Музика и глас Валери Џун: Трагови лепоте и доброте на мапама модерног света štampaj

Валери Џун се разликује од својих колегиница Алинде Сегара, Ријанон Гиденс и Лејле Макала. Њен ангажман није политички експлицитан. Док Алинда, Ријанон и Лејла изражавају јасне политичке и социјалне ставове и позивају на конкретну акцију, Валери нуди сан и мистику као алтернативу. Она је „немогућа сањарка“, да позајмим ову синтагму од Барнија Хоскинса. У свету популарне музике, који слави експлицитност и конкретност, Валери нуди сновиђења и неухватљиве, флуидне доживљаје са граница реалности.

Рођена као сањар

„Рођена сам као сањар и одгајило ме је двоје сањара“, рекла је у интервју за априлски број магазина „Uncut“. Двојица познатих сневача хилијастичних снова - Џон Ленон и Мартин Лутер Кинг – били су јој надахнуће за овогодишњи албум „The Moon And Stars: Prescriptions For Dreamers“. Одушевљени рок критичари већ су прогласили ову плочу за једног од најозбиљнијих такмаца за албум године. 

„Најлепша ствар коју можемо да искусимо у животу је мистика“, рекао је неко. Плоче Валери Џун нуде и ту врсту доживљаја. Њене глас, са уграђеним ехом, као да долази из тајанствених коридора сакривених у колективном памћењу. По том својству њена музика је веома блиска оној коју је стварао Ван Морисон на својим раним албумима – „Astral Weeks“ „Moondance“ или „Saint Dominic's Preview“.

Морисонов дистих: „And together we will float / Into the mystic“ објашњава шта се дешава са реципијентима Валерине музике. Езотерични музички вртлог носи слушаче дубоко, високо и далеко. Та музика је истовремено „рурална и космополитска, традиционалан и савремена, идиосинкратична и модерна, мистична и свакодневна“. Врлуда између екстрема као дредови на Медуза фризури њене ауторке.

Усред тог нежног музичког вртложења стоји, као ленгер чврсто забоден у дно, песма „Call Me A Fool“. То је класична соул балада у којој се Валерији придружила легендарна Карла Томас. Звучи као изгубљена песма Вилијема Бела пронађена на прашњавим полицама дискографске куће „Stax“. То је оса око које се врти овај сањалачки карусел.

Валери каже да је свом продуценту Крису Сплешу рекла да музика мора да буде „магична, бајковита, налик сну, спиритуална, ваздушаста, колоритна, пуна прелива“. Сплеш је у складу са својом репутацијом – троструки добитник Греми награде, познат по сарадњи са Алишом Киз, Кендриком Ламаром, Џоном Леџендом и другима – успео да постигне тај звук.

Снимити плочу с песмама које говоре о важности снова и сањарења у земљи у којој тзв. „амерички сан“ бледи и нестаје разбијен у парампарчад, радикалан је и субверзиван чин. Могло би се разумети да је овај албум Валери Џун позни одговор на питање „Шта се дешава?“ које је Марвин Геј поставио још 1971. године својим епохалним албумом „What's Going On“.

Сишли смо с ума у сјајан дан

Име Валери Џун први пут сам видео 2012. године на албуму „Go On Now, You Can't Stay Here“ ад хок групе The Wandering. То је била екипа из Мемфиса коју је саставио Лутер Дикинсон. Поред Валери и Лутера ту су биле и Ејми Лавир (честа београдска гошћа), Шенон Макнали и Шарди Томас.

Албум представља супериорну експертизу америчког музичког наслеђе. Од архаичних fife'n'drum напева до песма Криса Кристоферсона, Карен Далтон и групе The Byrds.

Валери је ту отпевала, између осталих, и легендарну песму Роберта Џонсона „If I Had Possession Over Judgement Day“. При крају ове нумере Валери, у пратњи трибалних удараљки, крене у вокалне импровизације. Тада се деси, као у оној песми Симе Пандуровића, силазак „с ума у сјајан дан“, односно права „светковина“ и „отцепљење“ од реалности. Из ове перспективне гледано, то је био први корак Валери ка ономе што се крије иза кулиса стварности.

Корак даље у том правцу представљао је њен албум „Pushin' Against A Stone“ који је изашао 2013. године. Ту је промовисала музику коју је означила синтагмом „Organic moonshine roots music“. Продуцент Ден Оербак, из састава The Black Keys, пронашао је прави кључ за комплексни конгломерат блуза и госпела „заогрнут пачворк огртачем направљеним од кантрија, соула и фолка“, како је писало у магазину „Мојо“.

Поред Оербака велику помоћу Валери је добила и од двојице фантастичних музичара и џентлмена чија су имена Букер Ти Џонс и Ричард Свифт. Први је легендарни лик, један од најцењених соул и рок музичара уопште. Други је био велемајстор такозваног независног рока, чија изненадна и прерана смрт 2018. године представља ненадокнадив губитак за ту музичку комуну.

У складу са Оербаковим продуцентским маниром Валерина музика је добила рокерске ивице. О томе нарочито сведочи гитарски блуз соло на крају насловне песме. Као да је допутовало из 60-их година XX века са неког сешна на којем су се Клептон, Бек и Пејџ такмичили ко боље свира блуз.

Астрална летилица 

На друштвеним мрежама може да се нађе интервју Боба Дилана у којем га новинар пита која му се плочу из 2017. године највише допада. Одговор који следи је веома јасан: „Волим албум 'The Order Of Time' Валери Џун“. Исти одговор те године је дала и Мишел Обама.

И заиста то је чудо од плоче. Валери пева као Били Холидеј која је пре снимања интензивно слушала Вика Чесната и Лусинду Вилијамс. „Стари начини“ – о којима се говори у једном филмском сценарију Волона Грина – комбиновани су са модерним сензибилитетом и ониричним текстуалним одисејама у стратосферу и подсвест. Тамо где је Валери стигла песмама „Love You Once Made“, „Two Hearts“ и, пре свега и изнад свега, космичким блузом „Astral Plane“ – нико пре ње није био.  

Пре месец дана изашла је прва књига поезије Валери Џун „Maps for The Modern World“. Украшена је њеним цртежима који су слични онима које је Сент Егзипери радио за „Малог принца“. У тој књизи се налази врло кратка песма, само три стиха, „Visualization“. У слободном преводу она гласи:

Кад не видиш пут
Испред себе
Можда је време за лет.

Валерина музика и поезија су управо то: астрални лет изнад беспућа. Њене песме су „поетски експерименти у алхемији живота“, сновиђења изнад долине суза у којој се одвија драма људског живљења.

Бусоле које свирају

Ово је последњи текст из серијала „Велики фолк прасак“. Писао сам о Алинди Сегара, Ријанон Гиденс, Лејли Макала и Валери Џун.

На њиховим плочама су оригиналне, ауторске, песме помешане са традиционалним напевима, који су превалили пут од пионирских логорских ватри до наших дана. Блуз стандарди пристигли са памучних поља им праве друштво. Ту су и сонгови који су део карипских религиозних ритуала. Стихови песника уверених да поезијом могу да промене свет повезани су са музиком на плочама овог квартета. Интерполирани су са песмама фолк трубадура који су средином XX века били протагонисти великог фолк бума у Гринич Вилиџу. 

Музички меланж који ове девојке нуде налик је дугосвирајућој бусоли која, уместo севера, непогрешиво показује где рањено срце може да пронађе мирну луку. Сериозност, промишљеност, ангажованост, политичка и друштвена освешћеност враћени су у популарну музику.

Из личног искуства овај потписник може да посведочи да слушање музике коју стварају ове девојке чини 'слушача' бољим него што јесте. Прожме вас осећење узвишености и племенитости. Лепота и доброта вас надахну, постанете паметнији и осећајнији. У сваком случају гарантован је несвакидашњи доживљај који није карактеристичан за текућу продукцију.