Енергетска дипломатија и санкције: Американци, Руси, ми и НИС наш насушни

Ако би се тражила тачка у којој се у Србији ломе интереси Истока и Запада, да ли би се нашла на адреси у Улици Милентија Поповића 1, где се налази пословна зграда НИС-а у Београду? Јер, након европских санкција, које је ова компанија пре две и по године избегла, ускоро би, тачније од 1. јануара следеће године, могла да се нађе под америчким санкцијама.

То је пре пар дана најавио председник Александар Вучић. „Када видимо документ разговараћемо најпре са Американцима, затим са Русима. Морамо да решавамо проблем, не можемо да оставимо Србију без енергената усред зиме“, рекао је Вучић за РТС.

Политика санкција

Душан Бајатовић, генерални директор „Србијагаса“, за Око магазин каже да би евентуалне санкције компанији НИС, која је велики пунилац буџета Републике Србије, запошљава више хиљада радника и омогућава енергетску безбедност, биле напад на националне интересе Републике Србије.

Дејан Шошкић, професор Економског факултета, сматра да је политика санкција суштински погрешно успостављена. „Она се сада јасно види као неуспешна, а притисци на мање земље да се укључе у неуспешну политику су ирационални“, оцењује Шошкић.

НИС, с обзиром на руско власништво, није обична компанија, сматра брокер Ненад Гујаничић из брокерске куће „Моментум“. „Може да се каже да се у њој преламају интереси Истока и Запада, али би било преувеличано да кажемо да ће та фирма платити цену неувођења санкција Русији, и руских и америчких односа након рата у Украјини“, каже Гујаничић.

Давор Штерн, бивши министар енергетике у Влади Републике Хрватске, у овоме не види „никакву велику шпијунску причу о утицају Русије на Балкан, јер је реч о земљи која је извор енергетике, не само за Србију него и за целу Европу, и то ће наставити да буде и у будућности“.

Америчка страна

Званично, одлуку о санкцијама треба да донесе „Office of Foreign Asset Control“, односно Канцеларија за контролу имовине у иностранству која послује при Министарству финансија Сједињених Америчких Држава (САД). Одлука још није објављена.

Из Америчке амбасаде су нагласили да је НИС национални ресурс за Србију, али да руски власници користе део профита за финансирање агресије на Украјину. „НИС је драгоцен национални ресурс за Србију који је вредео више од две милијарде долара у 2008. години, када је Газпром купио више од половине својих акција за мали део њихове тржишне вредности. Сада је најпрофитабилнија компанија у Србији. Руски власници НИС-а користе свој део профита да финансирају бруталну агресију против Украјине и угрозе стабилност на Балкану и широм Европе, а не да инвестирају у будућност Србије“, рекли су у Амбасади САД-a у Београду за „Јуроњуз“.

Амерички амбасадор Кристофер Хил рекао је да није у позицији да потврди да ће санкције НИС-у бити уведене, али да је код њих постојала забринутост од када је Русија купила ову компанију, пошто је веома добро профитирала. „Али ништа није инвестирала у Србији, већ је цео профит отишао у иностранство, односно у Русију“, изјавио је Хил. „То је почело да брине посебно од почетка рата у Украјини, јер је увек постојала забринутост како ће новац зарађен на НИС-у бити употребљен. То је постало веома хитно питање.“

Ипак, професор Дејан Шошкић каже да те дивиденде не могу тек тако да се извуку из правних лица нигде, па ни у Русији. „Оне припадају том правном лицу које може да их прикаже као профит и добит исплати акционарима или да уради реинвестирање. Неке пословне процедуре су присутне свуда у тржишним привредама. Ми заборављамо да је и Русија тржишна привреда. Неко би могао да постави питање зашто не само ми, већ највећи део земаља на свету, финансирамо обвезнице САД-а, а онда бисмо могли да питамо и шта Америка ради cа тим приходима? Да ли финансира своје ратове који у континуитету трају?“, напомиње Шошкић.

Уз то, није баш тачно и да НИС ништа није инвестирао. Од 2009. до данас уложио је око четири милијарде евра, а само на ремонт панчевачке рафинерије ове године је уложено 95 милиона евра.

Геополитичка шаховска табла

Србија ће се у једном тренутку свакако наћи на геополитичкој шаховској табли, каже Душан Бајатовић, али шта ће се тада тражити од нас? „Ово је притисак да се уведу санкције Русији, да признамо Косово и Метохију, да се одрекнемо Дејтонског споразума. А зашто је нападнут баш НИС? Зато што има руски капитал“, сматра Бајатовић.

Руска компанија Гаспромњефт има тачно 50% акција НИС-а. Мајка фирма Гаспром има још 6,15%, Република Србија има 29,87% акција. Порука америчке администрације је да ако Србија жели да НИС настави да ради, онда мора да се реши већинског руског власништва у компанији.

Давор Штерн каже да је тешко коментарисати нешто што није јавно објављено. „Питање је само које делове НИС-а ће те санкције обухватати“, сматра он. „Хоће ли се односити само на руско власништво? Често је било случајева, када је о америчким санкцијама реч, да су руски акционари морали да напусте већинске положаје у некој фирми и да смање управљачки удео на испод 25%“, каже Штерн.

Руска страна

Питање је да ли су пријатељски разговори са Руском Федерацијом о овој теми могући, додаје Душан Бајатовић. „Не верујем да би они продали свој удео. Да ли је могуће задовољити Запад одлуком да до неког времена, док се не успостави мир рецимо, компанијом не управљају Руси, него Република Србија? Биће то веома тешко“, скептичан је Бајатовић.

Да тај однос власништва није лако променити мисли и професор Дејан Шошкић. „Претпостављам да доминантни власник не жели да пређе у мањинско власништво“, каже oн.

Када је 2008. године у Москви потписан уговор за НИС, био је то део међудржавног договора. На потписивању су били и тадашњи председник Борис Тадић и премијер Војислав Коштуница, а формални потписник уговора био је Велимир Илић, који је у то време био министар за капиталне инвестиције.

Од 2008. године до данас и грађани Србије су акционари НИС-а. А ако би држава Србија преузимала руско власништво у НИС-у, колико би нас то могло коштати? Тренутно, према актуелној цени акција, НИС-ова тржишна вредност на берзи је око милијарду евра.

„То значи да би хипотетички један одсто власништва коштао око 10 милиона евра“, каже Ненад Гујаничић из брокерске куће „Моментум“. „Али, да би купили чак и један одсто морате имати продавца који је спреман да то прода“, додаје.

Из компаније НИС огласили су се саопштењем. Како кажу, пословање се у овом тренутку обавља неометано и снабдевеност ланца бензинских станица је редовна. Рафинерија нафте Панчево ради у нормалном режиму и на тржиште испоручује све неопходне нафтне деривате.

„НИС наставља да прати актуелну ситуацију и анализира све могуће сценарије и потенцијалне последице по пословање компаније и тренутно нема никаквих правних ограничења по активност фирме и наших партнера“, кажу у овој компанији.

Јанафова страна

У Србији се произведе само једна четвртина нафте којa је неопходна нашем тржишту. Чак три четвртине се увезе. Ако санкције НИС-у ступе на снагу, последице ове одлуке стићи ће преко Хрватске. Нафта у нашу земљу стиже преко Јанафа, јадранског нафтовода.

„НИС је наш најважнији пословни партнер, са овом компанијом имамо трогодишњи уговор о испоруци 10 милиона тона нафте, који важи до краја 2026“, кажу у компанији Јанаф за Око магазин.

Давор Штерн објашњава да би америчке санкције НИС-у значиле губитак прихода за Јанаф. „Оно што се не вози то се не плаћа. Јанаф има са НИС-ом уговор 'пуно за празно', и с те стране је Јанаф заштићен“, каже Штерн. „Jер чак и уколико НИС не би преузимао уговорене количине нафте, морао би да плати превоз нафте по уговореним ценама. Али ако то произилази из одлуке треће стране, то јест ако то није воља НИС-а него САД, онда би Јанаф обуставио испоруку и не само да би изгубио приход од непревезене нафте, него би НИС вероватно и покренуо тужбу због непоштовања уговорних обавеза“,сматра он.

Највећа опасност ће бити ако и сви они који сарађују са НИС-ом потпадну под америчке санкције, што значи да нико неће смети да ради са њима, додаје Душан Бајатовић.

Дејан Шошкић подсећа да смо већ више од две године сведоци да се из једног центра моћи диктирају потези за које се очекује да их друге земље спроводе на своју штету. „Верујем да ће Хрватска у складу са чланству у ЕУ и НАТО пратити политику Вашингтона“, каже Шошкић.

Чија је руска нафта

Када је пре две и по године Европска унија четвртим пакетом санкција конкретно уводила санкције које су могле да се одразе и на НИС, хрватски „Јутарњи лист“ је писао како ће 2022. година за Јанаф бити лоша пословна година јер јој је НИС најважнији трговински партнер. А за Србију биће то катастрофа, писао је тада „Јутарњи“.

Катастрофа је тада избегнута, каже Душан Бајатовић, и то тако што ми нисмо директно куповали руску нафту, већ нафту из других извора. „Ми смо уосталом куповали руску нафту по истим правилима као и већина ЕУ, мада Европа много више шверцује од нас“, тврди Бајатовић.

„Имамо примере да се, упркос забранама, руска нафта и даље сивим каналима превози широм света“, констатује и Давор Штерн. „Постоји пуно начина кршења санкција које пролазе без велике помпе. На пример, ако помешате једну нафту са другом, онда више и не знате ког је порекла, и то је тешко контролисати“, каже Штерн.

Руси су тада санкције Брисела избегли тако што су прекњижили власништво. Санкције ЕУ односиле су се на ћерку фирму Гаспромњефт, али не и на Гаспром, мајку фирму. Разлог за то из угла Европске уније био је једноставан. Европска привреда је тада куповала енергенте преко мајке, али не и преко ћерке фирме. Власништво је тада само препаковано, па је у случају НИС-а 6,15% власништва са Гаспромњефта само пренето на Гаспром.

Црна листа

Стављање компанија и појединаца на црне листе је упитна ствар, сматра Дејан Шошкић. „Реч је о политичкој одлуци, ту не постоји претходно судска одлука на било ком нивоу, на основу које се санкције примењују“, додаје.

Европске санкције Русији нису погодиле пословање НИС-а у Србији. Напротив, за НИС су 2022. и 2023. године биле најбоље пословне године у Србији икад: године 2022. профитирали су скоро 800 милиона, прошле године упола мање од тога.

„Ове године ће профит бити доста нижи, што је последица ремонта Рафинерије нафте Панчево у марту и априлу. Али резултати су били изузетно добри. И Русима се тај посао изузетно исплатио. Само 2022. године профит НИС-а био је двоструко већи од 400 милиона евра, колико су Руси 2008. године платили за 51% власништва НИС-а“, каже Шошкић.

Те рекордне 2022. године постављало се и питање зашто НИС-у који је екстрапрофитирао није наплаћен и екстра профит? Уместо тога, НИС је донирао 60 милиона евра за образовање.

„Увек је тај однос био на нивоу 'дођем ти'“, каже брокер Ненад Гујаничић. „Што значи: ми Русима нећемо да уведемо екстрапрофит, а они ће нам дати донацију од 60 милиона евра. Са руске стране порука је била да ми њима не подижемо рудну ренту како би они учествовали у приватизацији Петрохемије. Увек је тај однос био оптерећен интересима представника Гаспрома и наших политичара, и никада није дошло до тога да Република Србија, као мањински акционар, развија тржиште капитала. Да јесте, НИС би вредео три до четири милијарде евра. Сада вреди милијарду евра“,објашњава он.

Душан Бајатовић каже да ми ни НИС-у ни страним банкама нисмо наплатили порез на екстрапрофит, иако су и једни и други енормно профитирали – пошто у нашем закону за то и не постоји законска могућност.

Стуб српског енергетског система

За српско тржиште НИС је фирма од капиларног значаја. Њихови пословни приходи прошле године били су већи од 3,3 милијарде евра, што је износило око 4,5% бруто домаћег производа, односно свега што сви грађани и привреда створе за годину дана.

„Али треба рећи и то да је без обзира на велики утицај политике и на чињеницу да компанијом управља руска државна фирма, НИС једна од најбољих домаћих фирми. Уз то, сведоци смо да је транспарентност НИС-а много већа него у неким јавним предузећима у којима држава има свој интерес“, примећује Гујаничић.

На питање шта је за њега НИС, Давор Штерн одговара да он, као олдтајмер, са овом компанијом сарађује 50 година – био је представник хрватске ИНЕ у Москви у време док је НИС кроз компанију Генекс имао своје представнике.

„Наши су односи били комплексни, али у бившој Југославији у суштини је то добро функционисало. Руси су у НИС-у повећали производњу и довели стручњаке који су унапредили пословање“, каже Штерн.

Дејан Шошкић не спори да ми у овом предузећу имамо концентрацију моћи, али и да НИС јесте стуб енергетског система.

„НИС је важан јер држи енергетску стабилност, захваљујући њему тржиште деривата је снабдевено, ова компанија уплаћује новац у републички буџет и запошљава хиљаде радника“, наводи Душан Бајатовић. „Санкције НИС-у би зато водиле ка економском паду српске економије, а то не смемо да дозволимо“, каже oн.

Након што је у фебруару 2022. године почео рат у Украјини, НИС је неколико пута био повод да се на релацији Београд-Москва-Брисел усијају телефонске линије. Овога пута звони из Вашингтона. Хоће ли, након што у Овални кабинет уместо Џозефа Бајдена у јануару седне Доналд Трамп, епилог позива из Америке бити исти? Хоће ли Трамп у енергетској шатл дипломатији разумети оно што је још у пролеће 2022. писао „Јутарњи лист“ – зашто је „НИС наш насушни“?

А на Београдској берзи већ звони. Након што је током викенда објављена вест о могућим америчким санкцијама, акције ове компаније у понедељак, 16. децембра пале су чак 13 одсто.