансијском систему и његова брза замена другим међународним валутамa, и то не само евром, већ и кинеским јуаном због брзорастуће кинеске привреде - раст реалног БДП-а у периоду 2017-2019. био је од 6 до 7% годишње. Реч је о сејању илузија у очима јавности на чисто идеолошким основама, а не на основу темељних анализа кључних економских фактора који предодређују дугорочну доминантну позицију америчког долара у светским финансијама.

Ти фактори се не могу посматрати одвојено од растућих геополитичких поремећаја у свету. На њих, због страха, муњевито реагују учесници на финансијким тржиштима, бежећи, између осталог, у амерички долар као сигурну луку (валуту последњег прибежишта).

Интензитет страха као психолошке категорије се не може измерити, али нас монетарна историја учи да због страха долази до прекомерне реакције учесника на тржишту, па бег од слабих ка јаким валутама попут долара,  може бити фаталан за многе земље због бега капитала из њих и избијања валутних криза. 

Показатељи доминације америчког долара

Да је присутна само поступност у слабљењу америчког долара на дуги рок, а не стрмоглав пад, види се из динамике удела долара у званичним девизним резервама у свету, у периоду 1999-2020. годинe.

Удео долара у светским девизним резервама опао је на најнижи ниво - од 59% у четвртом кварталу 2020. године. То је за 12 процентних поена ниже у односу на 1999. годину у којој је уведен евро. Пад удела долара на кратак рок је настајао услед промене девизних курсева, а на дуги рок због одлука централних банака о промени валутне структуре девизних резерви.

У периодима слабљења долара према другим главним валутама удео долара у светским девизним резервама је опадао, јер је доларски износ резерви у другим валутама растао. Обрнуто, тај удео је растао у периодима његовог јачања. 

На крају првог квартала 2021, удео америчког долара у светским девизним резервама је износио 59,4%, а на крају другог квартала 2022. године 59,5%, што значи да је дошло да малог повећања у односу на дугорочно најнижи ниво, од 59%. 

Евро, као друга по значају међународна валута, учествовао је у светским девизним резервама у највећем броју година са 19-20%. У 1999, години, када је уведен, учествовао је са 19%, што само указује колико је било тешко потиснути амерички долар као доминантну валуту. Значајнији напредак је постигнут само код учешћа евра на међународном тржишту обвезница - повећано је на 24,6% у 2021. години, док је на међународним тржиштима кредита износило 17,6%.

Трећа по значају међународна валута је јапански јен, са учешћем са преко 5%, а четврта по значају је британска фунта, са учешћем близу 5%. Кинески јуан учествује са испод 3% у светским девизним резервама.

Упркос дугорочно опадајућој моћи долара, његова доминација у светским финансијама у блиској будућности се не доводи у питање, што потврђују следеће непобитне чињенице:

- Око једне половине светске трговине се одвија са фактурама које гласе у доларима. У 2020. години близу једне половина вредности увезених роба у ЕУ је фактурисано у доларима, а реч је углавном о нафти и нафтним дериватима (извор: Еуростат).

- Око једне половине свих међународних кредита и глобалног износа дужничких хартија од вредности је номинирано у америчким доларима.

- Близу 90% свих трансакција на девизним тржиштима, на којима се тргује девизама, одвија се у доларима.

Да евро не може значајније да угрози долар показују поновно повећање удела америчког долара у међународним плаћањима на рачун евра као друге по значају међународне валуте.

Удео америчког долара повећан је у фебруару 2022. године на највиши ниво од 2013. године - на око 41%, док је удео евра смањен на 35,3%. То је директна последица: забране руским банкама да користе SWIFT након избијања сукоба између Русије и Украјине; пада вредности евра у односу на долар због растуће стопе инфлације и успоравања привредне активности у еврозони након избијања тог сукоба коме се не назире скори крај.

Евро губи рат са доларом

Конструкциона грешка у еврозони даје још мање шансе евру да у постојећој кризи потисне долар. У чему је била грешка?

Дозвољено је да чланице еврозоне постану земље којима није било место у монетарној унији са најразвијенијим земљама које су чиниле њено језгро: Немачком, Француском, Холандијом... Ово због нижег нивоа продуктивности фактора производње и ниске конкурентности предузећа, склоности пореској евазији и буџетској недисциплини, праћеној енормним задуживањем државе, као у случају Грчке, Италије, Шпаније и Португалије, затим високог степена корупције у друштву, итд.

Штавише, за неке земље, попут Грчке, фризирани су резултати о испуњености Мастрихтских „критеријума конвергенције" о стању јавних финансија - буџетског дефицита и нивоа јавног дуга (уз помоћ неких међународних инвестиционих банака), уочи одлуке о пријему у еврозону. Управо због те конструкционе грешке, еврозона и читава Европа плаћају високу цену јер су Европској централној банци (ЕЦБ) везане руке у борби против инфлације која је достигла 10 одсто на годишњем нивоу у септембру 2022, а у Немачкој и више, што није забележено од настанка еврозоне.

ЕЦБ не може рестриктивном монетарном политиком да лечи трошковну инфлацију насталу због експлозије цене гаса и нафте након увођења санкција Русији. Поређење учешћа трошкова на име потрошње нафте/гаса у БДП-у од нафтног шока 1974. до гасног шока 2022. показује да су негативни ефекти гасног шока далеко већи у случају Италије, Шпаније и Немачке

ЕЦБ је кренула са подизањем кључне каматне стопе која сада износи 1,25% и вероватно ће уследити ново повећање од 75 базних поена на седници Управног савета у октобру, али то повећање далеко заостаје за повећањем кључне каматне стопе америчког ФЕД-а, која сада износи 3-3,25%.

ЕЦБ не сме да агресивније повећава каматну стопу као ФЕД баш због презадужених земаља еврозоне. Због виших захтеваних приноса на државне обвезнице од стране инвеститора те земље могу брзо доћи у ситуацију да не могу да сервисирају своје дугове. Захтевани принос на грчке државне обвезнице са роком доспећа од 10 година се повећао на око 4,7%, а на италијанске на око 4,5%, што је за преко два пута више у односу на немачке обвезнице.

Не постоји фискална унија у еврозони, па нема могућности да се у кризним условима интервенише из јединственог наднационалног буџета. Зато је ЕЦБ последње прибежиште по цену високе инфлације и стрмоглавог пада курса евра у односу на долар - сада пад за 13 одсто у односу на годину дана раније. 

Према проценама тржишних актера о кретању кључних каматних стопа централних банака на почетку октобра 2022, ФЕД ће до јуна 2023. наставити са агресивном политиком повећања кључне каматне стопе у борби против инфлације, док ће ЕЦБ прибећи поступном повећању те стопе. 

То значи да ће притисци ка даљем слабљењу евра према долару бити присутни. Очекује се да ће Централна банка Енглеске (БОЕ) у циљу спасавања фунте која је ове године изгубила преко 20% вредности у односу на долар, морати да прибегне агресивнијем повећању кључне каматне стопе у односу на ФЕД. То ће бити одговор на растућу инфлацију изазвану и најавом владе да ће се више задуживати на тржишту ради покрића растућих јавних расходе. Све то иде на руку одржавању доминантне позиције долара. 

Где је кинески јуан?

Кинески јуан је током 2022. изгубио преко 10 одсто у односу на амерички долар и креће се ка највећем годишњем слабљењу од 1994. Самим тим, мало је вероватно да би јуан могао значајније да повећа свој удео у светским девизним резервама и на међународним тржиштима капитала и кредита, и тиме угрози амерички долар.

Притом, влада у Кини прибегава обазриво либерализацији капиталних трансакција, а инвеститоре брине непредвидивост њених будућих економско-политичких мера и недовољна транспарентност.

Кинеска централна банка развија дигиталну валуту са циљем да више утиче на светске финансијске токове и е-трговину, и тиме смањи коришћење америчког долара и рањивост на америчке санкције. Међутим, то је дугорочан процес, а растуће геополитичке тензије изазване могућим сукобом Кине и САД-а око Тајвана не иду на руку јуану као међународној валути.