Рококо
12.01: ПОТПИС štampaj
уторак, 12. јан 2021, 00:00 -> 00:47
Дванаести јануар
У периоду између 1946. и 1952, у Москви су, у тринаест томова, објављена сабрана дела Ј. В. Стаљина. У другом тому, на страници 284, налази се чланак који је први пут објављен у петроградској „Правди" дванаестог јануара 1913. Аутор чланка се потписао као К. Стаљин. Није то био први текст који је написао Јосиф Висарионович Џугашвили, али јесте први који је потписао именом Стаљин. Иницијал К, испред речи Стаљин, односи се на име Коба које је Џугашвили користио још од јуна 1906.
Аутор се свесно играо и значењем и звучношћу: циљ му је био да се представи као „човек од челика" те да му се презиме римује са Лењиновим. Жеља за овом римом је очигледна ако знамо да су псеудоними који завршавају на „ин" међу руским социјалдемократaма били заправо изузетно ретки, а да је Џугашвили пре него се определио за варијанту Стаљин користио и псеудониме Стефин, Салин и Солин.
Ово одавање почасти Лењину је заправо амбивалентније него што на први поглед може да изгледа. Према истраживањима Роберта Химера, 1913. године Стаљин се већ био разочарао у Лењина. Одустајањем од оружаног устанка и залагањем за партиципацијом у Думи, Лењин је, по Стаљиновом мишљењу, изaшао у сусрет трулом компромису са класним непријатељем и реакционарима. Сликовито говорећи, Лењин се у пракси показао као превише мек. А пролетаријату треба чвршћи вођа, неко као Лењин, али тврђи, као челик тврд, човек од челика, у једној речи - Стаљин.
