РОКОКО
04.01: ИЗЛОЖБА
понедељак, 04. јан 2021, 00:00 -> 15:42
Четврти јануар
Четвртог јануара 1919, на саму годишњицу оснивања Фабијанског друштва, Алфред Р. Ориџ је за „Ново доба" написао текст, који ће бити објављен девет дана касније, о одласку Езре Паунда из Лондона, наводећи да је овај песник у претходних неколико година снажно утицао на енглеску књижевност, музику, поезију и сликарство, а да му средина није узвратила захвалношћу те да стога није чудно да овај са својих пета одбацује последње трагове лондонске прашине, поштедевши ипак тај град макар свог гађења.
Један од главних извора о Паундовим лондонским годинама су његова писма која је писао Џону Квину. Из њих, између осталог, сазнајемо да су Паунд и Вилијам Батлер Јејтс заједно били на изложби Ивана Мештровића, да је Јејтс био импресиониран, док је Паунд био мишљења да се ради о „тешком срању", архаичном на шест различитих начина, о уметности која у политичком смислу можда и представља „прави израз Србије", али је у контексту вајарства - лоша.
Пишући о томе да је упознао „прослављеног црначког тенора" Роланда Хејса, Паунд свом кореспонденту наводи како „М. Космој покушава да докаже да Јевреји припадају црној раси", но да он не осећа да „прослављени црначки тенор" има и кап „хебрејске крви".
Можда и занимљивије од ко зна које по реду варијације о Паундовом антисемитизму, звучи податак да је М. Космој заправо псеудоним Димитрија Митриновића.
