Улога вештачке интелигенције у глобалном лоповлуку: Међународне корпорације за велику крађу štampaj

Извештаји о крађама у региону Европе, Блиског истока и Африке (ЕМЕА) показују колико су логистика, тј. ланци снабдевања рањиви – и зашто је потребно проактивно праћење кретања каргоа у реалном времену. Наиме, у овим регионима је само у мају 2025. преко 5,9 милиона евра вредног терета пријављено као нестало, односно украдено.

Ради се само о инцидентима који су пријављени. Будући да само 1 од 5 инцидената укључује пријављивање, то имплицира да је стварни обим крађе далеко већи. Наиме, процене су да је крађа робе у карго транспорту вредна чак 30 до 35 милијарди долара сваке године.

Оно што изненађује је да је технологија омогућила да крађа аутомобила и електронских уређаја опет постане глобално раширен уносан посао. Наиме, шанса да полиција пронађе украдене ствари међу 11 хиљада контејнера који сваког дана напусте Феликстоу (Felixstowe), највећу и најпрометнију контејнерску луку у Великој Британији, је обесхрабрујуће мала. Поред осталог, и зато што би контејнери са украденим аутомобилима могли изгледати као контејнери са плишаним медведићима.

Британија је последњих година постала водећи глобални извозник украдене робе. Током последње деценије број украдених возила у земљи порастао је за чак 75%. Од тога, већина заврши на контејнерским бродовима, а главна дестинација је Западна Африка.

Додатно, од скора је Лондон постао познат као „престоница крађе телефона у Европи“, а дестинација за ту робу је Кина. Дестинација за изгубљене тракторе и ГПС комплете за њихово функционисање (којима се унапређује њихова ефикасност, прецизност и продуктивност за британске пољопривреднике) је обично Источна Европа.

Криминална интернационала

Вековима су криминалци крали вредне производе и шверцовали их преко граница, ван домашаја закона, а Британија данас показује како се овај модел развио на нове и алармантне начине. Шифроване комуникације су омогућиле криминалним бандама да делују и сарађују слободније него икада раније, и да успоставе глобалне ланце снабдевања. Како су земље у Африци и Азији постајале богатије, потражња за производима којих има у изобиљу на улицама богатих држава снажно расте.

Иначе, Британија је „савршено место“ за овај посао због свог засићеног потрошачког тржишта и слабе контроле извоза. Додатно, постоји много скупих аутомобила и телефона за крађу, и лако је до њих доћи. Можда најважније, ризик је мали будући да британска полиција решава само 5% прекршаја и тек сваки педесети када је у питању крађа возила. У континенталној Европи и Америци такви криминални подухвати такође расту, иако Америка има јачи надзор над извозом због страха од преваре и утаје пореза.

Аутомобили показују како се модел развијао. Као и друге богате земље, Британија је доживела нагли пад криминала у вези са возилима 1990-их, захваљујући имобилизаторима и другим технологијама. Британија је 2013. имала само 2,7 крађа на сваких 1000 аутомобила у приватном власништву, да би сада тај број порастао на 4,4. Раст се убрзао последњих година, док је у 2020. било 90 хиљада крађа, прошле године је тај број нарастао на 130 хиљада, доводећи до реалног раста трошкова осигурања аутомобила од 45% (исти индикатор у ЕУ је растао скромно).

Метода је типично следећа: да би савладали софистициране безбедносне системе, лопови користе специјализовану опрему; када уђу, маскирају аутомобил лажним регистарским таблицама и користе ометаче сигнала да би заобишли ГПС праћење. Затим га премештају, обично преко граница округа (сарадња између полицијских снага је често лоша), где ће бити продат групи која се бави логистиком. Понекад је аутомобил скривен у пошиљци друге робе, под лажним декларацијом. Чешће, банда ангажује трећу групу да аутомобилу да „нови идентитет“ – не само папирологију већ и ознаке, укључујући и идентификациони број возила, јединствени код утиснут на шасији.

Читав овај процес – од крађе до контејнера – често траје мање од једног дана. Наиме, тзв. „Корпорација за велику глобалну крађу“ (Grand Theft Global Inc) није једна компанија, већ софистицирани ланац снабдевања, наравно врло профитабилан.

Западна Африка и Шенжен као „секундарна тржишта“

Група која украде једну Тојоту Хајлукс, која када је нова кошта 54 хиљаде долара, може бити плаћена 1.500 фунти за ноћ рада. Неко други у западној Африци, где је та марка тражена, може је продати за више него што за њу добија у Британији. Наиме, аутомобили те марке су сјајни теренци, мада је већина удубљена каишевима са зупчаником (лоповима не смета јер се то може јефтино поправити на другом крају). Ако се ствар искомпликује, постоји алтернативе са продајом компоненти, попут мотора, батерија и разних делова из аутомобила одвезених у „радионицу за сечење“, где ће их фриленсер расклопити без постављања било каквих питања.

Банде су такође почеле да циљају лизинг компаније користећи лажна документа. Тако се, на пример, Порше 911 Карера С, изнајмљен у Немачкој пре две недеље, некако нашао у контејнеру који путује од Британије ка Африци. Између 2021. и 2024. скоро четири од десет украдених аутомобила пресретнутих у британским лукама били су на путу ка Демократској Републици Конго, која служи као улазна тачка за шире афричко тржиште. Један од пет је био на путу ка Уједињеним Арапским Емиратима, одакле се до купаца стиже преко Персијског залива (већина крађа у Канади прати исте две руте). Купци углавном желе теренска возила која могу да се носе са лошим путевима какви су у Африци. Интересантно је да елитни купци све више желе и спортске аутомобиле, који се често могу видети на улицама Киншасе (разлог је и волан на десној страни).

„Корпорација за велику глобалну крађу“ ради на сличан начин са телефонима. Око 70 хиљаде мобилних телефона је украдено у Лондону током 2024. – пораст за више од трећину у односу на 2023. (иначе, у Британији се украде чак 40% телефона украдених у Европи). Као и код аутомобила, ситни лопови их продају посредницима (лопов може добити 100-200 фунти за откључан телефон или 30-60 фунти за онај који није). Наравно, појавиле су се и услуге „продавница“ које су специјализоване за превазилажење безбедносних карактеристика. Велики број мобилних се умотава у специјалан омот, како би се спречило праћење и потом извозе, често контејнерским бродовима.

Истраге показују да већина њих завршава на једном месту: пијаци Хуаћиангбеј, највећем светском тржишту електронике, у кинеском граду Шенжену. Потражња за половним телефонима у Кини је огромна; они који се не могу откључати растављају се и поново праве. Пошто је Шенжен место где су многи телефони првобитно произведени, постоји велика понуда квалификованих радника. Британске фирме су постале мета повећаних крађа од почетка рата у Украјини, односно санкција Русији. У 2023. вредност украдених ГПС комплета порасла је за чак 137%.

Фактори раста крађе

Grand Theft Global Inc цвета у Британији јер је Лондон град у којем се често по први пут појављују иновативне методе у криминалу. Међутим, нема много разлога за помисао да се те методе неће извозити, постоје бројни фактори зашто ће се то вероватно десити. Функционисање контејнерског транспорта, где се граничне агенције углавном фокусирају на увоз, тражећи људе и дрогу, док се у многим земљама извоз ретко проверава (скоро свако може да резервише контејнер) је идеално за оне који хоће да пребаце украдену робу.

Додатно, начин на који се бродови пуне – „шпедитери“ купују серије контејнера и продају их даље – отежава контролу. Наиме, само мали део контејнера ће икада бити отворен, а још мањи прегледан рендгеном и то се обично дешава тек када се добије дојава. Ствар отежава и то што за сваку претрагу контејнера полиција мора да плати луци накнаду од 200 фунти. Друго, могућност тајне комуникације, продаје робе и преноса новца онлајн олакшава посао криминалним групама (неко ко жели Порше у Киншаси може бити беспрекорно повезан, преко неколико посредника, са неким ко је спреман да га украде у Кенту).

Додатно, како су аутомобили и телефони постајали софистициранији, постали су и скупљи у односу на приходе, што је учинило њихову крађу атрактивнијом. Појавила се посебна врста тражње; наиме, већина потрошача средње класе у Кини не може себи да приушти нове ајфоне. Такође, богатији Африканци желе боља возила. Како је легалних дилера мало, а премијум аутомобили још нису достигли економију обима која смањује трошкове, тржиште украдене робе се намеће као алтернатива. Наравно, како и то тржиште буде постајало ефикасније, цене ће падати.

Полицијске снаге су углавном слабо успешне – 2024. пресретнуто је 550 украдених аутомобила у Британији, мали део укупно украдених аута. Али, британска полиција још увек није ухватила ниједног високог играча у послу, док европске полиције чак немају ни посебне истражне тимове. Широм богатог света, полицијски ресурси су углавном усмерени на кривична дела „веће штете“.

Раст крађе као последица глобализације

У неким аспектима, успех Grand Theft Global Inc је прича о глобализацији. Наиме, користи се инфраструктура глобалне трговине, дизајниране за брзу и једноставну трговину. Идентификација украдене робе међу огромним бројем контејнера је практично немогућа. Глобализација је створила ланац снабдевања који омогућава да сваки ајфон – састављен од скоро 3000 компоненти – доспе до руку потрошача. Исте силе, овога пута у делимично инверзним улогама, виде тај телефон како се расклапа и поново склапа, увози и поново извози.

Grand Theft Global Inc може да напредује и у свету који је све више фрагментиран. Царине чине украдену робу још конкурентнијом. Санкције, попут оних према Русији, подстичу потражњу за криминалним активностима. Када земље мање сарађују, лакше је слати робу на места одакле је мало вероватно да ће бити пронађена.

Док Grand Theft Global Inc штети потрошачима богатог света, земље које имају користи од трговине имају мало подстицаја да је обуздају. За разлику од оних у Европи, власти у Кини не отежавају продају украдених телефона. Земља није део глобалне базе података коју мреже користе за блокирање украдених уређаја. Када су у питању афричке земље које би желеле да сузбију крађу, имале би проблема због ниских капацитета за спровођење закона у Камеруну или Конгу.

Теоретски, слање робе преко пола света представља додатни трошак. Међутим, бродарска индустрија функционише тако што се трошак превоза контејнера плаћа тек када стигне на одредиште. То значи да ако буде пресретнут, трошкове сноси шпедитер. Додатна удаљеност такође може смањити спремност осигуравача да наставе са наплатом штете.

Коришћење вештачке интелигенције за крађу

Прича о високо-технолошкој крађи била би непотпуна без вештачке интелигенције, која је драматично „проширила домет“ хакера, омогућавајући им да погоде више мета са мање напора. Појава Chatgpt-а 2022. била је прекретница. Паметни генеративни модели АI (вештачке интелигенције) омогућили су криминалцима  да не троше велике суме на тимове хакера и опрему.

Хакери су се окренули великим језичким моделима (LLM) како би проширили обим „малициозног“ софтвера. Генерисање дипфејкова, лажних имејлова и напада друштвеног инжењеринга који манипулишу људским понашањем сада су много лакши и бржи. XanthoroxAI, модел вештачке интелигенције који су дизајнирали сајбер криминалци, може се користити за креирање дипфејкова, заједно са другим малициозним активностима, за само 150 долара месечно.

Хакери могу да покрену велике fishing нападе тражећи од LLM-а да прикупи огромне количине информација са интернета и друштвених медија како би лажирао персонализоване имејлове. А за spearfishing – нападање одређене мете високо персонализованим нападом – могу чак генерисати лажне гласовне и видео позиве од колега како би убедили запосленог да преузме и покрене сумњив софтвер.

Додатно, АI се користи да би сам малициозни софтвер учинила опаснијим. На пример, софтвер прерушен у ПДФ документ могао би да садржи уграђени код који сарађује са АI како би се инфилтрирао у мрежу (напади на украјинске безбедносне и одбрамбене системе у јулу користили су такав приступ). Када је злонамерни софтвер доспео до ћорсокака, могао је да затражи помоћ LLM-а да генерише нови код како би пробио одбрану система.

За предузећа, растућа претња је застрашујућа – и потенцијално скупа. Прошле године, АI је била укључена у једну од шест „провала“ у базе података. Такође је покренула две од пет fishing превара усмерених на пословне имејлове. Консултантска кућа Дилојт процењује да би генеративна вештачка интелигенција могла да омогући преваре у износу од 40 милијарди долара до 2027. – снажан раст у односу на 12 милијарди долара у 2023.

Природно, како се трошкови сајбер напада вештачке интелигенције повећавају, расте и посао заштите од њих. Истраживачка фирма Гартнер предвиђа да ће корпоративни издаци за сајбер безбедност порасти за четвртину од 2024. до 2026, достижући 240 милијарди долара. То објашњава зашто су се цене акција фирми које пратe индекс Nasdaq CTA Cybersecurity увећале за чак четвртину у последњој години, значајно надмашујући раст ширег Насдак индекса.