07.01: НАЈЈАЧИ štampaj
четвртак, 07. јан 2021, 00:00 -> 00:38
Седми јануар
Кад се Евдокија Ивановна удала за дрвосечу Ивана Ивановича у селу Дегтарка морала је јако да се труди да из мисли отера прву асоцијацију коју јој је то призивало. Онда је постала бременита и радовала се што рат капиталистичких сила који бесни Европом није рат који се тиче Русије. Радост је кратко трајала. Немци су напали отаџбину и како је њена трудноћа одмицала, Немци су се све више приближавали Москви и Рјазању, а авионске бомбе су падале толико близу Дегтарке да су морали да избегну у друго село, у Покрово-Шишкино.
Осећала је, знала је, да носи сина. Она, дрвосечина жена, у избеглиштву, ће да роди сина. „Нећу да буде пророк," говорила је сама себи, „хоћу да буде јак; не дај га, Боже, Немцима, не дај га смрти."
Седмог јануара 1942, на Божић, на дан кад је Црвена армија добила битку за Москву и кад је Стаљин наредио контраофанзиву дуж целог фронта, Евдокија Ивановна је родила сина. Дала му је име Василиј.
У јануару 1970, напунивши двадесет и осам година, у Колумбусу, у Охају, он је први пут поставио светски рекорд у дизању тегова. Василиј Иванович Алексејев обарао је свој властити светски рекорд пуних осамдесет пута. На Олимпијадама 1972. и 1976. надмоћно је освојио златне медаље. На насловници листа „Спорт илустрејтед" у априлу 1975. описан је као „најјачи човек на свету".
Владимир Висоцки је о Алексејеву написао песму. У Грчкој је 1999. проглашен најбољим спортистом двадесетог века. Умро је од срца, у Минхену, тачно на седамдесету годишњицу дана кад су немачки тенкови ушли у Каширу, на само сто километара од Москве. Надживели су га два сина: Сергеј и Димитриј и жена по имену Олимпијада.
