Поруке са самита БРИКС-а у Рио де Жанеиру и Трампове претње, царине и рачунице: Два глобална поретка štampaj

Амерички председник Доналд Трамп обавестио је 7. јула 14 држава о новим царинским стопама које ће ступити на снагу 1. августа. Србији ће бити уведене царине од 35%, за „трговинске тешкаше“ Јапан и Јужну Кореју, као и Малезију и Казахстан наплаћиваће се царине у износу од 25%, Јужној Африци 30%, Индонезији 32%, Бангладешу 35%, Камбоџи и Тајланду 36%, Лаосу и Мијанмару 40%, Босни и Херцеговини 30%.

Будући да је Трамп напоменуо да би се то могло изменити уз трговинске уступке српске стране, Београд ће покушати да искористи преостало време за додатне преговоре са Вашингтоном. Истина, највеће наде су да ће Америка опет одложити примену ове одлуке или ће је пак преиначити, како је то углавном бивало од доласка Трампа у Белу кућу.

Није јасно како је Бела кућа дошла до рачунице о висини царина, будући да Србија бележи дефицит са САД, како у првих пет месеци 2025. тако и у ранијим годинама (истина, дефицит није драматично велики, будући да је покривеност увоза око 90%). Додатно, и стопа раста робног увоза је бржа од динамике извоза у САД.

У Вашингтону су ипак проценили да Србија намеће значајне трговинске баријере за америчке производе, а оно што би могао да буде ефекат ако се царине повећају је значајан пад домаћег извоза (можда за трећину) на америчко тржиште. Наиме, маргина зарада домаћих компанија је далеко испод царина које би могла да уведе Бела кућа од 1. августа. Од 5 до 7 хиљада радних места се налази у погођеним делатностима, односно компанијама. Битно је да српски сектор информационих технологија (ИТ), такође велики извозних услуга у Америку, неће бити обухваћен санкцијама.

Иначе, робни извоз Србије у Америку 2024. износио је 620 милиона евра, а увоз 684 милиона евра. Србија је у Америку највише извозила гуме за аутомобиле (23% укупног извоза у САД), затим оружје и муницију, моторе са унутрашњим сагоревањем, пумпе за течност и ротационе електричне машине.

Није се само Србија нашла на мети америчког председника. И много снажније и веће земље би се такође могле суочити са додатним царина Вашингтона, и то свака која се придружи „анти-америчкој“ политици БРИКС-а. Та Трампова претња дошла је након састанка држава БРИКС-а у Рио де Жанеиру 6-7. јула.

Учесници тог самита били су врло критични према политици САД-а. Тако је домаћин скупа, бразилски председник Лула де Силва, проглашавајући БРИКС „наследником Покрета несврстаних“, критиковао повећање војне потрошње западних земаља под вођством Америке. Додатно, државе БРИКС-а су осудиле нападе САД-а и Израела на Иран, и позвале на праведно решавање проблема на Блиском истоку.

Шта смера БРИКС

Није ове једина претња коју је Трамп упутио чланицама БРИКС-а. Запретио им је и да ће увести и 100% царине ако одустану од долара у билатералној трговини. Иако је на самиту у Рију нашироко дебатовано о развоју локалних система плаћања и других инструмената који могу олакшати трговину и инвестиције између чланица групације, Трампови сарадници су морали знати да је идеја о напуштању долара и успостављању заједничке БРИКС-ове валуте далеко од реализације.

Имајући у виду темперамент америчког председника, не треба да буде изненађујуће да је он само хитро одреаговао на вест о таквој врсти расправе. Иначе, Америка би могла да буде релативно задовољна оним што се дешавало у Рију током 6. и 7. јула ове године.

Наиме, иако је Трампова мантра „America First“ отворила простор БРИКС-у да упути изазов глобалном поретку предвођеном Америком, чини се да је одговор групације био доста опрезан. Истина, овакав приступ би се могао би се показати паметним, имплицирајући да земље БРИКС-а играју дугорочну игру и не виде много користи од изазивања већег сукоба са конфликтним америчким председником.

Присталице радикалнијег приступа, пак, тврде да је управо самит БРИКС-а у Бразилу требало да буде савршен форум за унапређење кључног циља групе земаља у развоју: удаљавање од света којим доминира Запад и убрзан пут ка инклузивнијој и праведнијој структури глобалног управљања. Они који размишљају на тај начин сматрају да је БРИКС одустајући од тога да буде гласан изазивач контроверзних корака које предузима друга Трампова администрација, довео у питање сврху свога постојања.

Убрзо након израелског и америчког бомбардовања Ирана и у тренутку када је Вашингтон опет запретио покретањем нове рунде казнених глобалних царина, заједничко саопштење издато на крају самита у Рију било је критички интонирано по тим питањима. Дакле, лидери БРИКС-а нису пропустили прилику да упуте критике Западу.

Група је усвојила више стајалишта која су у супротности са онима које изражава Доналд Трамп, изражавајући „озбиљну забринутост“ због трговинских ратова, односно царина, критикујући растуће војне издатке и осуђујући ваздушне нападе на Иран (иначе члана БРИКС-а). Додуше, блок се уздржао од директног именовања Вашингтона када је поменуо потребу да се смањи ниво царина у свету.

Додатно, Министри финансија из групе земаља у развоју БРИКС-а позвали су на реформу ММФ-а, укључујући нову расподелу права гласа и крај традиције европског управљања на челу ове институције. Они су се сложили да подрже заједнички предлог на састанку ММФ-а у децембру, на којем ће се разматрати промене система квота који дефинише доприносе и права гласа.

Нова формула би у већој мери узела у обзир куповну моћ валута, чиме би се боље представиле земље у развоју, посебно оне са ниским приходима. Потпуно усклађивање са том формулом би поткопало право вета САД-а и снажно повећало утицај Кине.

Платни системи 

Трампове претње су, по свему судећи, приморале чланице БРИКС-а на опрезнији приступ (у таквом „одмереном ставу“ предњаче Индија и Бразил). Није било експлицитне подршке дедоларизацији, коју форсирају Кина и Русија, иако је то питање високо на дневном реду групе, што указује на пукотине у стратешком јединству блока.

Иако су министри финансија и гувернери централних банака добили задатак да наставе дискусију о платформи за прекогранична (cross-border) плаћања за трговину и инвестиције, земље БРИКС-а још једном нису успеле да направе значајан напредак на том плану, посебно имајући у виду да је долар под сталним притиском Трампове непредвидиве политике (бележећи најгори почетак године од 1973, будући да су Трампови трговински ратови и напади на ФЕД да снизе каматне стопе узбуркали тржишта, терајући инвеститоре да траже алтернативе).

Иако све чланице подржавају идеју прекограничних плаћања, први пут поменуту у саопштењу са самита блока 2015, технички аспекти интеграције су компликовани. Дискусије обухватају механизме плаћања, врсте валута које се користе, како имплементирати инфраструктуру и како поделити трошкове (постоје и безбедносне забринутости у вези са интегрисаним системима; системи централних банака у неким земљама још нису спремни и биће потребно мнoго времена да се они прилагоде). Чињеница да је неколико валута БРИКС-а неконвертибилно, те да постоје санкције према Ирану и Русији, додатно компликује ствар.

Свесни да ће ствар cа заједничком валутом ићи споро, лидери БРИКС-а су посветили већу пажњу проширењу финансирања у локалним валутама, диверзификацији извора финансирања и јачању сарадње у трговини. Оно што све чланице препознају је да је веће коришћење локалних валута начин смањења трошкова финансирања трговинских операција. Ако, на пример, постоји ликвидно тржиште, тј. критична маса и обим трговине и инвестиција, није тежак пут до директног девизног курса између валута чланица БРИКС-а. Ипак, за сада то није случај.

Одржани су и разговори о новој инвестиционој платформи, која би служила за финансирање развоја, пружањем веће флексибилности и смањењем зависности од финансирања чврстом валутом, али се чини да је постигнут маргиналан напредак на том плану. Блок је такође у преговорима о успостављању иницијативе за мултилатералне гаранције, у оквиру Нове развојне банке БРИКС, која би се фокусирала на побољшање „кредитне способности у земаља групације и Глобалног Југа“.

Два глобална поретка

Након отпочињања рата у Украјини, а посебно од самита у Јоханесбургу 2023. који је неочекивано довео до ширења БРИКС-а, те скупа у Казању 2024, када је модел „земље партнера“ омогућио да додатних 10 држава учествују на годишњим самитима, група је постала кључна платформа за геополитичку координацију држава чланица. На пример, у Казању је дошло до значајног стратешког отопљавања између Делхија и Пекинга.

До недавно, клуб који пркоси лакој категоризацији је обухватао пет земаља, а тренутно их је дупло више (Бразил, Русија, Индија, Кина, Јужна Африка, Египат, Етиопија, Иран, Уједињени Арапски Емирати, Индонезија). За разлику од Г7, БРИКС углавном делује као форум за земље Глобалног Југа, залажући се за алтернативу тренутном светском поретку.

Унутрашње поделе, вођене различитим националним интересима и глобалним дешавањима, ометају јединство БРИКС-а и његову способност да оспори доминацију Америке и долара. Кључне иницијативе, попут реформе Савета безбедности УН-а и стварања валуте БРИКС-а, застале су због неслагања и ривалстава, поткопавајући циљеве организације.

С обзиром на затегнуте везе између две чланице оснивачице, Индије и Кине, чини се мало вероватним да ће групација моћи да говори једним гласом или да пружи веродостојну критику тренутног система глобалног управљања. Поред тога, Кина настоји да промовише сопствени модел унутар БРИКС-а и у другим међународним форматима, који није репрезентативнији/демократскији од система који данас имамо.

Додатно, Пекинг је унилатерално покренуо свеобухватну кампању за промоцију глобалне улоге јуана (наиме, ради се на покретању првих фјучерса домаће валуте у земљи, који би могли да се такмиче са сличним алатима за хеџинг на офшор тржиштима попут Сингапура и Чикага). Пекинг, обухватајући све више страних банака, проширује сопствени систем међународних плаћања.

Упркос свим својим манама, БРИКС репрезентује свет какав он јесте, а није иманентан конкурентској организацији каква је Г7. Његова разноликост, неидеолошка сарадња и растућа економска снага омогућавају координацију међу нацијама које не се слажу увек – али које деле заједничке интересе (не и вредности). БРИКС нуди платформу која је прагматична, стратешка и неограничена бирократском инерцијом других мултилатералних тела, попут УН-а. Кораци на постепеној институционализацији БРИКС-а могу само ојачати његову улогу и примарни циљ – мултиполарнији глобални поредак.

Јасно је да БРИКС, који представља скоро половину светске популације и готово две петине глобалног БДП-а, још увек не успева да складно својој „тежини“ делује на глобалној позорници. Ипак, док је и за америчке савезнике све теже да подрже многе од Трампових хировитих одлука, БРИКС – упркос свим својим недостацима – постаје све теже игнорисати.