16.01: ПЕДИГРЕ štampaj
субота, 16. јан 2021, 00:00 -> 15:47
Шеснаести јануар
У кућу Чеслава Милоша, пољског песника и америчког држављанина склоног сновиђењима над заливом Сан Франциско, стално настањеног у Берклију, савезна држава Калифорнија, 16. јануара 1988, навратила је гошћа са истока. Сутрадан, он у свој дневник уноси следећу белешку:
„Јуче посета Татјане Толстој, која је допутовала на две недеље као члан делегације совјетских писаца. Познате су ми њене приче (добре, али веома тужне), дакле могла се осећати почаствована, тим пре што сам јој, кад сам сазнао да је унука Михаила Лозинског, донео с полице Божанствену комедију и Хамлета у његовом преводу. Разговор сасвим слободан, без претварања и позирања. Говорим о саосећању у њеним причама. Она на то: 'Жалост. Шта нама јадним људима остаје ако не жалост?' Родила се 1951. године."
Да, Татјана Толстој је с мајчине стране била унука Михаила Лозинског, преводиоца Дантеа и Шекспира, који је 1946. за свој књижевно-преводилачки рад награђен Стаљиновом наградом. Лозињски је родбински повезан са Александром Блоком. С очеве стране, она је унука Алексеја Толстоја, једног од родоначелника руске фантастике, породично везаног и за Лава Толстоја и за Ивана Тургењева. Свестан књижевног педигреа своје гошће, Чеслав Милош се морао сетити свог рођака, великог песника Оскара Милоша.
Док за столом седе седамдесетседмогодишњи пољски песник и тридесетседмогодишња руска књижевница, између њих Божанствена комедија и Хамлет које је превео њен деда, а у крви им још бар пола туцета великих писаца, у тој је соби историја светске књижевности.
