Рококо
25.03: Атеизам štampaj
четвртак, 25. мар 2021, 20:45 -> 15:10
Двадесет пети март
Двадесет петог марта 1811, два студента су избачена са Оксфордског универзитета, због (ко)ауторства памфлета под насловом „Неопходност атеизма". Звали су се Перси Биш Шели и Томас Џеферсон Хог. Шели и Хог су се упознали претходне јесени, као бруцоши и осамнаестогодишњаци. Мада ће се у каснијем животу Шели прославити поставши један од најважнијих енглеских романтичарских песника, у првим месецима њиховог пријатељства много више је Хог утицао на Шелија него обрнуто. Тек након што је почео да се дружи с Хогом код Шелија су се развили радикално антирелигијски ставови.
Након избацивања са универзитета, интензивира се Шелијева преписка са шеснаестогодишњом Харијет Вестбрук која ће постати његова прва супруга. Све до његове смрти, једанаест година касније, Шели ће водити распусан и раскалашен живот, пишући истовремено бесмртне стихове. Скандали и љубавне комбинације у којима је партиципирао знали су бити компликованији и бизарнији од сценарија латиноамеричких теленовела двестотињак година касније. Примера ради, кад се већ оженио својом другом женом Мери, приметивши да се она јако допада Хогу, с тим што ни сама није била равнодушна, наговарао их је да се упусте у сексуалну релацију.
Хогов живот био је дужи и мање узбудљив, мада нипошто није био лишен интрига. Свог друга из младости надживео је за више од четрдесет година. Пред крај живота, на иницијативу Шелијевог сина, почео је писати велику песникову биографију. Објавио је прва два тома, а умро је радећи на трећем.
