05.01: ПРЕМИЈЕРА štampaj

Петог јануара 1953, у Паризу је премијерно изведен комад Семјуела Бекета „Чекајући Годоа". На последњој генералној проби, у публици су били само костимографкиња, њен дечко и један смећар. Премијера је, међутим, супротно каснијој легенди, прошла одлично, а критике су углавном биле јако позитивне.

Продукција је претходно текла доста траљаво. Глумци који су требали играти Лакија и Поца, одустали су пред саму предвиђену премијеру. Жан Мартин је добио улогу Лакија две недеље пре премијере, након што је изворно кастинговани глумац добио улогу у другој представи где му је понуђен бољи хонорар. Кад је само који дан пре премијере из сличних разлога одустао и глумац који је требало да игра Поца, није било времена да се нађе алтернација, па је Поца играо сам режисер - Роже Блен.

Бекет је остао јако близак са Мартином и Бленом. За њих је двојицу написао „Крај партије". Кад је са женом ишао у Југославију, на пут је повео и Мартина који се у то време тешко носио са очевом смрћу. За време путовања по Југославији, Мартин је у једну свеску, на свакој десној страници, писао о смрти свог оца. Сваке вечери, Бекет би на левој страници, сучелице, преправљао „сирови" текст пишући уређену верзију. Мартин је свеску сачувао.

Већ неколико месеци након премијере, „Чекајући Годоа" је постао комад светски славан. Бекет није волео да други писци „паразитирају" на његовом тексту па је неколико пута и законским акцијама спречавао да се играју представе настале по текстовима ослоњеним на његову драму. Индикативно је, међутим, да није протестовао након што је драма Миодрага Булатовића из 1966. „Годо је дошао" преведена на немачки и француски, односно кад је постављена на тамошњим позорницама. Америчка театролошкиња Руби Кон, позната као највећи стручњак за Бекета као драмског писца, бележи да на једном издању Булатовићеве драме на клапни стоји Бекетов цитат: „Мислим да ово нема никакве везе са мном". Чувена калифорнијска професорка, чини се, није ни најмање сумњала у аутентичност цитата, неупућена очито у бројне анегдоте о великом мистификатору из Бијелог Поља.