Рококо
20.01: ГАРИНЧА štampaj
среда, 20. јан 2021, 00:00 -> 15:49
Двадесети јануар
Двадесетог јануара 1983, умро је Гаринча, фудбалер кога су прозвали „народна радост".
Синан Гуџевић је написао како је Гаринча свој живот неумољиво упропаштавао: алкохолом, пропалим браковима, скандалозним љубавним везама, сабласном неодговорношћу према бројној деци коју су му рађале његове жене, те да је умро је остављен од свих, а упамћен како ниједан остављени на свету није упамћен јер је остао у сећању свима који су га гледали или му име чули.
Едуардо Галеано описује гол који је Гаринча дао играјући за репрезентацију Бразила у пријатељској утакмици са Фиорентином: како је најпре предриблао тројицу противничких играча, затим и голмана, пред самом гол-линијом наишао на још једног одбрамбеног играча, кога најпре два пута вара финтама, при чему овај несрећник једанпут главом удара у стативу, а напослетку му гура лопту кроз ноге и ушетава се у гол. „Потом се, с лоптом под мишком, лагано вратио на терен. Ходао је гледајући у тло пред собом као Чаплин у успореном снимку, као да моли за опроштај због тог гола који је целу Фиренцу подигао на ноге."
Књига у којој је изaшао овај запис објављена је 2002. Петнаест година касније, Ројтерс је пренео вест да су Гаринчине кости украдене и да је гроб његов празан. Пет година пре Гаринчине смрти, са гробља у Вевеју крај Лозане украдене су кости Чарлија Чаплина. Едуардо Галеано није жив дочекао вест која је његовом поређењу Гаринче са Чаплином дала додатну, помало сабласну, снагу.
