Рококо
24.01: САЊАР štampaj
недеља, 24. јан 2021, 00:00 -> 15:49
Двадесет четврти јануар
Двадесет четвртог јануара 1938, песник Чезаре Павезе исписује неколико страница свог дневника, а у том подугачком запису стоје и следеће реченице:
„Треба бити луд, а не сањар. Треба бити са ове, а не са оне стране закона. Луда још и може да се опамети, али сањару остаје једино да се одвоји од земље. Луда има непријатеље. Сањар има само себе."
За разлику од десетина реченица написаних тог дана, сутрадан Павезе пише само једну:
„Ја данас живим као најпрезренији тип човека кога сам се гнушао кад сам био млад".
Те 1938. Павезе је објавио своју прву књигу Радити је заморно. У септембру исте године прославиће тридесети рођендан. У тренутку кад за себе каже да је постао оно чега се гнушао кад је био млад, нема, дакле, још ни пуних тридесет.
Кад у песми „Запис о извору" односно причи „Свирач из златних времена" Мак Диздар односно Борислав Пекић уметнички разраде исто осећање, обојица су ипак били знатно старији.
Ако је писао да треба бити луд а не сањар, да ли је за себе мислио да је прво или да је друго? Да ли је презирао оно што је мислио да треба бити или оно што је сматрао супротношћу тога? Да ли је човек који се две недеље уочи свог четрдесет другог рођендана убије у хотелској соби због несрећне љубави - луд или сањар?
Глумица Констанс Даулинг, којој је Павезе посветио своје најславније стихове („Доћи ће смрт и имаће твоје очи"), била је дугогодишња љубавница режисера Елије Казана, који јој је често обећавао да ће оставити своју жену због ње, али никад то није урадио. Као тридесетпетогодишњакиња, удала се за продуцента Ивана Торса, рођеног у Будимпешти 1916, коме ће родити три сина, а једно дете ће и усвојити. Умрла је од срчаног удара не навршивши педесету.
