Рококо
06.06: Ластавице štampaj
недеља, 06. јун 2021, 10:50 -> 14:22
Шести јун
Чудесан је и незабораван тај први стих песме „Ватра" америчког песника Кенета Рексрота који је умро шестог јуна 1982:
Ваздух је пијан од ластавица.
Сутон силази на златне
Куле, на Сињорију.
У Бадији, светлост напушта
Лице Филипинове госпе
Уморне, изнурене
Оданошћу свог обожаваоца.
Преко лица Дуома
Плава сенка Кампанила
Бележи математику лепоте.
У Сан Минијату златни
Мозаици још светлуцају
Кроз маглен сумрак. На крају
Калварије, густи гај
Кипариса, пун љубавника
Дрхтавих од нестрпљења.
Док тама гусне, двоје по двоје
Узимају се. Мрак је, читав
Гај испуњен је меким јецањем,
Као да је гугутки пун.
Рексрот је рођен 1905. у Индијани, мада ће највећи део живота провести у Калифорнији. Био је самоуки ерудит и полиглота. Био је, макар и релативно кратко време, и бигамиста. Прича његовог живота је и прича о његовим женама. Због прве се доселио у Сан Франциско. Кад је умрла, био је очајан, но донекле га је утешила песникиња и медицинска сестра коју је оженио мање од годину дана након смрти прве жене. Након што се разишао с њом, али не и законски развео, упознаће жену с којом креће на пут у Европу, па се у Француској и венчава с њом, успркос томе што је још увек формално ожењен. Чим напокон добије развод од друге по реду жене, поменута трећа, која је напокон једина, оставља га због другог мушкарца, песника - Роберта Крилија. Рексрот ће бити толико повређен да ће избрисати сваку алузију на њу из својих песама. Након што се из Сан Франциска пресели у Санта Барбару, ожениће своју дугогодишњу сарадницу. С њом ће остати од смрти.
