Зашто Поштанска штедионица није и не може да буде Алта банка: Државна и превелика да би пропала

„Како чујем, Поштанска штедионица капут....“ Ово је 5. новембра на друштвеној мрежи Икс написао Немања Шаровић, председник покрета „Љубав, вера, нада“ и новинар зрењанинског КТВ-а. 

Латински израз caput у фрази caput mortuum користи се у значењу „готово је, пропало је“. А његова објава да је Поштанска штедионица пропала дошла је само шест дана након краха Алта банке Давора Мацуре, чиме се у јавности раширила паника и повукла паралела – хоће ли најстарија српска банка доживети судбину најмлађе и најбрже растуће приватне банке?

Постојe бар три разлога зашто Поштанска штедионица није капут и није пропала, а најважнији је да је Република Србија већински власник ове банке са чак 80,35 одсто. Индиректно, преко Поште Србије држава има 12,17 одсто, преко Телекома још 6,84 одсто, а Фонд ПИО и Фонд за развој имају по мање од један одсто. Дакле, иза ове банке држава стоји 100 одсто. 

У државном власништву

Банка у којој је држава већински власник може да се докапитализује, уколико се испостави да има проблем са капиталом. Такође, Министарство финансија у буџету има довољно новца да евентуално уради додатно убацивање пара у банку, уколико то буде неопходно. Тачно се зна и где – у изменама и допунама Закона о буџету, и то на разделу 621 Министарства финансија под ставком „набавка домаће финансијске имовине“ у укупном износу од 164 милијарде динара, што је око 1,4 милијарде евра. 

Оно што је познато из јавно доступних докумената, последњи пут то се догодило 2023. године, па је тако учешће Републике Србије у капиталу на дан 31. децембра 2023. године износило 20,56 милијарди динара (175 милиона евра) и било је веће за 6,74 милијарди динара (57 милиона евра) у односу на стање на крају 2022. године.

Повећање учешћа у капиталу банке урађено је на основу Закључка Владе 05 број: 422-5233/2023 од 15. јуна 2023. године. 

Докапитализација уочи избора и контрола

Ипак, изгледа да је и ове године једне докапитализације било, и то уочи избора. Ако се пажљиво читају извештаји о променама на капиталу Поштанске штедионице, може да се закључи да је упумпан неки додатни новац.

То се види из извештаја који је на сајту банке објављен 30. септембра ове године. На позицији „трансакције с власницима евидентиране директно на капиталу – повећање“, види се укупан износ 2,5 милијарди динара на акцијском капиталу (21 милион евра), плус још 1,48 милијарди динара (12 милиона евра) на име емисионе премије. То укупно чини повећање капитала од 4 милијарде динара.

Не види се који власник је уплатио овај капитал и унео додатни новац у банку, али се из извештаја види да је промене на капиталу банке ове године било.

Такође, у буџетским подацима за август виде се и 4 милијарде динара на конту 62 на име докапитализације. Не пише о којој банци је реч. Али кад се ова два податка укрсте, јасно је да је реч о Поштанској.

Постоји још један, трећи доказ да је држава у августу урадила докапитализацију Поштанске штедионице, иако се то у документима са седница Владе јавно не наводи. На сајту Централног регистра хартија од вредности, који мора да евидентира сваку промену на капиталу, дана 26. августа укњижена је управо једна таква промена, по којој је извршен упис 251.683 акције по основу повећања капитала.

То све нужно не мора да значи да је банка у проблему и да је докапитализација урађена због тога, али се из тога јасно види да Поштанска није капут, ако држава то не жели.

Други разлог због ког Поштанска штедионица није капут је што државне компаније, на које њихов власник има утицај, могу своје депозите да пребаце у Поштанску штедионицу, па да и на тај начин убаце готовину у банку. Као што је Електропривреда, на пример, новац држала у патуљастој и уз то приватној Алта банци, која је имала мање од три одсто тржишта, исто тако смисленије је да државне компаније своје депозите држе у системској и уз то државној банци. Није познато да ли се то дешавало. 

Трећи разлог зашто Поштанска штедионица није капут је што је Народна банка Србије, на захтев ове банке, увела мере континуираног надзора и што на дневном нивоу прати показатеље о ликвидности и капиталу банке. То значи да Народна банка може да уведе ограничења, да прати токове готовине на дневном нивоу, оде у контролу. Једна таква контрола и састанак управе Поштанске штедионице догодио се и ове недеље.

Таласање око Поштанске

Шта је оно што се у протеклом периоду с Поштанском штедионицом десило? Прво је Немања Каровић, представник Студентске листе, гостујући у Другом дневнику РТС-а 28. октобра рекао да „постоје озбиљне индиције да је из Поштанске штедионице покушано да се изнесе једна огромна количина новца, око милијарду динара, да је то могло да угрози финансијски систем, ликвидност банке и да евентуално доведе до поремећаја у редовној исплати плата и пензија“.

Поштанска штедионица је то сутрадан демантовала, тврдећи да таквог покушаја није било и у саопштењу истакла да је банка „стабилна, ликвидна и системски значајна финансијска институција, која своје пословање обавља у складу са важећим прописима, уз јасно дефинисане контролне механизме и под надзором надлежних регулаторних органа“.

„Повезивање непостојећег догађаја са наводним угрожавањем ликвидности Банке, редовности исплате зарада и пензија, па чак и стабилности целокупног финансијског система, представља неосновано довођење у питање сигурности институције која постоји више од једног века“, наведено је у саопштењу. 

Председник Синдиката финансијских организација Србије, односно синдикалне организације у Банка Поштанска штедионица Владан Урошевић, рекао је 29. октобра за Н1 да је деловањем запослених спречен покушај „исплате готовог новца из те банке“, те да она сада функционише нормално и да корисници немају разлога да стрепе за своја средства. 

Све то се дешавало пре него што је Алта банка крахирала и пре него што јој је одузета дозвола за рад. А шта је овде у ствари било? 

Наравно да исплата једне милијарде динара не може да угрози ни финансијски ни пензиони систем и наравно да свако са свог рачуна може да подиже свој новац. Али, шта је у овом случају било индикативно? Односно, да ли је власник рачуна (чије је име познато редакцији Око портала, али га због Закона о заштити података о личности нећемо објављивати) покушао да велики износ подигне у кешу, а за то постоје и дневни лимити и ограничења?

То се може учинити с најавом. Али чак и велики трансфер с рачуна на рачун може бити индикативан. Наиме, постоји листа индикатора за препознавање основа сумње да је реч о прању новца или финансирању тероризма код банака, коју је иначе донела и потписала Народна банка Србије. Према том документу нису само индикативни велики износи уплата у готовини у кешу, већ то могу бити и велике исплате, учестале трансакције, али и ако странка истог дана обавља више трансакција у различитим експозитурама или у једној експозитури у различитим сменама. У тој листи индикатора наводи се чак да и сам службеник банке може да препозна нетипично понашање клијента. 

Нетипично је, на пример, и ако велики број појединаца у релативно кратком временском року крене да повлачи велике количине новца из банке.

Додатни надзор

У међувремену је Поштанска штедионица 2. новембра поднела захтев Централној банци за управљање ликвидношћу. Извршни одбор Банке саопштио је да се та Банка обратила Народној банци Србије са молбом за додатни стручни надзор у праћењу ликвидности и финансијских токова. Навели су да да је циљ молбе да се обезбеди јасан увид у финансијске токове и отклони простор за неосноване тврдње које могу узнемирити клијенте. 

У саопштењу Извршног одбора наведено је да се та Банка у петак, 30. октобра у преподневним часовима, обратила регулатору са молбом за додатни стручни надзор у праћењу ликвидности и финансијских токова, поводом негативних вести и инсинуација у јавности којима се доводи у питање њено пословање и ликвидност. 

Поштанска штедионица била је и тема конференције за новинаре Студентске листе која је одржана 4. новембра, на којој је Емир Зилџовић, представник Студентске листе рекао како је „овај захтев уобичајен када дође до повећане неизвесности на тржишту“. 

„Ту нема ничег ризичног и неуобичајеног у односу на оно што се дешава у развијеним тржиштима. Међутим, оно што је веома важно за нас као грађане је какав је квалитет стварне активе и какво је управљање било Поштанском штедионицом у последњем периоду, јер то ће заправо одредити да ли ће Поштанска штедионица бити у стању да настави са пословањем на дуги рок. Дакле, квалитет њиховог портфеља. Знамо да је та банка дала кредите попут оног за изградњу фудбалског стадиона од 350 милиона евра држави“, рекао је Зилџовић и додао да је веома важно да људи из Централне банке ураде професионалан посао ревизије кредитног портфеља. 

Истакао је Зилџовић и да је одлазећи режим показао да преко себи блиских људи има могућност да угрози читав финансијски систем и позвао надлежне институције да предузму и све мере како би се очувала финансијска стабилност. 

„Грађане позивамо да постану смирени, све аналитичаре да не шире бомбастичне и непроверене и нетачне информације у циљу добијања публицитета и изазивања панике“, рекао је још Зилџовић. 

О томе да је буџетом за 2025. годину планирано задуживање државе по високим каматама (шестомесечни белибор плус 3,3 одсто) код Поштанске штедионице за национални стадион Око портал је већ писао.

Ко шири панику

Дејан Шошкић, бивши гувернер, професор Економског факултета и кандидат Студентске листе, гостујући у емисији Око 9. новембра рекао је да је прва ствар коју грађани треба да имају у виду је да Поштанска штедионица и Алта банка нису исто:

„Једно је мала банка приватног власника који има пуно основа да му се припише недовољни степен кредибилности. Овде је држава власник. То је стуб финансијског система у највећем броју земаља. Ту где је држава власник, може да докапитализује банку, да дода ликвидност ако је потребно. Ту постоје и инструменти НБС који су већ у дејству.“

„За докапитализацијом нема потребе, до тога неће доћи, ситуација је стабилна, али треба грађанство да зна да и то може да се реализује. Банка је ликвидна, активирани су инструменти подршке ликвидности. Држава је власник, самим тим и гарант, било би сасвим нормално да смо очекивали и добили барем једну реч коју би одговорни представник државе, власти у овом тренутку требало да да“, изјавио је тада Шошкић. 

На питање ко је одговорни представник власти рекао је – то је, наравно, Влада Републике Србије на предлог Министарства финансија. 

„Да кажу да нема разлога да се шири паника, да нема разлога да се причају неистините приче. Ми имамо, нажалост, другачије понашање. Постојећи људи који су још ту из претходног режима још кратко време користе те своје позиције, а врло често и преживели медији који неће дуго бити ту за ширење панике и за дестабилизацију. То је штетно за нашу државу“, додао је он, алудирајући на то да се паника ширила преко „Информера“. 

Одлазећа и долазећа власт упирале су прстом једна у другу тврдећи да су њихови политички конкуренти ширили панику. Последњи је то учинио бивши председник Алексансар Вучић, који се 10. новембра телефонски укључио као гост емисије Колегијум на телевизији Информер. Осврћући се на Поштанску штедионицу, Вучић је подсетио на тврдње о покушају изношења милијарду динара из Србије, оцењујући да су такве изјаве изазивале панику и наносиле штету банци. „Па ко је правио панику? Ко је угрожавао и уништавао Поштанску штедионицу? Ми или они?“, упитао је Вучић.

Реакција Народне банке

Народна банка Србије је, када је о Поштанској штедионици реч, објавила неколико умирујућих саопштења чији циљ јесте био да се не шири паника. 

Како Око портал сазнаје, НБС је тражила од Владе и Министарства финансија да реагују. Обратили су се „поводом актуелних дешавања у вези с пословањем Банке Поштанска штедионица а.д. Београд, а које могу негативно да утичу и на поверење њених клијената и стабилност укупног финансијског тржишта“. У допису у који је Око портал имао увид, из НБС се каже да је „у садашњим околностима посебно важно да држава, у својству власника, пружи јасну и недвосмислену подршку њеном даљем пословању“. Држава, тј. министарство финансија, отћутала је на апел из Народне банке.

Министарство финансија се моли да без обзира на чињеницу да Влада Републике Србије тренутно обавља послове у техничком мандату, „у оквиру својих законских овлашћења предузмете потребне активности како би Република Србија, као већински акционар, недвосмислено потврдила своју подршку стабилном и несметаном функционисању Банке, као и спремност да, уколико се за тим укаже потреба, обезбеди одговарајућу подршку њеном пословању у складу са законом“.

Како сазнајемо, из Министарства финансија стигао је кратак одговор у коме се наводи да подржавају све активности које ће НБС у оквиру својих овлашћења предузимати како би се обезбедило стабилно и несметано функционисање банке. „Такође, Министарство финансија ће у даљем поступку поступати у складу са свим одлукама Владе Републике Србије“, наведено је у одговору у који је Око портал такође имао увид. 

Јавна реакција представника техничке владе на тему Поштанске штедионице је изостала.

У међувремену, на шалтерима Поште и Поштанске штедионице видели смо редове приликом исплате пензија, видели смо и да поједини пензионери новац нису добили, као и да су Пошта и Поштанска штедионица играле blaming game, или игру пребацивања кривице зашто пара за које из обе институције тврде да их има за неке на шалтеру није било, и ко је за то крив. 

У међувремену, јуче је у банци одржана и седница Извршног одбора Поштанске штедионице. 

Такође, Поштанска штедионица није Алта банка јер њен пословни модел нимало не зависи од једног појединца, као што је то био Давор Мацура. Њен пословни модел је другачији иако бележи велику експанзију давања кредита, па је та експанзија скоро двоструко виша од краја 2024. до 30. септембра 2026. године. Ипак, Банка је и даље у великој мери зависна од сектора становништва и јавног сектора, што се види из годишњег извештаја за 2025. годину. Приходи од камата становништва били су 13 милијарди динара, док су приходи од јавног сектора били 9 милијарди, што укупно чини 22 милијарде од укупно 28,8 милијарди динара. 

Све ово не значи да се неће радити ревизија кредитног портфолија ове банке. Шта год да та ревизија покаже, то не мења чињеницу да Поштанска штедионица има око 8,9 одсто удела на банкарском тржишту, да је велика, системска банка, да је један од стубова српског финансијског система. Да је на дан 30. септембра имала 584 милијарде динара депозита, што је скоро пет милијарди евра. Уз све то, у власништву је Републике Србије. Дакле, Поштанска штедионица је једноставно превелика да би пропала.