Поводом дана Народне библиотеке Србије
Писмо Андреа Малроа Народној библиотеци Србије и народу коме су култура и слобода једно štampaj
среда, 06. апр 2022, 09:00 -> 09:15
„Док су у најмрачнијим часовима минулога рата, после Варшаве, Ротердама и Данкерка, преостале земље предавале Тројном пакту своју судбину и своје територије, Београд се једног пролећног јутра хиљаду деветсто четрдесет прве – побунио. У часу кад се читав континент покорио сили, његов народ се определио за слободу. Одмазда која је уследила изазвана таквом непокорношћу имала је размере беснила. У првим сатима бомбардовања града, које је започело без објаве рата, збрисане су десетине хиљада људских живота, а с њима и Библиотека, темељна установа културе сваке нације“, стоји у писму које је Андре Малро написао управнику Народне библиотеке Србије 1975, поклањајући јој, у спомен на 6. април 1941, рукопис своје последње књиге.
Нова зграда Народне библиотеке Србије свечано је отворена 6. априла 1973, на годишњицу бомбардовања Београда 1941, у коме је уништена стара зграда библиотеке на Косанчићевом венцу.
У то време Андре Малро, француски писац и први министар културе у историји, пише своју књигу Глава опсидијана. Ова књига посвећена Паблу Пикасу и његовом делу, уз наслове Храстови које обарају, Лазар и Пролатни гости, чини циклус Огледало лимба, наставак Малроових чувених Антимемоара. Била је то једна од последњих књига које је Малро објавио за живота.
Годину и по дана пре своје смрти, 29. јуна 1975, Малро је рукопис Главе од опсидијана поклонио Народној библиотеци Србије, уз пропратно писмо управнику библиотеке у коме је стајало:
Поштовани управниче,
Одазвавши се на позив Одбора за везу који је оформљен на Сорбони, уручио сам господину Живораду Стојковићу рукопис Главе од опсидијана, који вам је, зацело, већ стигао. Желео бих да вам у неколико речи образложим шта ме је на овај чин навело.
Док су у најмрачнијим часовима минулога рата, после Варшаве, Ротердама и Данкерка, преостале земље предавале Тројном пакту своју судбину и своје територије, Београд се једног пролећног јутра хиљаду деветсто четрдесет прве – побунио. У часу кад се читав континент покорио сили, његов народ се определио за слободу. Одмазда која је уследила, изазвана таквом непокорношћу, имала је размере беснила. У првим сатима бомбардовања града, које је започело без објаве рата, збрисане су десетине хиљада људских живота, а с њима и Библиотека, темељна установа културе сваке нације.
Управо у спомен на те догађаје одлучио сам да свој рукопис поверим Народној библиотеци Србије, која је данас, ево, обновљена. У судбини ваше Библиотеке видим судбину народа коме су култура и слобода једно.
Људско достојанство, које је одвајкада скупо коштало вашу земљу, и дан-данас представља надахнуће на којем почива ваша независност.
Молим вас, господине управниче, да примите изразе уважавања за вашу посвећеност независности, као и развоју Библиотеке, уз најбоље жеље за вас лично.
Андре Малро
____________
Писмо Андреа Малроа Народној бибиотеци Србије:
