Рококо
08.02: Слободан štampaj
понедељак, 08. феб 2021, 23:48 -> 23:28
Осми фебруар
„Са Слободаном.
Он увек навраћа на партије у неслози. Ја му одвраћам да не видим партије. И да пре но што постави мени захтев да се ја сложим са онима који хоће Велику Србију, или онима који хоће Јужну Славију са изласком Бугарске на Солун (у 'слободну зону' за њих) - треба Слободан Јовановић једном да се одлучи за нешто.
Слободан признаје да је по други пут ургирано да Фотић одговори - и још није!
Фотић очигледно рачуна са лудостима хрватским на конгресу 17. фебруара и не жели да оне буду смањене неком изјавом умирујућом... Он жели непомирљивост Хрвата на конгресу, која би дала за право његовој тези: да се са Хрватима не може!
И министар председник трпи да му представник у Вашингтону не одговара месец дана на наредбу."
Ово је запис из дневника Милана Грола, датиран осмог фебрура 1943. године. Грол и Слободан Јовановић налазе се у Лондону. И њих двојица и Константин Фотић мисле да ће после Другог светског рата бити међу онима од којих ће зависити шта ће бити са Југославијом.
Ипак, већ десет дана касније, Грол у дневнику први пут помиње човека са којим би га било могуће помешати у укрштеним речима: име - пет слова; презиме - четири слова. Човека који је управо између осмог и осамнаестог фебруара те исте 1943. године издао наређење „Прозор ноћас мора пасти". Испоставиће се да ће судбина Југославије много више зависити од њега, него од целе владе у Лондону и свих њених поданика.
