Утицај временске прогнозе и рата у Украјини на економију Европске уније: Пројекције, страхови и и надања štampaj

Колико је екстремна зима имала утицај на фијаско који је доживела Наполеонова Француска и Хитлерова Немачка у покушају да освоји Русију још увек остаје контроверза за историчаре. Међутим, ако је популаризовани наратив о најхладнијим зимама 1812. и 1941-42. тачан, онда би прелиминарне пројекције, које указују на ниже него просечне температуре у долазећим месецима, могле (опет) помоћи Москви, и то кроз повећане приходе услед последично више тражње за нафтом и гасом.  

Наиме, последње процене Европске агенције за временске прогнозе указују да би Стари континент могао да се суочи са хладном зимом са мање ветра и кише него иначе. Прогнозе за новембар и децембар 2022. указују на период високог притиска над западном Европом, који ће вероватно донети хладније периоде са мање ветра и падавина, што ће редуковати производњу енергије из обновљивих извора, посебно хидроенергетских.

Дакле, недавни урагани на Атлантику би могли краткорочно посматрано изазвати блаже, влажније и ветровитије време, али би хладније време у последња два месеца 2022. било у складу са атмосферским условима познатим као „Ла Ниња" (временски образац произашао из хлађења површине Пацифика, што покреће промене у обрасцима ветра и падавина у различитим регионима).

С тим у вези, министри ЕУ позвали су мрежу оператера електричне мреже у ЕУ да у октобру, месец дана раније него иначе, представе своје најновије информације о ризицима по безбедност зимског снабдевања електричном енергијом.  

Снажан пад извоза руског гаса у ЕУ  

Истина, прогноза о долазећим топлим данима за октобар је оптимистична за ЕУ и Британију. Будући да ће виша него уобичајена температура одложити трошење иначе нагомиланих залиха (напуњеност капацитета износи чак 90%), цене природног гаса одржавају силазну путању. Тако су „Dutch Gas Futures" 5. октобра 2022. износили око 1.650 долара, 176 евра по мегават-часу, што је драстично нижи износ од њихове просечне цене у августу (2.450 долара). Истина, и ова цена је чак око осам пута виша од просека за период 2010-19.

Иначе, Европа је имала једно од најтоплијих лета у историји, са температуром у августу за 1,7 степени вишим од просека 1991-2020. те последичним сушењем тла. Повезано с тим, удео ветра и хидроенергије у производњи електричне енергије у ЕУ опао, те су реке попут Лоаре скоро пресушиле.

Дакле, енергетска криза изазвана ратом у Украјини је само део проблема, док су гашење француских нуклеарних електрана (нпр. скоро половина од њих 56 је тренутно ван мреже) и поремећене испоруке угља узроковане малим водотоцима на главним рекама, иако скоро једнако проблематични, дуго били испод радара. Повезано са овим је раст велепродајних цена струје, која се углавном производи из природног гаса, који је од јануара до августа године увећан за по невероватних 13 пута у Немачкој и Француској, те скоро 12 пута у Италији.

Као што је напоменуто, ЕУ је суочена са драстичним растом трошкова енергије за предузећа и домаћинства због огромног пада увоза гаса из Русије (увоз гаса из РФ у ЕУ пао је са око две петине укупних испорука на тек 9%). Проблем ће усложнити то што ће Немачка вероватно морати да привремено смањује или стопира извоз струје у Француску и друге земље ЕУ ове зиме како би спречила колапс своје електричне мреже.

Већ најава таквог потеза Берлина појачава тензије у ЕУ, јер неке државе виде „заштитни штит" од 200 милијарди евра за немачка предузећа и потрошаче као нешто што поткопава европско јединство (по њима, Немачка користи своју економску моћ да заштити своја домаћинства на начин који други не могу). Берлин одговара Француској да је ниво субвенција те државе за исту намену практично исти. 

Све извеснија рецесија у ЕУ

Европа клизи у рецесију јер упорно висока инфлација и политичко-економска неизвесност гуше производњу и потрошњу. Кључни индикатор поверења бизниса и потрошача (PMI) у ЕУ и еврозони нагло је пао у септембру. Чак званичне прогнозе Европске централне банке (ЕЦБ), које су дуго биле оптимистичније од већине еквивалената у приватном сектору, су да ће раст у последњем кварталу ове и првом кварталу следеће године стагнирати, и то у бољем развоју догађаја. У песимистичном - а вероватно реалистичном - сценарију, БДП еврозоне ће нагло опасти у последњем кварталу ове и првом кварталу наредне године.

Један од кључних покретача неповољних економских кретања биће прекиди индустријске производње услед несташице енергената. Наиме, токови нафте из Русије у ЕУ ће се нагло прекинути крајем 2022, када ступи на снагу нафтни ембарго, што би услед ограничене могућности Москве да преусмери нафту у Азију могло условити снажан раст цена у 2023. услед смањење глобалне понуде (барел ће просечно коштати 138 долара у 2023, према процени ЕЦБ).

Додатно, растући трошкови енергије и цене ђубрива ће снажно погурати берзанске цене хране током 2023-24. Према песимистичном сценарију, који претпоставља да Русија сасвим прекине испоруке природног гаса, еврозона ће 2023. имати негативан раст од 0,9% уз инфлацију од 6,9%. „Међусценарио", који сада изгледа као пожељан а који је представила шефица ЕЦБ Кристијан Лагард, предвиђа нулти раст у следећој години.

Неповољније су пројекције Barclays-а који очекује да ће се еврозона следеће године смањити за 1,1%, што је идентично прогнози Blackrock Investment Institute. И Fitch Ratings указују да рецесија у еврозони сада изгледа вероватно као резултат продубљивања гасне кризе, потпуног затварања руског гасовода за ЕУ, са рационисањем које би само појачало економске поремећаје, посебно у Немачкој. Слична су предвиђања Think.ing, који у 2023. очекује смањење БДП-а од 0,6%, потенцирајући на проблемима са којима се суочавају европске компаније погођене енергетским шоком, падом финалне тражње и отежаним условима финансирања који ће успорити пословне инвестиције.

Индикативно је да подаци ЕУРОСТАТ-а указују на практично константан десезониран пад индустрије еврозоне у последњих 12 месеци. Наиме, она је у јулу 2022. била за 0,8% нижа него што је у просеку износила током предпандемијске 2019, и тек за 3,8% виша него пре 7 година (2015).   

Драстичан пад потражње гаса у индустријском сектору услед раста његове цене и мера за уштеду енергије ће ове године смањити потрошњу гаса у ЕУ за 10% (и додатних 4% у 2023), при чему се очекује да ће потражња за индустријским гасом пасти за чак 20%. Енергетски интензивне индустрије у Европи, укључујући топионице алуминијума, бакра и цинка, као челичане, већ су упозориле званичнике ЕУ да се суочавају са егзистенцијалном претњом због пораста цена струје и гаса.

На лоше стање економија ЕУ указује и пад водећег индекса највећих европских берзи (EuroFirst 300), који је закључно са 5. октобром 2022. на међугодишњем нивоу нижи за 10,3%. Ситуацију отежава и то што глобална трговина губи замах од друге половине 2022. и остаће стагнантна током 2023. (пројектован раст износи тек 1%). Повезано с тим, обим робног извоза Европе ће расти тек 0,8% у следећој години, док ће робни увоз забележити пад (за 0,7%), будући да драматично више цене енергије, хране и осталих берзанских роба, као и растуће камате, смањују потражњу за увозом.

Високе цене нафте подигле су енергетски дефицит на чак 5% БДП-а ЕУ, будући да је увоз енергената у првој половини 2022. (скоро 380 милијарди евра), грубо двоструко виши него просечно. Ипак, и поред бројних упозорења да би тај потез могао подићи цене нафте, чланице ЕУ сложиле су се 5. октобра 2022. да уведу горњу границу цена руске нафте (тзв. cap), меру која ће ступити на снагу тачно два месеца касније.

Ефекат cap-а неће бити велики будући да већина земаља ван Г7 и ЕУ није изразила спремност да спроводи исти. Нпр. Индија и Кина су последњих месеци повећале куповину руске нафте привучене високим попустом од 23 долара. Додатно, против cap-а су и земље Залива, односно чланице ОПЕК-а (тј. ОПЕК+, дакле, заједно са Русијом), које су усагласиле снажно смањење производње нафте од 2 милиона барела дневно (док би поједине чланице могле добровољно да смање продукцију поврх тога). Цене Брент-а су већ током истог дана, 5. октобра, порасле на преко 93 долара за барел, што је скоро 10% више него последњег дана септембра. 

Оно што додатно отежава стање за ЕУ је да, за разлику од претходних епизода рецесије, ЕЦБ не може помоћи у ублажавању утицаја економске контракције. Напротив, да би се борила против већ двоцифрене инфлације ЕЦБ мора да пооштри монетарну политику. Проблем је да раст плата није успео да одржи корак са инфлацијом, што поткопава куповну моћ радника кроз пораст трошкова живота.

Иако је незапосленост ниска, ни то није загарантовано. Италијански пословни лоби Confindustria већ упозорава да би између 400 и 600 хиљада радних места могло бити изгубљено због високих цена гаса. Последично, почело је да се манифестује и народно незадовољство због високих цена енергије и енергетске политике ЕУ, те су избили протести у Чешкој, Словачкој, Пољској, Немачкој. Владе широм Европе настоје да ублаже бес становништва са стотинама милијарди евра субвенција за спречавање раста цена енергије за домаћинства и предузећа, што повећањем агрегатне тражње повећава инфлаторне притиске. 

Стање у „локомотиви" ЕУ 

Немачка, привредна локомотива ЕУ, суочава се падом показатеља производне активности у септембру, трећи месец заредом. Наиме, економија највеће економије ЕУ је погођена све дубљим падом нових наруџбина, те растућим ценама енергије.

Финални индекс менаџера набавке (PMI) компаније S&P Global за производни сектор (који преставља петину немачке привреде), пао је на 47,8 поена, на најнижи ниво од јуна 2020. (на врхунцу пандемије), са нивоа од 49,1 поена у августу (показатељ испод 50 указује на смањење активности). Додатно, Индекс нових поруџбина је склизнуо на 39,1 (са 40,9 поена), пошто су растуће цене и погоршани економски изгледи подстакли све већи број купаца да одложе или откажу поруџбине. Наиме, очекивања произвођача у погледу будуће производње нагло су пала у септембру након затварања гасовода Северни ток 1 (31. августа 2022), двадесетак дана пре саботаже на истом гасоводу.

Минхенски Ifo Institut сада предвиђа зимску рецесију за Немачку, са смањењем производње за 0,3% током следеће године, док Deutsche Bank очекује снажнији пад, чији економисти одбацују раније пројекције о „благој рецесији" у Европи будући да је енергетска криза ескалирала.

Четири водећа економска института у Немачкој - RVI, ifo, IfV, IVH - смањила су своје прогнозе привредног раста за ову и наредну годину и сада очекују да ће највећа европска привреда пасти у рецесију (пројектовани пад БДП-а износи 0,4%). Интензивнија рецесија у Немачкој је последица њене зависности од руског гаса као и великог удела индустрије у БДП-у, сектора који је најсензитивнији на проблеме у снабдевању енергијом.

Наиме, већина влада ЕУ, па и Немачке, даје приоритет домаћинствима и јавним службама као што су болнице у снабдевању гасом, док је индустрија на последњем месту, те ће искључења гаса и струје прво погодити овај сектор. Иако су немачке националне резерве гаса тренутно на 92%, то би подмирило само два месеца просечне потражње, што посредно указује да ће Немачка и ЕУ вероватно морати да пређу са добровољног на обавезно рационисање. 

Драстичан пад евра и убрзавање инфлације 

Док је маја претходне године плаћан 1,2 долара, почетком октобра 2022. евро је нешто слабији од долара. Губитак поверења у евро угрожава стабилност европске монетарне уније подстичући инфлацију (која је достигла рекордних 10% у септембру) и стварајући услове за бекства капитала. Пример Британије која се тренутно бори са овом динамиком, указује шта може да чека еврозону.

Од глобалне економске кризе 2008. ЕЦБ је дозволила да се њена новчана маса увећа двоструко брже у односу на БДП, него што је био случај у САД. Од тог раста, 83%, или чак 4.400 милијарди евра, резултат је куповине државних обвезница земаља еврозоне, чиме се камате на њих држане на нули а државни дуг се последично увећавао, приближавајући се магичној цифри од 100% БДП ЕУ (чему је помогла и Европска комисија са 750 милијарди евра додатног задуживања, што је био покушај да се помогне слабијим привредама медитеранског дела ЕУ да се изборе са Ковидом 19).

Како државни дуг повећава агрегатну тражњу, то је имало снажан утицај на инфлацију, наравно уз ефекат уских грла у ланцу снабдевања условљених пандемијом и енергетском кризом изазваном ратом у Украјини. Инфлаторним притисцима допринело је слабљење евра кроз раст цена увозних робе и услуга, што је поред осталог и последица ултра лабаве монетарне политику све до јула, односно септембра 2022, када је ЕЦБ по први и други пут после 11 година подигла базну камату.

Произвођачке цене у еврозони (цене које предузећа плаћају за робу и сировине), рекордно су порасле у августу, за чак 43,3% у односу на исти месец 2021. Највећи раст забележио је енергетски сектор, где су цене више него удвостручене међугодишње. Пораст пословних трошкова последица је слабљења тражње услед рекордно високе инфлације што угрожава профитне марже и опстанак предузећа широм ЕУ. Алармантна је ситуација у Немачкој, где су у августу произвођачке цене биле чак 46% више него у истом месецу 2021. С обзиром на дугорочну корелацију између стопе раста произвођачких и потрошачких цена, ово сугерише да би цене на мало у новембру могле достићи раст од 14%. 

Повезано са инфлацијом, трошкови хипотекарних кредита у еврозони порасли су на највиши ниво у последњих седам година (на 2,26%, скоро 1% више него у септембру 2021.), тиме смањујући финансијске приходе домаћинстава. Наиме, растуће камате значе веће трошкове за власнике хипотека и веће трошкове становања за купце у тренутку када се потрошачи суочавају са падом реалних плата.  

Колики је ниво потребне штедње у ЕУ? 

Тренутно, тек петина некадашњих испорука руског гаса стиже цевоводима испод Црног мора преко Турске до Бугарске и кроз Украјину до Словачке, али би Гаспромове санкције Украјини могле довести снабдевање овом рутом у питање. Истина, руски мањак је великим делом надомештен куповином скупих залиха течног природног гаса из САД и Катара, док су повећане снабдевање гасоводима из Норвешке и Азербејџана (што је олакшано отварањем бугарске конекције за природни гас са Грчком 1. октобра 2022).

Последично, у најновијем извештају Интернационалне агенције за енергетику (ИЕА) препоручује се смањење употребе гаса у ЕУ за чак 13%. Резерве гаса до краја зиме не би требало да падну испод 33% како би се имало довољно енергије ако дође до изненадног хладног времена. Тренутно складиштени гас чине само 23% његове годишње потрошње, а извештај ИЕА је показао да би без смањења потражње, и уз прекид снабдевања свим гасоводима из Русије, ниво складиштеног гаса у ЕУ био попуњен тек 20% у фебруару 2023.

Повезано са гасном кризом, крајем септембра Министри енергетике ЕУ одобрили су пакет хитних мера за сузбијање растућих рачуна за струју и координацију одговора држава чланица на енергетску кризу, укључујући обавезну уштеду енергије (5%), порез (од чак 33%) на високе профите енергетских корпорација, те ограничење за екстра приходе компанија (на сваку зараду остварену на цени изнад 180 евра по мегават-сату). Мере за уштеду енергије у домаћинству - укључујући смањење термостата за 1°C и снижавање температуре у бојлерима - заједно са минимизирањем сагоревања гаса у енергетском сектору ЕУ и смањењем употребе гаса у зградама, могле би бити од круцијалне важности.

Колико је ситуација критична указују и планови за који се односе на могућу употребу резервних електроенергетских система, који ипак нису толико распрострањени колико би требало да буду за случај несташице струје, односно рационализације. Наиме, постоји пола милиона телекомуникационих антена широм ЕУ, али већина њихових резервних батерија има капацитет складиштења од само пола сата, док би потенцијално трајање прекида струје могло трајати и до два сата.

Имајући у виду и геополитички значај енергетске независности или барем диверзификације извора снабдевања, све су гласнији позиви за заједничком енергетском стратегијом ЕУ. Шарл Мишел, председник Европског већа, сматра да би она требало да има следеће циљеве: смањење потрошње; обезбеђивање сигурности снабдевања пре свега са диверзификацијом (односно што бржим прекидом увоза исте из Русије); те обарање цене енергије, што би се постигло снажно повећаним инвестицијама у истраживање, иновације и технологију, наравно кроз колективни приступ ЕУ.

Истинска енергетска унија захтева снажну координацију међу чланицама ЕУ, добар регулаторни оквир, те тржишне услове који најбоље служе интересима домаћинстава и компанија. Да ли је ЕУ способна да оствари ове амбициозне циљеве у тренутку када њена глобална компетитивност долази пред највећи изазов у историји управо због снажног поскупљења енергената, видећемо релативно брзо.