OKO
  • Вести
  • Спорт
  • OKO
  • Магазин
  • ТВ
  • Радио
  • Емисије
  • РТС
Lat
Ћир Lat
  • Вести
      OKO
        Спорт
          Магазин
            ТВ
              Радио
                Рат у Украјини
                  Емисије
                    РТС
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо
                    Ћир Lat
                    • Друштво
                    • Свет
                    • Историја
                    • Економија
                    • Политика
                    • Култура
                    • Музика
                    • Спорт
                    • Лектира
                    • Бермудски троугао
                    • Рококо

                    О вину и школи

                    Све је то од доброг вина: Култура свакодневице и винарска уметност

                    Читај ми!

                    Пише:  Владимир Пиштало

                    недеља, 24. апр 2022,  11:10 -> 21:13

                    Традиција винарства у Србији стара је најмање 1750 година. Римски цар Проб, рођен и умро у Сирмијуму, оплеменио је виновом лозом Фрушку гору, Смедерево, поцерски крај и долину Мораве. И винска знања имају дугу традицију код нас. Захарије Орфелин је своју књигу "Искусни подрумар" издао у Бечу 1783. Прокопије Болић, архимандрит манастира Раковац, књигу "Совершени виноделац" у Будиму 1816. године. Овим трагом ишао је и Дејан Живкоски са књигом "Вино и школа".

                    О уметности и о вину, људи кажу: „Ја знам шта волим", а мисле: „Ја волим оно што знам." Укуси нису универзални. Границе се померају унедоглед. Један мој пријатељ је говорио да можда уопште нема хладних жена већ само невештих мушкараца. Можда уопште нема лоших сорти вина него само невештих произвођача. 

                    *** 

                    Господе Исусе Христе, Ти си истински чокот, а Твој Отац је виноградар, а назвао је апостоле своје лозом...

                    Јесте ли знали ову молитву која се чита кад се сади виноград?

                    Е сад знате.

                    Вино има чудотворна својства, од претварања воде у вино, до тајанственог значења на Тајној вечери па до свете причести. Цар Давид је рекао: „И вино весели срце човјеку."

                    Кроз историју, вино се мењало за жито, за слоновачу и злато. Библија помиње вино и лозу двеста педесет пута. Знамо ли када је настало прво вино? У Кини пре 9.000 година или у Грузији (лоза ркацители) пре 8.000 година?

                    Вина из антике била су густа и слатка, за наш укус непитка.  

                    Шта нам Дејан Дежа Живкоски, председник Удружења сомелијера Србије, говори у својој књизи Wine и школа?

                    Да вино може да нас узбуди као спуштање скијама.

                    Да у сок грожђа виноградари некад додају ароматично и лековито биље, зачине, кору воћа, корење. Најважнији је terroir, дух тла, укус земље. Нема укуса који се не може наћи у једном вину.

                    Да се у појачана вина додаје бренди.

                    Да је квасац прво припитомљено живо биће.

                    Да се кора са храста плутњака за чепове скида секиром сваких девет година.

                    Да су карафе постојале у Риму, па су заборављене, све до Ренесансе.

                    Да се шампањ чаше, погодне за перлање мехурића, називају фрула или лала.

                    Све то то и још много више и ви ћете сазнати кад довршите ову књигу. 

                    Књига, која вам нуди ова винска знања, наставља традиције Захарија Орфелина, аутора Искусног подрумара (књиге издате у Бечу 1783) и Прокопија Болића, архимандрита манастира Раковац који је Совершеног виноделца објавио у Будиму 1816. године.

                    Традиција винарства у Србији иде много даље у прошлост. Римски цар Проб, рођен и умро у Сирмијуму, оплеменио је виновом лозом Фрушку гору, Смедерево, поцерски крај и долину Мораве.

                    Дежа је, кад је год могао, користио народне изразе и искуства. Говорио је „црвено вино" а не „црно" , подсећајући да је то оно „рујно" вино из народне песме. Код њега пенушаво вино „пршће" у нос. Млади кајмак је предлагао за упаривање уместо кавијара.

                    Инсистирао је на домаћим винима:

                    Тамјаника, смедеревка, грашац бели. Јагода, жилавка, багрина, морава, кевединка, неопланта.

                    Прокупац, вранац, кадарка, пробус, црна тамњаника, вранац, зачинак, кратошија.

                    Описи вина су поезија. Ево једног примера.

                    Грашац бели, боја светложута.

                    Мирис: јабука, диња, крушка, лимун, бело цвеће, маслачак.

                    Укус: јабука, зелени чај, бели бибер, мед... 

                    Испричаћу вам анегдоту.

                    Као млад угоститељ, Дежа је радио у Елингтонс клубу хотела Хајат Риџенси. Два пословна човека су села за бар. Били су Американци на пропутовању кроз земље региона.

                    „Ја бих 'птичје млеко'", наручио је први.

                    Други је замолио за „зелену корњачу".

                    Незбуњен, Дежа се обратио првом господину:

                    „Код нас у Београду је уобичајено птичје млеко од врапца или како ми зовемо џив-џан. Такође могу да вам понудим и орлово млеко које има више интернационалне особености."

                    Гост се одлучио за орлово млеко:

                    „Идемо на сигурно и испробано."

                    Дежа је објаснио другом госту:

                    „Код нас је стандард да за 'зелену корњачу' користимо џин и ликер од нане. Ја лично бих препоручио опцију са вотком и шатрусом, али свакако могу направити и са састојцима по вашој жељи."

                    Гост се мисаоно намрштио. Коначно је рекао:

                    „Прихватићу вашу препоруку."

                    Дежа се вратио за бар да исприча разговор и пренесе поруџбину. Колега га је погледао зачуђено:

                    „А ти знаш ове коктеле?"

                    „Не", рекао је Дежа. „Али ћу их сада смислити и припремити." 

                    За орлово млеко помешао је ирски виски, крем ликер на основи павлаке и чоколаде, млеко и мускатни орашчић. Украсио га је пером које је извадио из перјане јакне. За зелену корњачу употребио је џин, зелени шатрус и зелени ликер од диње. Коктел је украсио кором лимете. Чашу са „орловим млеком" спустио на барски пулт испред првог госта, а затим је његова десна рука са чашом у којој је била „зелена корњача" путовала до бара читав минут, што је изазвало додатну пажњу и смех оба госта.

                    Када су гости остали на гутљај или два, Дежа је пришао и питао да ли су за још једну туру. Први је, видно расположен, рекао да је стекао поверење у бар и да ће се осмелити да проба 'џив-џан' верзију, други је био задовољан својим коктелом и рекао да жели исто.

                    Ирски виски у орловом млеку је замењен вињаком.

                    Корице за наплату, са напојницом, остале су у Дежином у џепу до затварања бара. По затварању их је отворио. Унутра је било десет новчаница од по 100 долара.

                    Био сам ученик Дејана Деже Живкоског на винском курсу. Ученик спор и тврдоглав али захвалан.

                    Дежа нас је упозоравао на рад вина у оку, на непцу, у нервима.

                    Учио нас је о касним бербама, биодинамичким винима и винима из амфоре.

                    Учио нас је о елементима процене вина као што су боја ,слаткоћа, баланс, тело.

                    Говорио нам је о упаривање хране и вина: за неког гулаш и вранац, за неког смуђ и багрина.

                    Учио нас је о примарним и секундарним и о терцијарним аромама (које немају сва вина). О телу. О равнотежи.

                    Дао нам је обиље практичних савета: „Не отварајте вино нагло. Бело долази пре црвеног, суво пре слатког, лагано пре тешког, младо пре старог."

                    Вино је неодвојиво од тренутка, од расположења. На њега утичу и сопствени и туђи осмех, затварање очију и залазак сунца. Оно је субјективност или боље рећи објективизована субјективност.

                    „Нема бољег вина од оног које тренутно имамо у чаши", често је понављао Дежа.

                    Нема тог вина које ће збунити човека ког нису збунили „орлово млеко" и „зелена корњача."

                    Угоститељ мора да зна и оно што малопре није знао.

                    Љубитељи вина су морнари на мору смеха и анегдота.    

                    Не знам да ли је у вино истина. Знам да су у вину приче.

                    Наздравље!

                     

                    Политика
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Студентске демонстрације, бунт и последице: Како Покрет води ка диктатури или грађанском рату
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Слом представничког система и пут у диктатуру (на примеру Србије)
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Антифашистичко наслеђе: Ко је победио у Другом светском рату?
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Пише:  Весна Кнежевић
                    Српство и његови непријатељи: Срби против Срба на дугом путовању у Јевропу
                    Друштво
                    Mрачно постапокалиптично огледало: Боља будућност је прошла
                    Пише:  Саша Марковић
                    Mрачно постапокалиптично огледало: Боља будућност је прошла
                    Економске последице пандемије психичких поремећаја: Колико кошта лечење менталних болести
                    Пише:  Горан Николић
                    Економске последице пандемије психичких поремећаја: Колико кошта лечење менталних болести
                    Слон Бранка Милановића у светској и српској стакларској радњи: Дневна политика као обрачунска јединица
                    Пише:  Аница Телесковић
                    Слон Бранка Милановића у светској и српској стакларској радњи: Дневна политика као обрачунска јединица
                    Ратови из обести на планети досаде: Пензионерска забава још траје
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Ратови из обести на планети досаде: Пензионерска забава још траје
                    Економија
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Пише:  Горан Николић
                    Eкономске последице израелско-америчко-иранског рата на читав свет: Избегнути или одложени хаос
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Две грешке западних либерала и левичара у односу на историју и глобализацију: Превише или премало Рикарда?
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Без (правих) речи: Како мејнстрим економија не успева да објасни унутрашњу неједнакост и царинске ратове у којима обе стране губе
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Пише:  Горан Николић
                    Америчко-кинески царински рат: Ко побеђује у трговинском покеру две највеће светске економије
                    Свет
                    Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Пише:  Момир Турудић
                     Сукоб Израела, Америке и Ирана: Крај рата или довиђења у следећем рату
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Пише:  Саша Марковић
                    Девет скупих и неуспешних лансирања ракете „Старшип“ и заљуљано царство Илона Маска: (Не) идемо на Марс
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Ирански нуклеарни физичар, најопасније занимање на свету: Још четрнаест убијених научника у Техерану
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Пише:  Момир Турудић
                    Израел против Ирана, сукоб који може да запали планету: Хроника најављеног рата
                    Култура
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Пише:  Предраг Драгосавац
                    Бергманово „Лето са Моником“, седамдесет година касније: Шведски филм у коме плива гола жена
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Пише:  Дејан Новачић
                    Гутљаји слободе Булата Окуџаве: Три акорда и бура у души
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Пише:  Жикица Симић
                    Имала је лице свачије прве љубави: Како је ФБИ уништио живот Џин Сиберг
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Пише:  Вуле Журић
                    Дневници Павла Угринова и интервјуи Александра Тишме: Чежња за повратком живота без притиска
                    Историја
                    Номонхан, 1939: Четворомесечни рат између великих сила за који никада нисте чули
                    Пише:  Бранко Милановић
                    Номонхан, 1939: Четворомесечни рат између великих сила за који никада нисте чули
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Пише:  Енес Халиловић
                    Кад су прота, имам и свећеник чували народ од зла: Примери чојства из историје јадранског града Бара
                    Кратка (пред)историја студентских побуна у Београду, од 1851. до 1941: Корени омладинског бунта
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Кратка (пред)историја студентских побуна у Београду, од 1851. до 1941: Корени омладинског бунта
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Пише:  Вуле Журић
                    Наш човек на Колими из књиге Варлама Шаламова: Прича о Николи Котуру, осмом секретару СКОЈ-а
                    Музика
                    Филмски јунаци и стварни одметници за истим столом у пограничној кантини на новој плочи Џејмса Макмартрија
                    Пише:  Жикица Симић
                    Филмски јунаци и стварни одметници за истим столом у пограничној кантини на новој плочи Џејмса Макмартрија
                    Дуго путовање накрај париске ноћи: Последњи дани Џима Морисона
                    Пише:  Бранислав Ђорђевић
                    Дуго путовање накрај париске ноћи: Последњи дани Џима Морисона
                    Прича о Предрагу Гојковићу Цунету: „Јаничар“ је песма о свим Србијама
                    Пише:  Ђорђе Матић
                    Прича о Предрагу Гојковићу Цунету: „Јаничар“ је песма о свим Србијама
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Пише:  Драган Амброзић
                    Био једном један Булдожер: Колико глупости човек може да издржи ако иде пешке или Пљуни истини у очи
                    Спорт
                    Први страни фудбалер у најбољој енглеској лиги: Блистави тренуци у каријери Ивана Голца
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Први страни фудбалер у најбољој енглеској лиги: Блистави тренуци у каријери Ивана Голца
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Пише:  Иван Радовановић
                    У Улици Маријана Бенеша: И пад је лет или О рањеним шкољкама и бисерима
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Пише:  Јово Вуковић
                    Породична везаност за Партизан: Браћа, очеви и синови у фудбалском црно-белом дресу
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Пише:  Раде Мароевић
                    Више од кошаркаша: Не може се заборавити Радивој Кораћ
                    Лектира
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Пише:  Мухарем Баздуљ
                    Курцио Малапарте, наш савременик: Европа поражена лудилом и злом, ослобођена и окупирана
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Пише:  Горан Гоцић
                    Латинска Америка у срцу и оку Емира Кустурице: Дијего Марадона, Пепе Мухика, Панчо Виља и Viva la revolución!
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Пише:  Зоран Пауновић
                    Поетика одметништва Боба Дилана: Хиљаду маски Роберта Зимермана
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Пише:  Предраг Ј. Марковић
                    Шта се десило с јунацима серије „Више од игре“ у рату и после њега: Поетични, дивни свет Слободана Стојановића
                    Преузмите РТС мобилну апликацију
                    Радио Телевизија Србије
                    Приватност |  Copyright |  Правила употребе садржаја |  Мапа сајта
                    Copyright © 2021 - 2025 OKO. Сва права задржана.