Рококо
20.02: Кафенисање štampaj
субота, 20. феб 2021, 11:19 -> 14:03
Двадесети фебруар
Датовање и локација су на дну писма, лево од потписа: „У Загребу, 20. 02. 1956“.
Писмо гласи овако:
„Драги наш друже Тито, примио сам читаву једну врећу каве, а како осим Тебе у овој нашој земљи нема никога, тко би покрај свих својих преокупација водио бригу још и о томе да поклања читаве вреће каве, моја претпоставка да се ради о Твојој пажњи, мислим да је тачна. Тако се у нашој кући пије заправо Твоја кава већ годинама, са постојаном и интимном жељом да се то наше кафенисање продужи још много година. Ствари су те веома једноставне и необично логичне: док будемо пили Твоју каву, бит ће нам добро на овом и свим осталим познатим свјетовима. Надамо се да си ову зиму превладао добро и здраво, а ја се нарочито веселим, будем ли имао прилике да Ти се лично захвалим на пажњи, почетком марта. Другарицу Јованку и тебе пријатељски одано поздрављају Бела и М. Крлежа.“
Свашта се данас чита из овог писамцета у којем се писац владару захваљује на бризи и пажњи у виду целе вреће кафе. Пишчева жеља се остварила: кафенисање је трајало још скоро пуних четврт века. Кључно питање је, међутим, на кога се тачно односи оно „ми“ из писма, да ли само на писца и његову брачну другарицу или пак на све оне који су у то време, на овај или онај начин, пили владареву кафу.
Од одговора на њега зависиће и одговор на питање коме све и колико дуго је све било или није било добро на овом и свим осталим познатим световима.
