Рококо
04:03: Џо štampaj
четвртак, 04. мар 2021, 11:28 -> 17:53
Четврти март
Ја Џо Фрејзер
рекох
дошло је време да одјебем
све оне ситне и слабе
јер ја сам звер
немам конкурената
не може било ко да буде са мном
мораш се изборити за столицу поред мене
мораш заслужити пиво којим ћеш ми наздравити
Тако гласе уводни стихови песме српског песника Срђана Ваљаревића надахнуте ликом и делом америчког боксера Џоа Фрејзера, освајача златне олимпијске медаље и првог човека који је победио Мухамеда Алија, највећег.
Четвртог марта 1968, у препуној њујоршкој дворани Медисон сквер гарден, Џо Фрејзер у једанаестој рунди нокаутира Бастера Матиса за своју двадесету победу у низу (без иједног пораза) и освајање титуле шампиона у тешкој категорији.
Првих шест рунди, Матис је био, чинило се, равноправан противник. Од седме, међутим, Фрејзер почиње да показује класу. Ипак, и тада је Матисов отпор достојан поштовања. Ипак, у последњој минути једанаесте рунде, долази паклен ударац левицом који Матиса руши на патос. Креће драматично одбројавање. Кад судија Артур Мерканте изговори „девет", Матис се несигурно подиже на тетураве ноге, али судија проглашава да је меч окончан Фрејзеровом победом. Тријумфални замах левицом са одушевљењем је дочекало близу двадесет хиљада људи у публици.
Нешто касније, у наведеној песми, Ваљаревић каже:
Време је да порадим мало на стилу
помислио сам
иако не показујем да ми је стало до тога
урадићу то као и све до сада
један је Џо Фрејзер.
То је тачно: један је Џо Фрејзер.
