Рококо
18.05: Глад štampaj
уторак, 18. мај 2021, 21:48 -> 14:39
Осамнаести мај
Осамнаестог маја 1917, Езра Паунд пише писмо Џејмсу Џојсу у којем, између осталог, коментарише велики број позитивних приказа објављених о Џојсовом понешто аутопоетичком роману „Портрет уметника у младости" на чијем се крају напослетку кује „нестворена свест свог народа", шалећи се да није сигуран да зна да ли је горе умрети од глади ако си славан или ако ниси. Прво би, по његовим речима, било драматичније, а друго - депресивније. Углавном, репутација међу критичарима, ни тада, као ни данас, није била гаранција комерцијалног успеха. Пред крај писма му такође обећава да ће му, за недељу дана или тако нешто, послати књижицу Т.С. Елиота, те поручује како се нада да ће топло време учинити да му се разреше проблеми са очима. Успут, Елиотова књижица коју Паунд помиње је „Љубавна песма Џ. Алфреда Пруфрока" са оном чувеном почетном сликом „болесника у наркози".
Иначе, наведени роман објављен је непуних пола године раније, на самом крају 1916. године, односно двадесет деветог децембра. Ради се о првом Џојсовом роману, а скице за ово дело почео је да исписује скоро деценију и по раније, тачније 1904. Управо је Паунд током 1914. и 1915. фељтонизирао рукопис романа у књижевном часопису који је уређивао, да би напослетку био објављен у форми књиге.
Један од оних који су се одмах одушевили књигом био је Херберт Џорџ Велс. Деценијама касније, „Портрет уметника у младости" послужио је и као предложак за филм, односно позоришну представу.
