Економски стандард: Како се мењао квалитет живота просечног становника Србије у последње 23 године štampaj

Будући да живимо у делу Старог континента који се често назива Источна Европа, те да су многе од земаља које Западноевропљани сврставају у ту категорију, често пежоративно, постале економски просперитетне, стављање у такав регионални контекст привредних постигнућа Србије чини се рационалним.

Најмање лош показатељ животног стандарда и даље остаје Бруто домаћи производ (БДП) по становнику, иако се деценијама праве покушаји да се нађе бољи индикатор који би указивао на промене у просечним годишњим дохоцима. БДП, када се изрази по куповној моћи, односно када се коригује за цене у појединим земаљама, је добро статистичко оруђе за компарацију квалитета живота међу становницима различитих држава.

Стопе раста поменута два индикатора (БДП-а и БДП-а по куповној моћи), посебно по становнику, указују како се одређене земље привредно развијају, наравно ако се у разматрање узму не сувише кратки временски периоди.

Свакако, 23 године је економски посматрано дуг период, и компаративна анализа остварених просечних стопа раста у том раздобљу не само да указује на то колико је евентуално повећан животни стандард просечног становника одређене земље, већ и посредно каква је економска политика вођена. 

Шта кажу прорачуни

Узимајући најновију базу података ММФ-а (октобар 2023), односно БДП-ове у сталним ценама по становнику (изражене у домицилним валутама), израчунали смо просечне стопе раста за преко тридесет економија у раздобљу 2000-23. Потом смо, користећи Медисонову базу података, рачунали просечне стопе раста БДП-а по куповној моћи per capita за исти скуп земаља.

Основни налаз који произилази из наших прорачуна је да, супротно увреженим мишљењима, током протеклог дела овог миленијума наша земља бележи солидне економске резултате. Наиме, просечни раст домаћег БДП-а по становнику износио је 3,9% од 2000. године закључно са 2023. (за коју смо узели конзервативно процењено повећање БДП-а од 2% – раст који већ сада изгледа да ће бити премашен). Како је непондерисани просек раста БДП-а per capita свих економија Источне Европе износио 3,4%, јасно је да је српска економија брже напредовала. Тако се наша земља налази у првој трећини табеле међу посматраним државама.

С друге стране, поређење са земљама на западу Европе, где је БДП растао вишеструко спорије, је мање релевантно. Наиме, нормално је да привредна активност у високо развијеним економијама расте спорије.

Истина, бољи резултати од оних које је остварила већина бивших социјалистичких земаља могу се делимично објаснити и нижом базом с које је Србија кренула, након изолације током 1990-их.

Поред тога, поређење са планетарним економским чудом Кином, чија је просечна стопа раста у истом раздобљу била двоструко виша и чији је просечни БДП за десетину премашио српски, открива све потенцијале за брз раст (који се, поред доступности модерних технологија, базира на енормно високој стопи инвестиција, које су са око 45% учешћа у БДП-у тачно двоструко више него у Србији – које су пак у европским оквирима сасвим задовољавајуће). 

Да би анализа била обухватнија, компарирали смо и остварене стопе привредног раста израженог кроз БДП у куповној моћи у per capita изразу. Поменута Медисонова база података надограђена је стопама раста од 2019. (будући да су последњи расположиви подаци за 2018).

Имајући у виду да су релативне цене у нашој земљи још увек ниже од просека за Европу (како западну тако и источну, али у знатно мањој мери), просечна стопа раста овог индикатора је нешто виша и износила је 4,6% годишње. С обзиром да је просечни (непондерисани) раст у нашем делу Европе био за један процентни поен нижи, те да смо се по овом индикатору четвртопласирани међу обсервираним државама, јасно је да је протеклом раздбољу детектован солидан раст економске активности у нашој земљи.

Компарација са две земље с којима највише волимо да се поредимо (Бугарском и Хрватском), указује и на тренутно достигнуто стање. Наиме, док су стопе раста БДП-а и БДП-а по куповној моћи упоредиве с онима код „источног комшије”, оне су далеко спорије код „суседа на западу”. Поред осталог, ово имплицитно указује на сличност економских перформанси са онима које има Бугарска, док брже стопе раста од оних које остварује Хрватска могу бити објашњене и вишим степеном достигнутног развоја те земље.

У сваком случају, скоро триплирање БДП-а по куповној моћи по становнику у протекле 23 године посредно указује и на сличан раст животног стандарда просечног становника Србије у датом раздобљу. На значајно побољшање квалитета живота популације земље упућује и снажно увећање просечних нето зарада (њихова просечна вредност током ове године, изражена у еврима, је четири пута виша него што је то била током 2003). 

На половини европског стандарда 

Оно што охрабрује је да не само Влада Србије, већ и ММФ, очекује наставак тренда солидног раста економске активности (просечне стопе раста би требало да се крећу око 4% у наредном петогодишту).

Ипак, ваља имати у виду да добар део држава Источне Европе још увек има знатно виши ниво просечног БДП-а по куповној моћи (на пример, у Чешкој он износи 49 хиљада текућих долара, у Мађарској 46.601, а у Србији тек 26 хиљада текућих долара), те да ће за сустизање бити потребне деценије.

Релативне разлике, на штету Србије, су још израженије ако се пореди просечни БДП, који је процењен на још увек скромних 11,3 хиљаде долара у овој години. 

Ипак, чак и овде има разлога за оптимизам. Наиме, има индиција да статистичке службе околних земаља користе и можда „сувише обухватне” процене привредне активности. То би указивало да је разлика у реалним дохоцима мања него што се може закључити на основу текућих БДП-ова, на шта упућују и знатно мања одступања када су нето зараде у питању.

Индикативно је поређење Србије и Бугарске, које имају сличан број запослених и скоро идентичне бруто зараде, иако подаци статистичког завода нашег источног суседа указују да је српски БДП по становнику чак 30% нижи од бугарског у 2023. Да је оваква разлика тешко утемељена посредно указује и структура БДП-ова, односно за десетину виши удео примарних и секундарних делатности у нашем БДП-у у односу на бугарски.  

На крају, ЕУРОСТАТ-ов новији индикатор, стварна индивидуална потрошња, чија главна интенција је да што боље одслика (релативни) ниво животног стандарда, ставља нашу земљу на 53% просека БДП-а Европске уније, што је охрабрујуће позиционирање Србије које руши наратив о драматичним разликама у квалитету живота у односу на запад континента.

Будући да овај показатељ обухвата, поред свих доходака, и услуге које не плаћамо директно (попут здравства и школства), овај, вероватно и најобухватнији показатељ економских перформанси, можда и најбоље илуструје животни стандард просечног грађанина Србије – негде на половини европског.