OKO
  • Вести
  • Спорт
  • Мундијал 2026
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо

                    Песма за Евровизију 2022.

                    Још ова земља пропала није: Констракта, здраво лице Србије

                    Читај ми!

                    Пише:  Ђуро Радосавовић

                    недеља, 06. мар 2022,  10:59 -> 21:14

                    Констрактина појава и победа на овогодишњем такмичењу "Песма за Евровизију 2022" доказ су да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Дошло је време да се покаже најбоље што имамо. Зато су многи и навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја. Па ко што понесе!

                    Годинама је Евровизија била предмет исмејавања. Чак и предмет презира. Али ове године Евровизија је постала више од „talk of the town". Све улице су биле полупразне јер је народ гледао у екран. И не само то, људи су гласали и навијали. Озбиљно су се навукли.

                    Одједном сва Србија и добар део Балкана прати Евровизију! Како? 

                    Народу фали забаве, али добро организоване забаве. Незаобилазна тема је Украјина и рат. Алтернатива ратној тематици су ХБО и Нетфликс, али шаблон брзо досади. Евровизија је пронашла пукотину у понуди.

                    Још од Тајчи није било овакве атмосфере. Људи су се опредељивали као да је финале Лиге шампиона, као да се кладе уживо. РТС је одрадио добар посао. Продукционо без велике мане, иако би знатно олакшали и водитељима и гледаоцима да следеће године уместо дуплог пара водитеља задужених за бацање фора, ангажују, као Италијани на РАИ-у, професионалне stand up комичаре. Да се на Евровизији појавила, на пример, Сандра Силађев да помогне водитељима, био би то комплетан спектакл за десетку.

                    Од Силване до Нирване 

                    А у такмичењу су учествовали сви, скоро баш сви. Оно „од Силване до Нирване" овога пута је било - од Аце Лукаса до Констракте. У том распону нашло се много тога, па се и на тој разини водила твитер битка између „ових и оних", што и није лоше јер подиже гледаност и загрејава тему до усијања.

                    Многи су претпостављали да ће победити Сара Јо, и због пређашње популарности и због чињенице да је рођена у Италији, а главно такмичење ће се одржати у Торину. Али ипак, десио се обрт - Србију ће представљати Констракта.

                    За многе је то био шок, јер песма искаче из оквира наше устаљене идеје како би евровизијска песма требало да звучи. Мало етно звука, мало плеса, кап еротике, а остало се улаже у пропаганду, био је досадашњи рецепт.

                    Али етно, еротика на ивици порнографије, суви глас, све је то passé.

                    Зато се десила Констракта!

                    Нема ту ништа awkward. Јер њен продоран и печатан поглед није од јуче, као што ни њен глас није од јуче, само је сцена таква да Констракта није била довољно заступљена у мејнстрим медијима. Али ко је пратио састав Земља грува, могао је да чује и види спот за песму Ђанго, у којој су Констракта и Зое Кида певале:

                    Одбацићу жеље, жеље су лаж (бољи живот је лаж)
                    И ова слобода, и она је лаж (двадесети век је лаж)
                    Прећи ћу преко и пући ће глас
                    И биће боља прошлост за нас

                    Ту се осећа клица директности и провокације, зачетак естетике који доминира у споту за In corpore sano и Констрактином наступу на Евровизији.

                    Констракта је доследна. Никад није кокетирала с масом, чак је и провоцирала. Зато су људи тако ватрено и навијали за њу, шаљући и по двадесетак порука јер су желели да та естетика представља Србију, да Констракта у Торину покаже да је овде постојало и нешто друго, и Зенитизам и да је овде никла Марина, и да постоји наслеђе Косте Бунушевца. Констракта се бави архитектуром, зна колико су важни добри темељи; они овде постоје, а најјачи су у алтернативи.

                    О чему пева песма 

                    У песми In corpore sano има мистике, наслањања на актуелно, директности, има свега ко хоће да види и прочита. 

                    Свакако, песма је подложна многим тумачењима, али и погрешним интерпретацијама, што није лоше, јер је попут Кеноових романа, свако гледа из свог угла. Неко мисли да је главна тема здравље, други да је то суптилна антирежимска порука, а има и оних који мисле да је песма шамар мејнстриму и кичу. Можда је све то заједно, а можда и ништа од тога.

                    Србија шаље на Еуросонг песму која у себи садржи „Боже здравља", узречицу која долази из народа а у дослуху је са „Боже правде". Али након „Боже здравља" следи стих: „Немам књижицу". Кад неко нема књижицу, остаје му да се лечи сам или да чека да прође и нада се најбољем. То су страшни стихови, резонантни, који добаце и до оних којима је стран Констрактин наступ, убоде их то: „Немам књижицу".

                    Свакако је добро што се појавила песма која коначно диже фрку, али на прави начин. Сигурно је да ће у Италији добро проћи, јер се тамо негује култ такве естетике и комбинације гласа, визуелног и перформанса. Тамо доминира Леванте, са спотовима који су концептуално савршени, естетски перфектни.

                    Другачија естетика

                    Констрактин тротомни спот који је пласиран под називом „Триптих" садржи три песме: Нобл, победничку In corpore sano и Мекано, и концепт је за себе. Маја Узелац и Ана Родић урадиле су добар посао. Апсолутно модерно, атрактивно и довољно raw, тај спот је доказ да постоји јака сцена у Београду и Србији, сцена која може да изнедри нешто сасвим аутентично на шта коначно могу сви да буду поносни, а и да нико не остане равнодушан.

                    „Триптих" је аутоиронија на „нобл" тему, слично као што се Бегбеде спрда на свој рачун сноба и племенитог порекла. Спот је на линији спотова које режира Ентони Бирн, као оних за Хозијера. Иначе, Ентони Бирн је најпознатији по томе што је режирао много епизода серије Peaky Blinders. Констрактино дело може да парира и свему што ради Вудкид. Мистика која пробија из наступа и спота адекватна је атмосфери из спота за песму Iron.

                    Али ништа није copy/paste. Ове компарације су доказ да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Извештили су се и продуценти, режисери и сценографи, и дошло је време да се покаже најбоље што имамо.

                    Храбар је то одабир. И треба тако!

                    Као кад би Хрватска послала Војка В.

                    Зато су многи навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја.

                    Па ко што понесе! 

                     

                    Свет
                    Државни шверц нафте кроз Ормуз и друге теснаце: Американци, Иранци и Руси у истом послу
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Државни шверц нафте кроз Ормуз и друге теснаце: Американци, Иранци и Руси у истом послу
                    Катарска дипломатија за мир на Блиском истоку: Чекајући споразум Вашингтона и Техерана
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Катарска дипломатија за мир на Блиском истоку: Чекајући споразум Вашингтона и Техерана
                    Разочарани Трамп и амерички савезници у конфузији: Како Европа да спречи распад НАТО-а
                    Пише:  Ненад Радичевић
                    Разочарани Трамп и амерички савезници у конфузији: Како Европа да спречи распад НАТО-а
                    Индија као најбрже растућа глобална економија: Пета суперсила у будућем мултиполарном свету
                    Пише:  Горан Николић
                    Индија као најбрже растућа глобална економија: Пета суперсила у будућем мултиполарном свету
                    Друштво
                    Кад су цветале трешње: О рату и миру, о животу и смрти и о мом оцу
                    Пише:  Горислав Папић
                    Кад су цветале трешње: О рату и миру, о животу и смрти и о мом оцу
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Расна хигијена и еугеничка истраживања доктора Јозефа Менгелеа: „Анђео смрти“ у белом мантилу
                    Електрификација аутомобила и растерећење саобраћаја: Ко профитира, а ко плаћа цену
                    Пише:  Иван Радановић
                    Електрификација аутомобила и растерећење саобраћаја: Ко профитира, а ко плаћа цену
                    Утицај вештачке на природну интелигенцију и обрнуто: Шта је, заправо, AI и где су му границе?
                    Пише:  Саша Марковић
                    Утицај вештачке на природну интелигенцију и обрнуто: Шта је, заправо, AI и где су му границе?
                    Економија
                    Историја разумевања глобалне неједнакости: Од морализирања до слободног тржишта и празне реторике
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Историја разумевања глобалне неједнакости: Од морализирања до слободног тржишта и празне реторике
                    Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Инфлација и гориво у Србији: Ко добија, а ко губи кад ђаво из Ормуза дође по своје
                    Вештачка интелигенција и будућност капитализма са марксистичке и неокласичне тачке гледишта
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Вештачка интелигенција и будућност капитализма са марксистичке и неокласичне тачке гледишта
                    Уска грла светске економије: Мореузи као геополитичко оружје
                    Пише:  Горан Николић
                    Уска грла светске економије: Мореузи као геополитичко оружје
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Разговор с Томом Пикетијем: О неолиберализму, неонационализму и како олигарси искоришћавају разочарање у социјализам
                    Историја
                    Осам живота Ђорђа Шагића: По рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, по држављанству Американац
                    Пише:  Војислав Дурмановић
                    Осам живота Ђорђа Шагића: По рођењу Србин, по духу Мексиканац, по карактеру Тексашанин, по држављанству Американац
                    Прво српско позориште у царинарници с балконом: Сећање на Ђумрукану у београдској Савамали
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Прво српско позориште у царинарници с балконом: Сећање на Ђумрукану у београдској Савамали
                    Кинески пут од револуције до реформи: „Влада велики неред под небом. Ситуација је одлична.“
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Кинески пут од револуције до реформи: „Влада велики неред под небом. Ситуација је одлична.“
                    Жене Козаре у борби рођене и херојска смрт Мире Цикоте: „Ко је прљав, гроб њен нек не дира“
                    Пише:  Вуле Журић
                    Жене Козаре у борби рођене и херојска смрт Мире Цикоте: „Ко је прљав, гроб њен нек не дира“
                    Култура
                    Сећање на Вељу Павловића: Сурфери на београдским улицама или Странци у ноћи
                    Пише:  Жикица Симић
                    Сећање на Вељу Павловића: Сурфери на београдским улицама или Странци у ноћи
                    Светски рекордер у броју написаних химни: Даворин Јенко, аутор српске, словеначке и несуђене црногорске химне
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Светски рекордер у броју написаних химни: Даворин Јенко, аутор српске, словеначке и несуђене црногорске химне
                    Антони Гауди и Пабло Пикасо у Гаудијевој години у Барселони: Прве комшије из супротних светова
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Антони Гауди и Пабло Пикасо у Гаудијевој години у Барселони: Прве комшије из супротних светова
                    Бартолов „Аламут“, чудновати роман који је и данас актуелан: Прича о Хасану ибн Сабаху и долини асасина
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Бартолов „Аламут“, чудновати роман који је и данас актуелан: Прича о Хасану ибн Сабаху и долини асасина
                    Музика
                    Ксенија Комљеновић, наша прва докторка удараљки: Путовања светом с музиком у срцу, од Баха до Саундгардена
                    Пише:  Зорица Којић
                    Ксенија Комљеновић, наша прва докторка удараљки: Путовања светом с музиком у срцу, од Баха до Саундгардена
                    Баладе о дивним губитницима за дуго топло лето: Писмо из 1998.
                    Пише:  Жикица Симић
                    Баладе о дивним губитницима за дуго топло лето: Писмо из 1998.
                    Двадесет девет песама с раскршћа и много доброг блуза: Тајна музике Роберта Џонсона
                    Пише:  Жикица Симић
                    Двадесет девет песама с раскршћа и много доброг блуза: Тајна музике Роберта Џонсона
                    Сто година Мајлса Дејвиса: Мистерија београдског аплауза и Мајлсова деца
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Сто година Мајлса Дејвиса: Мистерија београдског аплауза и Мајлсова деца
                    Спорт
                    Степинaц, Артуковић и Скорцени на маргинама меча Ирске и Југославије 1955: Како је фудбал победио Католичку цркву
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Степинaц, Артуковић и Скорцени на маргинама меча Ирске и Југославије 1955: Како је фудбал победио Католичку цркву
                    На овом Мундијалу нас неће бити, а како смо пролазили на ранијим: Од Монтевидеа до Катара
                    Пише:  Јово Вуковић
                    На овом Мундијалу нас неће бити, а како смо пролазили на ранијим: Од Монтевидеа до Катара
                    Мундијалски рекорди: Најубедљивије победе и најбољи стрелци у историји светских првенстава
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Мундијалски рекорди: Најубедљивије победе и најбољи стрелци у историји светских првенстава
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Лектира
                    Волети живот и живети га без лажи: Брег чежње Анице Савић Ребац
                    Пише:  Радован Поповић
                    Волети живот и живети га без лажи: Брег чежње Анице Савић Ребац
                    Прича о Мухамеду Алију: Најбољи, највећи, најљепши
                    Пише:  Станко Церовић
                    Прича о Мухамеду Алију: Најбољи, највећи, најљепши
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Пише:  Михаило Петровић Алас
                    Мика Алас о Мији Сеферовићу Јагодинцу, најбољем циганском музичару његовог времена: С пун ћемер жути дукати
                    Kултурне и историјске везе Кине и Србије од 1725. наовамо: Пут дуг триста година
                    Пише:  Радосав Пушић
                    Kултурне и историјске везе Кине и Србије од 1725. наовамо: Пут дуг триста година
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.