OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    Песма за Евровизију 2022.

                    Још ова земља пропала није: Констракта, здраво лице Србије štampaj

                    Читај ми!

                    Пише:  Ђуро Радосавовић

                    недеља, 06. мар 2022,  10:59 -> 21:14

                    Констрактина појава и победа на овогодишњем такмичењу "Песма за Евровизију 2022" доказ су да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Дошло је време да се покаже најбоље што имамо. Зато су многи и навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја. Па ко што понесе!

                    Годинама је Евровизија била предмет исмејавања. Чак и предмет презира. Али ове године Евровизија је постала више од „talk of the town". Све улице су биле полупразне јер је народ гледао у екран. И не само то, људи су гласали и навијали. Озбиљно су се навукли.

                    Одједном сва Србија и добар део Балкана прати Евровизију! Како? 

                    Народу фали забаве, али добро организоване забаве. Незаобилазна тема је Украјина и рат. Алтернатива ратној тематици су ХБО и Нетфликс, али шаблон брзо досади. Евровизија је пронашла пукотину у понуди.

                    Још од Тајчи није било овакве атмосфере. Људи су се опредељивали као да је финале Лиге шампиона, као да се кладе уживо. РТС је одрадио добар посао. Продукционо без велике мане, иако би знатно олакшали и водитељима и гледаоцима да следеће године уместо дуплог пара водитеља задужених за бацање фора, ангажују, као Италијани на РАИ-у, професионалне stand up комичаре. Да се на Евровизији појавила, на пример, Сандра Силађев да помогне водитељима, био би то комплетан спектакл за десетку.

                    Од Силване до Нирване 

                    А у такмичењу су учествовали сви, скоро баш сви. Оно „од Силване до Нирване" овога пута је било - од Аце Лукаса до Констракте. У том распону нашло се много тога, па се и на тој разини водила твитер битка између „ових и оних", што и није лоше јер подиже гледаност и загрејава тему до усијања.

                    Многи су претпостављали да ће победити Сара Јо, и због пређашње популарности и због чињенице да је рођена у Италији, а главно такмичење ће се одржати у Торину. Али ипак, десио се обрт - Србију ће представљати Констракта.

                    За многе је то био шок, јер песма искаче из оквира наше устаљене идеје како би евровизијска песма требало да звучи. Мало етно звука, мало плеса, кап еротике, а остало се улаже у пропаганду, био је досадашњи рецепт.

                    Али етно, еротика на ивици порнографије, суви глас, све је то passé.

                    Зато се десила Констракта!

                    Нема ту ништа awkward. Јер њен продоран и печатан поглед није од јуче, као што ни њен глас није од јуче, само је сцена таква да Констракта није била довољно заступљена у мејнстрим медијима. Али ко је пратио састав Земља грува, могао је да чује и види спот за песму Ђанго, у којој су Констракта и Зое Кида певале:

                    Одбацићу жеље, жеље су лаж (бољи живот је лаж)
                    И ова слобода, и она је лаж (двадесети век је лаж)
                    Прећи ћу преко и пући ће глас
                    И биће боља прошлост за нас

                    Ту се осећа клица директности и провокације, зачетак естетике који доминира у споту за In corpore sano и Констрактином наступу на Евровизији.

                    Констракта је доследна. Никад није кокетирала с масом, чак је и провоцирала. Зато су људи тако ватрено и навијали за њу, шаљући и по двадесетак порука јер су желели да та естетика представља Србију, да Констракта у Торину покаже да је овде постојало и нешто друго, и Зенитизам и да је овде никла Марина, и да постоји наслеђе Косте Бунушевца. Констракта се бави архитектуром, зна колико су важни добри темељи; они овде постоје, а најјачи су у алтернативи.

                    О чему пева песма 

                    У песми In corpore sano има мистике, наслањања на актуелно, директности, има свега ко хоће да види и прочита. 

                    Свакако, песма је подложна многим тумачењима, али и погрешним интерпретацијама, што није лоше, јер је попут Кеноових романа, свако гледа из свог угла. Неко мисли да је главна тема здравље, други да је то суптилна антирежимска порука, а има и оних који мисле да је песма шамар мејнстриму и кичу. Можда је све то заједно, а можда и ништа од тога.

                    Србија шаље на Еуросонг песму која у себи садржи „Боже здравља", узречицу која долази из народа а у дослуху је са „Боже правде". Али након „Боже здравља" следи стих: „Немам књижицу". Кад неко нема књижицу, остаје му да се лечи сам или да чека да прође и нада се најбољем. То су страшни стихови, резонантни, који добаце и до оних којима је стран Констрактин наступ, убоде их то: „Немам књижицу".

                    Свакако је добро што се појавила песма која коначно диже фрку, али на прави начин. Сигурно је да ће у Италији добро проћи, јер се тамо негује култ такве естетике и комбинације гласа, визуелног и перформанса. Тамо доминира Леванте, са спотовима који су концептуално савршени, естетски перфектни.

                    Другачија естетика

                    Констрактин тротомни спот који је пласиран под називом „Триптих" садржи три песме: Нобл, победничку In corpore sano и Мекано, и концепт је за себе. Маја Узелац и Ана Родић урадиле су добар посао. Апсолутно модерно, атрактивно и довољно raw, тај спот је доказ да постоји јака сцена у Београду и Србији, сцена која може да изнедри нешто сасвим аутентично на шта коначно могу сви да буду поносни, а и да нико не остане равнодушан.

                    „Триптих" је аутоиронија на „нобл" тему, слично као што се Бегбеде спрда на свој рачун сноба и племенитог порекла. Спот је на линији спотова које режира Ентони Бирн, као оних за Хозијера. Иначе, Ентони Бирн је најпознатији по томе што је режирао много епизода серије Peaky Blinders. Констрактино дело може да парира и свему што ради Вудкид. Мистика која пробија из наступа и спота адекватна је атмосфери из спота за песму Iron.

                    Али ништа није copy/paste. Ове компарације су доказ да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Извештили су се и продуценти, режисери и сценографи, и дошло је време да се покаже најбоље што имамо.

                    Храбар је то одабир. И треба тако!

                    Као кад би Хрватска послала Војка В.

                    Зато су многи навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја.

                    Па ко што понесе! 

                     

                    Политика
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Друштво
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Антиколонијализам и право на историју: Поуке и заоставштина Франца Фанона
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Пише:  Саша Марковић
                    Како су настајали хемијски елементи, од алхемије до CERN-а: Златна прашина са звезда
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Хаксли против Орвела у књизи Нила Постмана о медијима будућности: Забава још траје
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Пише:  владика Јован Ћулибрк
                    Реч владике Јована о култури сећања на јасеновачке жртве, о сликама монахиње Марије, Милу Ристићу, Бранку Ћопићу и Дану победе
                    Економија
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Фетиш берзанског капитализма: Брига због пада, страх од слома
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Пише:  Горан Николић
                    Цена Трампових трговинских ратова: Колико ће коштати Америку, колико Кину, а колико остатак света
                    Свет
                    Трампизам у Европи: У сукобу центриста и суверениста страдају демократија и слободе
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Трампизам у Европи: У сукобу центриста и суверениста страдају демократија и слободе
                    Економско успоравање Русије: Убрзавање мировног споразума у Украјини или наставак рата другим средствима
                    Пише:  Горан Николић
                    Економско успоравање Русије:  Убрзавање мировног споразума у Украјини или наставак рата другим средствима
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Четвородневни рат две нуклеарне силе, Индије и Пакистана: Сукоб који одувек траје
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески капиталистички социјализам и Лењин: „Сада су ствари другачије, не смемо гледати у прошлост“
                    Култура
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Треба ли се машати за пиштољ када се помене култура: Има ли меке моћи код немоћних земаља и народа?
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Пише:  Жанета Ђукић Перишић
                    Листајући Андрићеву библиотеку: Посвете писаца из којих се може ишчитати једно столеће
                    Историја
                    Oсамдесет година од смрти: Шта Драгишу Васића и данас чини присутним
                    Пише:  Јелица Зупанц
                    Oсамдесет година од смрти: Шта Драгишу Васића и данас чини присутним
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Кратка историја Одесе: Носталгије и ожиљци бисерне луке Црног мора
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Пише:  Вуле Журић
                    Како је један Југословен постао први борац против нацизма: Прича о Давиду Франкфуртеру из Дарувара
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Још једном о Дану победе: Стојанове ране и Гаврићев рафал
                    Музика
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Али када би Звонко Богдан снимио ове Балашевићеве песме, е то би било нешто…
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Пише:  Жикица Симић
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Боб Дилан, заувек млад, намргођен и сам: Како не бити пион у њиховој игри
                    Пише:  Жикица Симић
                    Боб Дилан, заувек млад, намргођен и сам: Како не бити пион у њиховој игри
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Било једном на Евровизији: Како је Руслана победила „Лане моје“
                    Спорт
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Кад је Албанија помогла Југославији да постане вицешампион Европе у фудбалу 1968. године: Чудо у Тирани
                    Крешимир Ћосић: Бејбиситер који је променио историју кошарке
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Крешимир Ћосић: Бејбиситер који је променио историју кошарке
                    Сећање на Мундијал 1950: Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Мундијал 1950:  Дан када се бразилском Мараканом проломила најгласнија тишина у историји фудбала
                    Лектира
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Пише:  Михаило Петровић Алас
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Пише:  Д. Грејем Барнет
                    Да ли ће универзитет преживети вештачку интелигенцију: Четбот против хуманистичких наука
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Пише:  АНТИФАШИСТИЧКО ВИЈЕЋЕ НАРОДНОГ ОСЛОБОЂЕЊА ЈУГОСЛАВИЈЕ
                    Kњига о злочинима у логору смрти Јасеновац, објављена 1942. године: Искази одбеглих заточеника
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Пише:  Жан-Мишел Палмије
                    Нацистичка естетика и њена деца: Уметност у служби пропаганде
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.