Рококо
10.01: ЛЕГЕНДА štampaj
недеља, 10. јан 2021, 00:00 -> 01:12
Десети јануар
Кад је десетог јануара 1917, недуго пре свог седамдесетог и првог рођендана, умро, упркос чињеници да је Велики рат био на врхунцу стигли су телеграми саучешћа са обе зараћене стране: и од краља Џорџа V, и од кајзера Вилхелма II, и од председника Вудроуа Вилсона. Неки историчари тврде да је у првим годинама двадесетог века Вилијам Фредерик Коди био најпознатији човек на свету. Десетине милиона људи широм света нису га, међутим, знали по његовом правом имену, него по надимку Бафало Бил.
Војник, ловац на бизоне и последња легенда Дивљег запада, почео је нешто пре своје четрдесете да наступа као шоумен са властитом циркуском трупом. Кад се данас ишчитавају само спискови и датуми њихових наступа по Америци и Европи, то делује напорније и професионалније од савремених турнеја највећих светских бендова. Примера ради, од средине маја до средине августа 1906, у три месеца, дакле, у тадашњој Аустроугарској, Бафало Бил је имао наступе дословце сваког дана: од Трста, Љубљане, Марибора, Граца и Загреба, преко Кошица, Лавова, Кракова и Брна, до Кикинде, Зрењанина, Панчева и Вршца.
У Вршцу је Бафало Била гледао и двадесетогодишњи Рудолф Керш, па је о томе писао у писму својој сестри Елизабети Вајсмилер (девојачки Керш), која се годину и по дана раније с мужем и тада седмомесечним сином Јоханом преселила у Америку. Писмо и завршава речима „пољуби малог Јохана".
Тако су се у једном давном писму, пре него у историји стрипа, цртежу Раса Манинга и филмографији Гордона Скота, здружили Бафало Бил и Тарзан.
