OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Рококо
                    • Претрага

                    Песма за Евровизију 2022.

                    Још ова земља пропала није: Констракта, здраво лице Србије

                    Читај ми!

                    Пише:  Ђуро Радосавовић

                    недеља, 06. мар 2022,  10:59 -> 21:14

                    Констрактина појава и победа на овогодишњем такмичењу "Песма за Евровизију 2022" доказ су да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Дошло је време да се покаже најбоље што имамо. Зато су многи и навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја. Па ко што понесе!

                    Годинама је Евровизија била предмет исмејавања. Чак и предмет презира. Али ове године Евровизија је постала више од „talk of the town". Све улице су биле полупразне јер је народ гледао у екран. И не само то, људи су гласали и навијали. Озбиљно су се навукли.

                    Одједном сва Србија и добар део Балкана прати Евровизију! Како? 

                    Народу фали забаве, али добро организоване забаве. Незаобилазна тема је Украјина и рат. Алтернатива ратној тематици су ХБО и Нетфликс, али шаблон брзо досади. Евровизија је пронашла пукотину у понуди.

                    Још од Тајчи није било овакве атмосфере. Људи су се опредељивали као да је финале Лиге шампиона, као да се кладе уживо. РТС је одрадио добар посао. Продукционо без велике мане, иако би знатно олакшали и водитељима и гледаоцима да следеће године уместо дуплог пара водитеља задужених за бацање фора, ангажују, као Италијани на РАИ-у, професионалне stand up комичаре. Да се на Евровизији појавила, на пример, Сандра Силађев да помогне водитељима, био би то комплетан спектакл за десетку.

                    Од Силване до Нирване 

                    А у такмичењу су учествовали сви, скоро баш сви. Оно „од Силване до Нирване" овога пута је било - од Аце Лукаса до Констракте. У том распону нашло се много тога, па се и на тој разини водила твитер битка између „ових и оних", што и није лоше јер подиже гледаност и загрејава тему до усијања.

                    Многи су претпостављали да ће победити Сара Јо, и због пређашње популарности и због чињенице да је рођена у Италији, а главно такмичење ће се одржати у Торину. Али ипак, десио се обрт - Србију ће представљати Констракта.

                    За многе је то био шок, јер песма искаче из оквира наше устаљене идеје како би евровизијска песма требало да звучи. Мало етно звука, мало плеса, кап еротике, а остало се улаже у пропаганду, био је досадашњи рецепт.

                    Али етно, еротика на ивици порнографије, суви глас, све је то passé.

                    Зато се десила Констракта!

                    Нема ту ништа awkward. Јер њен продоран и печатан поглед није од јуче, као што ни њен глас није од јуче, само је сцена таква да Констракта није била довољно заступљена у мејнстрим медијима. Али ко је пратио састав Земља грува, могао је да чује и види спот за песму Ђанго, у којој су Констракта и Зое Кида певале:

                    Одбацићу жеље, жеље су лаж (бољи живот је лаж)
                    И ова слобода, и она је лаж (двадесети век је лаж)
                    Прећи ћу преко и пући ће глас
                    И биће боља прошлост за нас

                    Ту се осећа клица директности и провокације, зачетак естетике који доминира у споту за In corpore sano и Констрактином наступу на Евровизији.

                    Констракта је доследна. Никад није кокетирала с масом, чак је и провоцирала. Зато су људи тако ватрено и навијали за њу, шаљући и по двадесетак порука јер су желели да та естетика представља Србију, да Констракта у Торину покаже да је овде постојало и нешто друго, и Зенитизам и да је овде никла Марина, и да постоји наслеђе Косте Бунушевца. Констракта се бави архитектуром, зна колико су важни добри темељи; они овде постоје, а најјачи су у алтернативи.

                    О чему пева песма 

                    У песми In corpore sano има мистике, наслањања на актуелно, директности, има свега ко хоће да види и прочита. 

                    Свакако, песма је подложна многим тумачењима, али и погрешним интерпретацијама, што није лоше, јер је попут Кеноових романа, свако гледа из свог угла. Неко мисли да је главна тема здравље, други да је то суптилна антирежимска порука, а има и оних који мисле да је песма шамар мејнстриму и кичу. Можда је све то заједно, а можда и ништа од тога.

                    Србија шаље на Еуросонг песму која у себи садржи „Боже здравља", узречицу која долази из народа а у дослуху је са „Боже правде". Али након „Боже здравља" следи стих: „Немам књижицу". Кад неко нема књижицу, остаје му да се лечи сам или да чека да прође и нада се најбољем. То су страшни стихови, резонантни, који добаце и до оних којима је стран Констрактин наступ, убоде их то: „Немам књижицу".

                    Свакако је добро што се појавила песма која коначно диже фрку, али на прави начин. Сигурно је да ће у Италији добро проћи, јер се тамо негује култ такве естетике и комбинације гласа, визуелног и перформанса. Тамо доминира Леванте, са спотовима који су концептуално савршени, естетски перфектни.

                    Другачија естетика

                    Констрактин тротомни спот који је пласиран под називом „Триптих" садржи три песме: Нобл, победничку In corpore sano и Мекано, и концепт је за себе. Маја Узелац и Ана Родић урадиле су добар посао. Апсолутно модерно, атрактивно и довољно raw, тај спот је доказ да постоји јака сцена у Београду и Србији, сцена која може да изнедри нешто сасвим аутентично на шта коначно могу сви да буду поносни, а и да нико не остане равнодушан.

                    „Триптих" је аутоиронија на „нобл" тему, слично као што се Бегбеде спрда на свој рачун сноба и племенитог порекла. Спот је на линији спотова које режира Ентони Бирн, као оних за Хозијера. Иначе, Ентони Бирн је најпознатији по томе што је режирао много епизода серије Peaky Blinders. Констрактино дело може да парира и свему што ради Вудкид. Мистика која пробија из наступа и спота адекватна је атмосфери из спота за песму Iron.

                    Али ништа није copy/paste. Ове компарације су доказ да у Београду куља нешто апсолутно модерно, концепт који стоји раме уз раме са Европом и светом, без аутоцензуре и осећања провинцијалности. Извештили су се и продуценти, режисери и сценографи, и дошло је време да се покаже најбоље што имамо.

                    Храбар је то одабир. И треба тако!

                    Као кад би Хрватска послала Војка В.

                    Зато су многи навијали за Констракту. Изређали су се мејнстрим музичари, прежвакали смо етно, поп и кич, а сад је дошло време да се удари јаче, да се дрзнемо до краја.

                    Па ко што понесе! 

                     

                    Свет
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Прича о вођи Ал Каиде у Африци и најбољем туарешком бенду: Пустињски блуз у сенци ратова
                    Најновији светски поредак: Три јахача апокалипсе у седлу, четврти на видику
                    Пише:  Драган Бисенић
                    Најновији светски поредак: Три јахача апокалипсе у седлу, четврти на видику
                    Нови светски поредак или нови светски хаос: Историја (ни)је учитељица живота
                    Пише:  Горан Николић
                    Нови светски поредак или нови светски хаос: Историја (ни)је учитељица живота
                    Рат и мир на Блиском истоку: Преговори, мало наде, много страха и прсти на обарачу
                    Пише:  Момир Турудић
                    Рат и мир на Блиском истоку: Преговори, мало наде, много страха и прсти на обарачу
                    Друштво
                    Потрага за изгубљеним Санџаком: Родно место Гримизне вештице у харвардском гусларском архиву и роману Томаса Пинчона
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Потрага за изгубљеним Санџаком: Родно место Гримизне вештице у харвардском гусларском архиву и роману Томаса Пинчона
                    Поглед на скривену страну Месеца: Досадашњи домети и будући изгледи свемирске мисије „Артемис“
                    Пише:  Саша Марковић
                    Поглед на скривену страну Месеца: Досадашњи домети и будући изгледи свемирске мисије „Артемис“
                    Маркетинг и ментално здравље: Рекламирање је главни извор људског незадовољства?
                    Пише:  Иван Радановић
                    Маркетинг и ментално здравље: Рекламирање је главни извор људског незадовољства?
                    Како видимо то што гледамо: Постоје ли протезе за очи?
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Како видимо то што гледамо: Постоје ли протезе за очи?
                    Економија
                    Неолиберална глобализација и њени непријатељи: Како су космополитизам и компетитивност сами себе појели
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Неолиберална глобализација и њени непријатељи: Како су космополитизам и компетитивност сами себе појели
                    Криза у Ормузу и њен утицај на авио-индустрију и туризам: Како ће се летети овог лета
                    Пише:  Горан Николић
                    Криза у Ормузу и њен утицај на авио-индустрију и туризам: Како ће се летети овог лета
                    Лекције с Пролећне скупштине ММФ-а и Светске банке: Улога Ормуза у цени бензина и национални рачуни у црвеном
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Лекције с Пролећне скупштине ММФ-а и Светске банке: Улога Ормуза у цени бензина и национални рачуни у црвеном
                    Успоравање економског раста у Кини и поређење са јапанским случајем: Перспективе и упозорења
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Успоравање економског раста у Кини и поређење са јапанским случајем: Перспективе и упозорења
                    Политика
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Спасавање редова Тачија: Америчка „лака коњица“ у одбрани бивших лидера ОВК
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Доба раздора: Политика у паралелним световима и суманута аргументација у расправама
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Историја
                    Београдска јавна губилишта и начини извршења смртне казне: Од Стамбол капије и Екмеклука до Карабурме
                    Пише:  Владимир Петровић
                    Београдска јавна губилишта и начини извршења смртне казне: Од Стамбол капије и Екмеклука до Карабурме
                    Извештаји из Шпанског грађанског рата, деведесет година касније: Дедијер и Црњански као ратни репортери
                    Пише:  Вуле Журић
                    Извештаји из Шпанског грађанског рата, деведесет година касније: Дедијер и Црњански као ратни репортери
                    Човек који је створио Хитлерово оружје освете и амерички свемирски програм: Вернер фон Браун, отац балистичких ракета
                    Пише:  Момчило Б. Ђорђевић
                    Човек који је створио Хитлерово оружје освете и амерички свемирски програм: Вернер фон Браун, отац балистичких ракета
                    Кад је небо било црно над градом: Шестоаприлско бомбардовање Београда
                    Пише:  Милош Војиновић
                    Кад је небо било црно над градом: Шестоаприлско бомбардовање Београда
                    Култура
                    Опроштај од Горана Бабића: Црвенило и жар (све остало је страст)
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Опроштај од Горана Бабића: Црвенило и жар (све остало је страст)
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Тражећи чудо са Сорентином у Патагонији: (Не)важна тачка гледишта или потрага за великом лепотом
                    Пише:  Доротеја Ковачевић
                    Тражећи чудо са Сорентином у Патагонији:  (Не)важна тачка гледишта или потрага за великом лепотом
                    Прича о Јосифу Татићу Талету: Сећања деветоро сведока његовог талента, карактера и доброте
                    Пише:  Радмила Станковић
                    Прича о Јосифу Татићу Талету: Сећања деветоро сведока његовог талента, карактера и доброте
                    Музика
                    Скот Вокер пева Жака Брела или cећање на велику европску културу: Песме зубатог Белгијанца, брзог језика и мрачне маште
                    Пише:  Жикица Симић
                    Скот Вокер пева Жака Брела или cећање на велику европску културу: Песме зубатог Белгијанца, брзог језика и мрачне маште
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Пише:  Жикица Симић
                    Сиђи ми са облака: Друштвено-политички утицај музике Ролингстонса
                    Вајлд тинг, ју мејк мај харт синг: Песма о коцкару и дивљакуши
                    Пише:  Жикица Симић
                    Вајлд тинг, ју мејк мај харт синг: Песма о коцкару и дивљакуши
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Пише:  Мохамед аби Самра
                    Фајруз, носталгија за Либаном кога нема: Душа источног Медитерана из бејрутског музеја невиности
                    Спорт
                    Сећање на Ференца Кемења: Зрењанинац који је с Кубертеном обновио Олимпијске игре
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Сећање на Ференца Кемења: Зрењанинац који је с Кубертеном обновио Олимпијске игре
                    Одлазак Оскара Шмита, најбољег стрелца светске кошарке: Рука која је дала 49.737 кошева
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Одлазак Оскара Шмита, најбољег стрелца светске кошарке: Рука која је дала 49.737 кошева
                    На вест о смрти господина Д.В.: Дуле је тукао Французе, Шпанце, Грке
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    На вест о смрти господина Д.В.: Дуле је тукао Французе, Шпанце, Грке
                    Прилози за митологију ОФК Београда: Финале купа 1966, фудбал за очи и душу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Прилози за митологију ОФК Београда: Финале купа 1966, фудбал за очи и душу
                    Лектира
                    Kултурне и историјске везе Кине и Србије од 1725. наовамо: Пут дуг триста година
                    Пише:  Радосав Пушић
                    Kултурне и историјске везе Кине и Србије од 1725. наовамо: Пут дуг триста година
                    Јован Дучић о Бори Станковићу, старом Врању и географији српске осећајности
                    Пише:  Јован Дучић
                    Јован Дучић о Бори Станковићу, старом Врању и географији српске осећајности
                    Тако је писао, говорио, мислио Дуле Вујошевић: Међу јавом и мед сном, са сликама Воја Станића
                    Пише:  Душко Вујошевић
                    Тако је писао, говорио, мислио Дуле Вујошевић: Међу јавом и мед сном, са сликама Воја Станића
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Пише:  Катарина Рорингер Вешовић
                    Призивање мира у буци света: Филмови и цртежи Петера Хандкеа
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2026 OKO. Сва права задржана.