РОКОКО
06.01: КАЛКУТА štampaj
среда, 06. јан 2021, 00:00 -> 00:33
Шести јануар
Шестог јануара 1929, две младе југословенске држављанке искрцале су се са енглеског брода Марча у луци у Калкути. Брод је испловио из Ливерпула, првог децембра 1928, а две девојке тешко да су се сетиле да се баш тог дана навршило тачно десет година откад је основана држава чије су исправе имале.
Бетика и Гонџа, јер тако су се звале, почетком октобра претходне године су најпре возом из Загреба допутовале у Париз. Ту их је у локалном седишту сестара лорентинки примила часна мајка Јуџини Мекејвин која је с девојкама разговарала уз помоћ преводиоца којег је обезбедила југословенска амбасада. Не знамо како се звао преводилац, но постоје засигурно врло занимљиве могућности. Из разговора је часна мајка закључила да су девојке способностима и карактером достојне прилике да се придруже реду.
Из Париза су пребачене у самостан у Ирску, где су наредних шест недеља училе енглески језик, а већ првог децембра укрцавају се на брод у ливерпулској луци па преко Атлантика, Медитерана, Суецког канала, Црвеног мора и Индијског океана стижу најпре до Коломба, затим Мадраса, да би се шестог јануара 1929. искрцале у Калкути. Нешто од мириса у зраку подсетило је Гонџу на завичај, на њено родно Скопље. Упитала се шта ли тог дана, у том тренутку, далеко, у домовини, раде њена мајка и сестра. Враћале су јој се старе дилеме из дана док се још предомишљала да ли да цео живот посвети Богу или да остане уз своју породицу, а Богу да служи посредно.
Далеко, у домовини, краљ чији је поданик формално била, објавио је у тим тренуцима како је „наступио час кад између Народа и Краља не може и не сме више бити посредника".
