Рококо
17.04: Врх štampaj
субота, 17. апр 2021, 04:10 -> 17:46
Седамнаести април
Седамнаестог априла 1993, албум Дејвида Боувија „Black Tie, White Noise“ пење се на врх листе најпродаванијих албума у Великој Британији. То се uglavnom сматра почетком Боувијевег повратка и ренесансе након што је у претходних десетак година углавном имао мало успеха са новим песмама.
Боуви се оженио манекенком Иман претходног пролећа и насловна песма настаје у Калифорнији, недуго након венчања. Боуви се мало плашио да песма чији би се наслов могао превести као „Црна кравата, бела бука“ не буде доживљена као „Ебановина и слоновача“ за нову деценију, па је у музичком смислу инсистирао на грубљем звуку да би то избегао. Дубоко лични тон албума видљив и у песми „Jump They Say“ посвећеној Боувијевом усвојеном брату Терију који је починио самоубиство.
Критика је албум листом примила као његов најбољи још од фазе с краја седамдесетих година. Публика га је такође дочекала изузетно позитивно, иако га није пратила промотивна турнеја. Претпоследња песма на албуму је обрада Морисијеве „I know It's Gonna Happen Someday“ коју је сам Мориси отпевао на албуму „Your Arsenal“ објављеном крајем јула претходне године. И овај потез обраде практично нове песме карактеристичан је за Боувијев стил „суочавања са садашњошћу“ те константног и континуираног измишљања самог себе, што се наставило већ исте године албумом „The Buddha of Suburbia“, а затим и две године после оним под насловом „Outside“.
